Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

PRIKAZI

Prikaz knjige: Miloš Knežević, Podeljena moć, Beograd, 2006.

   

 

Zoran Avramović

POLITIČKI POLOVI U SRBIJI

(Miloš Knežević: Podeljena moć, Beograd, 2006)

Miloš Knežević je jedan od najplodnijih pisaca srednje generacije naše politikološke i pravne misli. U svojoj najnovijoj knjizi Podeljena moć on je objavio pet svojih naučnih eseja koja su objavljena u razdoblju od 1998 do 2006. godine. Zajednički predmet ovih radova je politika stranaka u Srbiji i politički život u najširem smislu reči a saznajni prostup je politikološki.

Dve vrline krase našeg autora: on piše jednim netipičnim jezikom, jezikom koji bi se mogao odrediti kao preplitanje književnog i naučnog izraza. Primera radi «politički krtičnjak» se piše odmah ispred «heuristike političkog». Druga «korist» od čitanja Kneževićevih knjiga nalazi se u bogatstvu izvora. Zaista je impresivna njegova naučna obavešenost. Ono što niste znali da je neko napisao možete da pročitate u ovoj i drugim knjigama našeg autora. Na takvim izvorima Knežević gradi svoju argumentaciju ali ih istovremeno koristi za osporavanje drugih stanovišta u skladu sa svojim tvrdnjama i ocenama političke moći u Srbiji.

Kako autor razumeva podelu moći u Srbiji? Podnaslov njegove knjige upućuje na odgovor – u Srbiji postoji previšepartizam, dakle neobično veliki broj pretendenata na političku moć. U samoj knjizi on, poput drugih istraživača, osvetljava partijsku političku scenu u Srbiji i nezaobilaznu ulogu Slobodana Miloševića. Ali, njegova stanovišta su drugačija od većine onih koji tumače i «tumače» političku moć u Srbiji. Tako, on identifikuje tri pola političke moći u našoj Republici – demokratski, radikalski i treći koji imenuje kao «previšepartijsku osutost» (tajkunske stranke, parapolitičke partijske organizacije, fragmentizovana levica). Međutim, i u okviru demokratskog «bloka» vlada previšepartizam, što Knežević uverljivo dokumetuje. Njegov doprinos razumevanju politikčkih aktera i pojava u Srbiji ogleda se u napuštanju odsečne podele između ovih stranačkih polova. On odbacuje sheme o naprednim i nazadnim, o demokratskim i nedemokratskim strankama, podele koje su prihvatili neki analitičari i teoretičari i time srozali nivo svog «proučavanja» a istovremeno doprinele cepanju srpskog političkog bića na neprirodan način. Kritička analiza demokratskog i radikalskog pola u srpskoj politici pokazuje da se demokratska kritika radikala često javlja kao nekulturna, ekstremistička, autoritarna, dakle kao skrivanje sopstvenog lica. Ovde je Knežević u neku ruku uskratio čitaoca za nekakvu projekciju budućeg zbivanja deljenja moći u Srbiji.

Druga velika tema srpske politike u vremenu o kome piše Knežević, svakako je politička ličnost i delo Slobodana Miloševića. Ali nije ovde reč samo o ličnosti već o jednoj politici u jednom istorijskom razdoblju Srba koju oličava Slobodan Milošević. Taj period će biti još dugo predmet naučnih istraživanja. Za jedne je, primećuje Knežević, Milošević «simbolizovao konzervativni produžetak starog» a za druge je bio «blagovesnik nailazećeg doba» (32). Duboki i prepelteni slojevi ove politike ostavaljaju trag i u delima njenih istraživača. Neke kontoverzne stavove čitamo i kod Miloša Kneževića. «Milošević je bio (ne)snalažljivi čovek turbulentnog tranzita, tranzicije i transformacije» ali je i «osenčio pogrešnu stranu na koju je naveo Srbiju». Naš autor tačno i precizno ukazuje na ono što je tehnologija vlasti S.Miloševića ali manje i na dubinsko značenje njegove politike: u procesu razbijanja SFRJ, srpska politika je morala da brani interese srpskog naroda. Koliko je u tome uspela politika do 2000. –pitanje je. Ali, činjenica je da je imao neverovatne protivnike, po snazi i vojnoj moći, u inostranstvu kao i u organizaici DOS u Srbiji. Posle njegove smrti još je aktuelnije pitanje otkuda toliko duboke podele među Srbima oko Miloševića. Raspon je ogroman od uvažavanja do prokletstva, od ljubavi do bezobalne mržnje? Na to pitanje tek treba da odgovorimo.

Veoma interesantno poglavnje je svakako i rasprava o desnici i levici na političkom polju Srbije. Da li se previšepartizam može obajsniti pojmovima levice i desnice? Po mom sudu, ova rasprava je dobrim delom jalova i neće nam mnogo pomoći u ideološkom i političkom identifikovanju stranačkog pluralizma u Srbiji. Tradicionalna podela na levicu i desnicu je izbledela. U savremenom delovanju političkih stranaka lako je prepoznati sve kolektivne i individualne vrednosti i socioprofesionalna opredeljenja u društvu. Nema ozbiljne političke stranke koja isključuje neku dimenziju socijalnog, ekonomskog, političkog kulturnog života. Pitanje je samo kojoj vrednosti ili socijalnoj grupi daje prednost u određenom periodu. Knežević i sam uviđa da je ova granica postala veoma propustljiva: ekstremisti se javljaju pod maskom demokrata i liberala. Ali, čemu i dalje insistiranje na podeli levo-desno u političkom životu Srbije (Ne zaboravimo da su u vreme NATO bombardovanja Srbije na vlasti u evropskim državama uglavnom bili političari sa levice koji su podržavali ovaj antipravni i necivilizacijski akt.)

Struktura knjige – sabrani naučni ogledi pisani u različitim vremenskim trenucima – nisu dopustili autoru da se upusti u jednu analizu političkih i društvenih činilaca deljenja moći. Oko čega se deli politička moć u Srbiji? Gde se krije ona neprozirna moć? Kakva je uloga političkog inostranstva u deljenju moći u Srbiji? To su samo neka pitanja na koje mi tražimo odgovore, danas ali i sutra. Kneževićeva knjiga se, bez sumnje, nalazi na tom putu.

 

 
 
Copyright by NSPM