Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

PRIKAZI

Prikaz knjige: Simo Elaković, Poslovna etika i komuniciranje, Univerzitet Singidunum, Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment, Beograd, 2007.

   

 

Aleksandar Lukić

Prikaz knjige: Simo Elaković, Poslovna etika i komuniciranje, Univerzitet Singidunum, Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment, Beograd, 2007.

U izdanju Univerziteta Singidunum objavljena je knjiga Poslovna etika i komuniciranje čiji je autor Simo Elaković, trenutno profesor na ovom univerzitetu, a inače dugogodišnji profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu na predmetu nemačka klasična filozofija i šef katedre za istoriju filozofije. Profesor Elaković poznat je kao jedan od retkih filozofa na našim prostorima koji se temeljno bavi Šelingovom filozofijom i daje značajan doprinos u problematizaciji odnosa između Hegela i Šelinga, kao i proučavanju dometa nemačkog idelizma, smatrajući Šelingovo mišljenje kao njegov vrhunac u kontekstu filozofskog spora koji između ova dva velika filozofa biva „potpaljen“ tačno pre dvesta godina kada je Hegel objavio svoje znamenito delo – Fenomenologiju duha . Profesor Elaković posebno ističe aktuelnost nemačkog idealizma, smatrajući da se savremene tendencije u filozofiji mogu „najprimerenije sagledati samo unutar jedinstvenog organskog goda moderne misli, odnosno nemačke klasične filozofije kao njezinog vrhunca“.

Poslovna etika i komuniciranje zamišljena je kao udžbenik, ali po stilu kojim je napisana i uvidima koje pruža, daleko prevazilazi granice udžbeničkog, te predstavlja veoma korisnu literaturu za svakoga ko se bavi proučavanjem etike, a posebno istraživanjem primene etike u savremenom poslovanju. Osnovno pitanje koje se ovde razmatra jeste koje su to vrednosti koje čine etičko poslovanje, odnosno da li je uopšte moguće povezati zarađivanje novca, težnju za profitom, praksu rukovođenja, tržište itd. sa etičkim idealima kao što su na primer iskrenost, čestitost, poštenje ili kantovski rečeno, tretiranje drugoga uvek i kao cilj, a ne samo kao sredstvo. Mogu li, naime, današnji poslovni ljudi da odole iskušenju novca i moći, ma koliko pri tome bili „dobro vaspitani“, ljubazni ili visokoobrazovani.

Brojne su etičke dileme u tom smislu, koje se pojavljuju u svim današnjim društvima, „demokratskim“ ili „nedemokratskim“ i odnose se kako na rukovodioce, tako i na zaposlene kojima se rukovodi. Tržišna pravila su takva da čoveka stalno stavljaju u situaciju da mora da bira između imati ili biti. Naravno, ova disjunkcija podrazumeva da imati podrazumeva imati novac i moć, a biti znači biti čovek, tako da ako hoćeš da budeš bogat i moćan, moraš se odreći čoveštva, a to će reći – moralnosti, kao i obrnuto. U tom kontekstu veoma je indikativna parafraza opisa političara Marka Tvena koju daje Laura Neš: „Čitaoče, pretpostavimo da si ti poslovan čovek. Sad pretpostavimo da si beskrupulozan i pohlepan karakter. Ali, ponavljam se.“

Knjiga započinje opisom jednog neobičnog događaja. Naime, u jednoj maloj radnji kupujući neke sitnice autor je zatražio od mlade kasirke da bar-kod čitačem očita i njegovu cenu i dobio neočekivan odgovor:“Gospodine, ako čovek ima svest, on nema cene.“ Ošamućen, profesor je otišao kući i pronašao slično mesto u Kantovim Osnovama metafizike morala (1785) koje glasi: “Sve ima cenu ili čast.“ Na osnovu ovog primera profesor Elaković postavlja pitanje kako je moguće da ako su ljudi zaista moralno obdareni, što potvrđuje rasuđivanje mlade kasirke, vrhovno načelo novopečenih biznismena bude - što bolje „izj...“ poslovnog partnera, te dalje u tom kontekstu navodi tezu Velimira Sriće o savremenom ekonomskom lideru kao „svinji-lisici“ koga krase osobine kao što su niski udarci, zakulisne radnje, lukavi i pokvareni postupci itd. i koji svoj autoritet grade na negativnim, otrovnim emocijama, strahu, nesigurnosti, pretnjama otkazom.

Ovim načelima, u daljem tekstu, autor suprotstavlja drugačija, koja umesto laži, krađe i prevare nude moralno ponašanje u skladu sa maksimom „ne morate varati da biste pobedili“ i podseća na svoje ranije stanovište o poslovnoj politici u turizmu koje ističe važnost istinskih ljudskih potreba za uspešnu ekonomiju, te iznosi stav da „ako je čovek doista moralno obdaren, onda se homo moralis i homo economicus , hoćeš-nećeš, prožimaju“. Uprkos međusobnom sporenju, oni se nalaze u istom „životnom čamcu“ te stoga poslovna etika nije protivrečan pojam, već nasuprot tome, etika i ekonomija organski su povezane, pa svako proučavanje etike mora da uzme u obzir prožimanje ove dve nauke unutar „praktično-etosne delatnosti kao ukupne celine socijalnog života.“ Autor dalje ukazuje, slažući se sa Di Džordžem, na to, da je amoralni biznis neodrživ i čak štaviše, govor o amoralnom biznisu određuje kao nemoralan.

Mada se u zemljama sa razvijenom ekonomijom danas velika pažnja poklanja etici i smatra se čak i ključnom za poslovni uspeh, ne može da se ospori da su mnoge poslovne imperije nastale vođenjem sumnjivih poslova u doba prvobitne akumulacije kapitala, na šta profesor Elaković s pravom u fusnoti ukazuje, posebno ističući primer razbijanja Jugoslavije i onoga što je usledilo u godinama posle, u kontekstu kriminalizacije društva.

I mi smo mišljenja da to jeste osoben primer savremene akumulacije kapitala koja još uvek traje. Socijalističko samoupravljanje nije dozvoljavalo akumulaciju kapitala u privatnim rukama, tj, ekstremno bogatih ljudi nije bilo, ma kakvim poslom se bavili. Raspodela stvorene vrednosti bila je daleko pravičnija. Doba „neslobode“ i „nedemokratije“ bilo je doba jednakosti, dok je dolazak „slobode“ i „demokratije“ doneo nejednakost koju najbolje oličava pojava ekstremno bogatih ljudi „tajkuna“ – vlasnika velikih poslovnih imperija čiji početni impuls predstavlja pravu zonu sumraka. Ova pojava praćena je govorom o tranziciji, o narodnoj odluci da se krene u kapitalizam, o potrebi da se ojača srednja klasa, o stranim investicijama koje će doći jer između ostalog imamo zdravu, kvalifikovanu i jeftinu radnu snagu. Kapitalisti, ili savremeno rečeno, preduzetnici, osnivaju političke partije i pokrete, javno ili tajno, koje često nazivaju socijalističkim, narodnjačkim i sl., „zalažu“ se za socijalnu pravdu. Ali, radi se o tome da tranzicija (što izvorno / lat . transitio / znači prelaz, prelaženje, pristup drugoj strani, u drugi stalež) u našem slučaju predstavlja prelaz iz socijalizma u prvobitnu akumulaciju kapitala, početni i istovremeno najsuroviji stadijum kapitalizma. Prelaz je to iz staleža vlasnika i upravljača u stalež nadničara i onih kojima se upravlja. Radnicima je veoma vešto nametnuta iskrivljena svest o tome da društvo treba da bude podeljeno na klase, da je to dobro za njih da više nemaju ono što su imali (sredstva za proizvodnju), da je dobro što su jeftina radna snaga (zbog stranih investicija), pa se i oni sami zalažu za privatizaciju, odnosno kapitalizam.

Ono što profesor Elaković ističe jeste da posebna pažnja treba da se posveti problemu etike i njenom značaju u obrazovanju, protiveći se stavovima nekih teoretičara da složene etičke teorije mogu neke ljude sasvim da odvrate od te problematike, te ako se na pravi način pristupi i najsloženijim misliocima, oni će se pokazati kao najjednostavniji i najjasniji. U tom smislu profesor Elaković iznosi stav da se u svakoj etičkoj teoriji postavlja „krucijalno pitanje kritičke konceptualizacije bazičnog kriterijuma ljudskog delovanja u svakodnevnom životu, tj. „ovde“ i „sada“ u svim njegovim segmentima, pa tako i u sferi ekonomskog poslovanja.“

Posmatrajući istoriju filozofije u celini, imajući u vidu stratešku platformu za univerzalno poslovanje, profesor Elaković postavlja svoju osnovnu tezu o genezi kriterijuma delovanja, koji se razlučuje kao put od od Aristotelove phronesis , kao praktične mudrosti, tj. mudre razborite radnje, do Kantove kategorije običajnosti ( Sittlichkeit ), kao kritike etosnog uma, suprotstavljajući se time Rikerovom stavu da istorija etike polazi od Aristotela ( phronesis ), da bi preko Kanta (moralitet) vrhunila u Hegelu (običajnost). Cilj ovog istorijskog puta jeste kriterijum delovanja „ovde i sada“ i izbegavanje moralnog dogmatizma, relativizma ili nihilizma.

Na kraju, vredno je istaći da drugi deo ove knjige sadrži hrestomatiju tekstova posvećenih etici, čiji su autori značajni mislioci u ovoj oblasti, što knjizi daje dodatnu vrednost.

 

 

 
 
Copyright by NSPM