Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija - prenosimo Politiku

   

 

Dejvid Bajnder

Izrael na Balkanu?

Šta se događa kada velike sile pokušavaju da reše nacionalne i teritorijalne sukobe tako što dozvole stvaranje nove nacionalne države

Da li bi Kosovo, kao nova nezavisna država na Balkanu, moglo da postane drugi Izrael?
To je nezgodno pitanje. Samo povezivanje Kosova i Izraela u istoj rečenici moglo bi da izazove optužbe za anticionizam, s jedne, i antiilirizam, sa druge strane.
Ipak, postoje neke istorijske paralele.

Ne predlažem da se ove paralele ocenjuju kao dobre ili loše, već da se ispita šta se događa kada velike sile pokušavaju da reše nacionalne i teritorijalne sukobe tako što dozvole stvaranje nove nacionalne države. Osnovno pitanje se samo postavlja: da li je stvaranje jednog Izraela ili jednog Kosova faktor koji će doprineti stabilnosti u okruženju ili faktor koji će podstaći sukobe.

Izrael je od osnivanja vodio pet ratova i učestvovao je u brojnim manjim borbenim akcijama. Kosovo je u modernom dobu bilo poprište velikih borbi na kraju Drugog svetskog rata i ponovo 1999. godine.

Stvaranje Države Izrael je počelo pre 60 godina podelom britanskog mandata Palestine u zasebne domovine za Jevreje i Palestince. Generalna skupština UN usvojila je dvotrećinskom većinom Plan UN o podeli. U maju 1948. privremena vlada je proglasila osnivanje države Izrael. Predsednik Hari Truman, koji je prethodno sumnjao u održivost nezavisnog jevrejskog entiteta, odmah je de facto priznao Izrael (de jure, priznanje je usledilo 1949). Američka politička podrška Izraelu bila je snažna i postojana, dok je osetnija finansijska pomoć sporije stizala. Počela je 1949. sa kreditom od 100 miliona dolara, a danas dostiže skoro tri milijarde dolara godišnje.

Kosovo je na sličan, zbunjujući način postalo američki protektorat. Krajem decembra 1992. – osam meseci od početka građanskog rata u Bosni – predsednik Buš stariji poslao je pismo Slobodanu Miloševiću u kom je pisalo: „U slučaju sukoba na Kosovu, izazvanog delovanjem Srbije, SAD će biti spremne da upotrebe vojnu silu protiv Srba na Kosovu i u užoj Srbiji.” U to vreme nije bilo skoro nikakvih fizičkih sukoba na Kosovu. Zato je Bušova poruka pogodila srpsko rukovodstvo kao grom iz vedra neba. Ali poen je zabeležen, a isto upozorenje je kasnije ponovila Klintonova administracija. SAD su ga konačno sprovele u delo u martu 1999. žestokim vazdušnim napadima. Onda je, čim su se srpske snage povukle, predsednik Klinton gurnuo Kosovo u ruke UN. Otkako su ga preuzele UN, Kosovo, večito u ekonomskom zaostatku, dobilo je više od 500 miliona dolara od Sjedinjenih Država i tri milijarde dolara od EU.

U slučaju Izraela, njegovom osnivanju je prethodio nacistički genocid, koji je preživelim evropskim Jevrejima i onima koji su ih podržavali pružio moćan argument u prilog stvaranju jevrejske domovine. Osim toga, od Prvog svetskog rata na ovamo postojala je snažno artikulisana tvrdnja da nacije imaju pravo na samoopredeljenje. U slučaju Jevreja, to je bilo polazište za cionističku ideju krajem 19. veka.

Albanci imaju objašnjenje da je Kosovo mesto genocidnog delovanja Srba – mada se ne usuđuju da to porede sa sudbinom evropskih Jevreja u Drugom svetskom ratu. (Njihove argumente slabi i surovo postupanje prema kosmetskim Srbima.) Ipak, najsnažniji albanski zahtevi formulisani su kao pravo na samoopredeljenje. U tome ih SAD već dugo i zdušno podržavaju. Kako je Kondoliza Rajs izjavila 15. maja: „Sada je važno da priznamo da Kosovo više nikada neće biti deo Srbije.”

Dok ulazi u sedmu deceniju, Izrael deluje kao prilično bezbedan entitet, iako ga okružuju neprijateljski susedi. Od cionističkog sna o velikom Izraelu (Eretz Yisrael Hashlemah) – koji podrazumeva otkidanje velikih delova teritorije od susednih država – ostale su samo mrvice posle naseljavanja militanata na delovima Zapadne obale.

Ipak, Izrael je i pored svih svojih izuzetnih uspeha ostao faktor velike nestabilnosti, ne samo u neposrednom okruženju nego i mnogo šire.

Kosovo je danas na korak do moguće nezavisnosti – nije više protektorat UN, nego Evropske unije. Kakvi su mu izgledi?

S obzirom na ambicije militantnijeg dela Albanaca – uključujući i fanatične elemente iz dijaspore – nameće se pitanje da li će nezavisna država Kosovo doprineti stabilnosti u regionu. (Moramo imati na umu da je stabilnost utvrđeni politički cilj SAD i EU za Balkan.)

Kao što su se stari cionisti osvrtali na biblijska vremena, današnji Albanci neguju mitove o ilirskim precima koji su bili savremenici Starih Grka i o drevnoj „Dardaniji”, koja obuhvata Kosovo, južnu Srbiju, zapadnu Makedoniju i severnu Albaniju. (Pojedini šovinistički elementi se čak nose mišlju da pokrajinu preimenuju u „Dardaniju.”)

Mitovi su bezazleni sve dok ostaju u knjigama i pesmama. List „Ilirija” koji izlazi u Bronksu objavljivao je više od deset godina mapu „Velike Albanije” koja zahvata delove Makedonije, Grčke, Srbije i Crne Gore.

Međutim, ovi mitovi o Iliriji-Dardaniji inspirisali su i oružane albanske ekstremiste koji upadaju u Makedoniju i južnu Srbiju, isto kao i iredentističke pretnje južnoj Crnoj Gori (Malesija) i severozapadnoj Grčkoj (Kamerija).

Da li bi nova država Kosovo, sa vladom koja nema mnogo iskustva i snagama bezbednosti sastavljenim pretežno od bivših boraca „Oslobodilačke vojske Kosova”, mogla da se uhvati u koštac sa ovakvim elementima? Da li bi Evropska unija i ostaci Kfora koji su još raspoređeni u regionu mogli da obuzdaju Kosovo?

Bivši dopisnik „Njujork tajmsa” sa Balkana, iz istočne Evrope i Nemačke

[objavljeno: 25.05.2007.]

 

 
 
Copyright by NSPM