Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Politički život

   

 

Agencija Politikum

IZVODI IZ ISTRAŽIVANJA JAVNOG MNJENJA (LETO 2006)

Ovde prikazani podaci prikupljeni su tokom terenskog istraživanja koje je obavljeno od 25 jula do 10 avgusta na teritoriji Srbije bez Kosova i Metohije na stratifikovanom uzorku od 1167 ispitanika. Ispitivanje je bilo anketnog tipa.

U istraživanju javnog mnjenja u realizaciji Nove Srpske Političke Misli i agencije Politikum, pod rukovodstvom profesora dr Slobodana Miladinovića i Đorđa Vukadinovića dobijeni su sledeći nalazi:

STANJE I OČEKIVANJA:

Većina građana (nešto više od dve trećine) stanje u Srbiji ocenjuje kao loše. Međutim i pored toga ne može se reći da su građani pesimisti s obzirom da 38.61% njih očekuje da će se u budućnosti ukupno stanje u zemlji poboljšavati nasuprot njima je manje od trećine onih (28.34%) koji se mogu oceniti kao pesimisti.

Ocena stanja u Srbiji

dobro

2,57%

loše

69,52%

ni dobro ni loše

27,91%

Očekivanja o razvoju situacije

biće bolje

38,61%

biće gore

28,34%

ostaće isto

33,05%


OCENA POVERENJA U INSTITUCIJE

Građani najviše poverenja imaju u institucije koje se primarno ne bave politikom kao što su Srpska Pravoslavna Crkva, Univerzitet (koje su na skali od 1-5 ocenjene srednjom ocenom iznad 3) i Akademija Nauka. Najmanje poverenja imaju sudstvo, zatim vlada i Skupština Srbije koje su ocenjene srednjom ocenom ispod 2.

Bolji pregled u poverenje prema institucijama se dobija ako se osmotre samo slučajevi velikog i veoma velikog poverenje (ocene 4 i 5). Crkvi veruje više od polovine građana a Univerzitetu više od trećine dok u Vladu i Skupštinu jedva da ko ima veliko poverenje. U Predsednika, kao inokosnog organa veliko poverenje ima nešto iznad četvrtine građana što je tri puta više u odnosu na poverenje koje uživa drugi inokosni organ – premijer.

Ocena poverenja u

malo

ni malo ni veliko ( osrednje)

veliko

Skupštinu

81,0%

15,4%

3,6%

Premijera

67,3%

21,3%

11,4%

Vladu

74,4%

19,5%

6,2%

SPC

27,6%

24,6%

47,8%

Vojsku

51,3%

22,9%

25,8%

Policiju

57,8%

24,6%

17,6%

Predsednika

50,8%

27,2%

22,0%

Univerzitet

28,1%

36,5%

35,4%

SANU

37,4%

35,1%

27,5%

Sudstvo

71,0%

20,5%

8,5%

Ocena poverenja u

veoma malo

malo

ni malo ni mnogo ( osrednje)

mnogo

veoma mnogo

Skupštinu Srbiju

54,6%

26,4%

15,4%

3,0%

,6%

Premijera Srbije

44,9%

22,4%

21,3%

7,8%

3,6%

Vladu Srbije

48,0%

26,4%

19,5%

4,9%

1,3%

SPC

16,5%

11,1%

24,6%

22,2%

25,6%

Vojsku Srbije

31,3%

20,1%

22,9%

14,7%

11,1%

Policiju

34,6%

23,1%

24,6%

11,6%

6,0%

Predsednika Srbije

32,5%

18,3%

27,2%

16,7%

5,2%

Univerzitet

12,5%

15,6%

36,5%

24,1%

11,3%

SANU

20,8%

16,6%

35,1%

15,9%

11,5%

sudstvo

45,1%

25,9%

20,5%

6,7%

1,8%

OCENA SUBJEKATA POLITIČKOG ŽIVOTA

Najviši rejting među strankama (srednju ocenu merenu po školskom sistemu od 1 -15) ima Demokratska stranka (DS - 2.53), na drugom mestu je Srpska Radikalna stranka (SRS - 2.40) i treća je Demokratska Stranka Srbije (DSS – 2.32). Ove tri stranke su jedine ocenjene srednjom ocenom iznad 2.

Gledano po broju visokih ocena (4 i5) redosled je nešto drugačiji s obzirom da njihov najviši broj ima Srpska Radikalna Stranka.

Stranka

Visoka ocena

DS

23,2%

SRS

28,3%

DSS

17,5%

NS

10,6%

G17+

9,9%

LDP

8,9%

PSS

8,3%

SPS

6,4%

SPO

5,1%

SDP

3,8%


OCENA POLITIČKIH LIČNOSTI

Od svih političkih ličnosti najvišu ocenu je dobio aktuelni predsednik Republike Srbije Boris Tadić (2.71), Za njim slede tri pripadnika Srpske Radikalne Stranke; Maja Gojković (2.66), Aleksandar Vučić (2.57) i Tomislav Nikolić (2.50). Na četvrtom mestu je aktuelni premijer Vojislav Koštunica sa ocenom 2.47). Ukupno je dvanaest političkih ličnosti dobilo ocenu iznad dva.

ličnost

ocena

Boris Tadić

2,71

Maja Gojković

2,66

Aleksandar Vučić

2,57

Tomislav Nikolić

2,50

Vojislav Koštunica

2,47

Rasim Ljajic

2,37

Velimir Ilić

2,24

Nenad Bogdanović

2,20

Mlađan Dinkić

2,14

Ivana Dulić Marković

2,03

Miroljub Labus

2,00

Nebojša Čović

1,86

Čedomir Jovanović

1,84

Vojislav Mihailović

1,82

Dragan ?ilas

1,82

Nenad Čanak

1,81

Bogoljub Karić

1,80

Vuk Drašković

1,78

Milorad Vučelić

1,72

Ivica Dačić

1,58

Jožef Kasa

1,50

Međutim, gledano po dobijanju najviših ocena (4 i 5) i ovog puta prednjače prvaci Radikala Aleksandar Vućić i Maja Gojković, na trećem mestu je Boris Tadić a iza njega se nalazi Tomislav Nikolić kod kojih je učešće najviših ocena vrlo ujednačeno i kreće se u rasponu od 30.7% -31.8% ukupno dobijenih ocena.

Ličnost

Visoka ocena

Aleksandar Vućić

31,8%

Maja Gojković

31,7%

Boris Tadić

30,8%

Tomislav Nikolić

30,7%

Vojislav Koštunica

23,2%

Rasim Ljajic

22,1%

Velimir Ilić

17,8%

Nenad Bogdanović

16,8%

Mlađan Dinkić

16,5%

Ivana Dulić Marković

12,3%

Čedomir Jovanović

12,2%

Miroljub Labus

10,7%

Nenad Čanak

10,7%

Bogoljub Karić

10,5%

Nebojša Čović

8,9%

Dragan ?ilas

8,8%

Vojislav Mihailović

8,4%

Milorad Vučelić

8,3%

Vuk Drašković

7,9%

Ivica Dačić

5,3%

Jožef Kasa

2,0%

STRATEŠKA PARTNERSTVA

Na pitanje vezano za strateška partnerstva Srbije sa ostatkom sveta čak dve trećine ispitanih smatra da Srbija treba da uđe u Evropsku Uniju dok to odbija svaki peti građanin. Situacija je obrnuta kada je reč o ulasku u NATO. Ulazak u NATO podržava manje od trećine građana (29.18%) dok se tome protivi više od polovine (52.49%). Bližu saradnju sa Rusijom podržava skoro polovina građana (47.12%) a tome se protivi skoro trećina (30.18%). Generalno se može tvrditi da u Srbiji postoji potencijal za prihvatanje evrointegracijskih procesa s tim da se taj potencijal pre okreće ka političkoj i ekonomskoj saradnji nego ka vojnoj saradnji. Sećanja iz 1999 su isuviše jaka da bi većina prihvatila vojne integracije kroz NATO. Naravno, prisutan je i jak uticaj partija koje zastupaju ideje i politiku starog režima S. Miloševića i koje partnerstvo sa severnoatlatskim savezom doživljavaju kao izdaju nacionalnih interesa i koje ne sagledavaju korisne aspekte tešnjih veza Srbije sa Zapadom na vojnom planu.

Da li ste za ulazak u NATO

Da li ste za ulazak u EU

Da li ste za tešnje veze sa Rusijom

da

29,18%

67,22%

47,12%

ne

52,49%

21,70%

30,18%

nema stav

18,33%

11,07%

22,70%


ODNOS PREMA HAŠKOM TRIBUNALU

Modalni odgovor na pitanje da li podržavate izručivanje naših građana Haškom Tribunalu na skali od potpunog podržavanja do potpunog odbijanja je potpuno odbijanje (čak 42.64%). Protivljenje ovom iskazuje čak 54.88% građana. S druge strane je 30.48% saglasnih.

Da li podržavate izručivane naših građana Hagu

u potpunosti podržavam

16,27%

uglavnom podržavam

14,21%

neodlučan sam

14,64%

uglavnom se protivim

12,24%

u potpunosti se protivim

42,64%


PITANJE USTAVA

Na pitanje šta je potrebno prvo uraditi – doneti ustav pa onda ići na izbore ili prvo ići na izbore a posle toga doneti ustav najveći broj građana smatra da je ustav važniji od izbora te da treba prvo doneti ustav pa onda ići na izbore (41.60%). Ostatak je ravnomerno raspoređen na one koji imaju suprotno gledište i one koji po ovom pitanju nemaju stav.

Ustav - izbori ?

prvo ustav pa izbori

41,60%

prvo izbori pa ustav

29,67%

nema stav

28,73%


IZLAZNOST NA IZBORE

Većina građana se izjasnila da sigurno izlazi na izbore (56.38%). Ako ovome dodamo i 14.05% onih koji verovatno izlaze na izbore dobija se cifra od oko 70% potencijalno aktivnih glasača na narednim izborima. S obzirom na dosadašnja iskustva, ovaj broj izgleda veći nego što se očekivalo. Može se pretpostaviti d su neki od anketiranih dali odgovor u vidu čvrstog obećanja da bi ostavili bolji utisak na anketare s obzirom da je prikupljanje podataka obavljeno u razgovoru oči u oči sa anketarom a ne putem telefonske ankete. No, bez obzira na motive ispitanih ostaje da se zaključi da postoji veliko interesovanje za izlazak na izbore, tim pre što se samo 13.88% njih decidno izjasnilo da sigurno ne izlazi na izbore. Dakle, ostaje mogućnost da se uz dobru predizbornu propagandu podstakne interes građana da daju svoj doprinos njihovom uspešnom okončanju

Izlaznost na izbore

sigurno izlazi

56,38%

verovatno izlazi

14,05%

ne zna

8,31%

verovatno ne izlazi

7,37%

sigurno ne izlazi

13,88%


PROGNOZE IZBORNIH REZULTATA

Na pitanje za koju stranku biste najradije glasali se decidno izjasnilo 52% anketiranih. Ovde se radi o sigurnim glasačima tzv. čvrstim glasovima. Preračunavanjem njihovog broja na 100% šansu da dobije najveći broj poslaničkih mandata ima Srpska Radikalna Stranka (38.88%), na drugom mestu je Demokratska Stranka (31.47%) i treća je Demokratska Stranka Srbije (9.74%). Pod uslovom da izborni cenzus bude 5% samo ove tri stranke mogu računati na siguran ulazak u parlament, dok je Liberalno Demokratska Partija na ivici cenzusa (4.94%). U slučaju da se cenzus spusti na 3% još tri stranke mogu računati na ulazak u Parlament a to su Socijalistička Partija Srbije, Srpski Pokret Obnove i G17+.

Za koju biste stranku najradije glasali (svi)

Za koju biste stranku najradije glasali (opredeljeni)

SRS

20,2%

38,88%

DS

16,4%

31,47%

DSS

4,9%

9,74%

LDP

2,6%

4,94%

SPS

2,0%

3,93%

SPO

1,8%

3,59%

G17+

1,6%

3,13%

ostali

2,6%

4,.98

ne zna

34,0%

-----

ne želi da se izjasni

12,0%

-----

ne postoji takva stranka

2,0%

-----

Total

100,0%

100.0%

Za svaku stranku je važno da pored sigurnih glasača ima uvid u to koliki broj birača predstavlja i njene potencijalne glasače odnosno onih kojima je ta stranka mogući drugi izbor. Dakle, pored prethodnog pitanja koje je bilo postavljeno u formi «za koga biste najradije glasali, pod pretpostavkom da su u nedelju parlamentarni izbori», imali smo i pitanje «koja je druga stranka koja Vam uliva poverenje». Na ovo pitanje decidno se izjasnilo tek 25.6% anketiranih uz 58.11% onih koji su izjavili da takva stranka ne postoji. Ako broj onih koji su se po ovom pitanju deklarisali posmatramo kao 100% tada je situacija, u odnosu na prethodno pitanje bila bitno drugačija. Najviše potencijalnih glasača iz drugog ešalona ima Demokratska Stranka Srbije (22.15%), za njom slede Demokratska stranka (17.45%), Liberalno demokratska partija 14.77%), Srpska radikalna stranka (10.74%), Socijalistička Partija Srbije (10.40%) i G17+ (9.73%). Ostale stranke imaju znatno niži rejting u drugom ešalonu njihovih glasača.

Koja je druga stranka koja Vam uliva poverenje

Koja je druga stranka koja Vam uliva poverenje

DSS

5,67%

22,15%

DS

4,46%

17,45%

LDP

3,78%

14,77%

SRS

2,75%

10,74%

SPS

2,66%

10,40%

G17+

2,49%

9,73%

SPO

1,03%

4,03%

LDSV

0,86%

3,36%

NS

0,86%

3,36%

PSS

0,86%

3,36%

SDP

0,17%

0,67%

ostali

1,89%

-----

ne zna

0,94%

-----

ne želi da se izjasni

13,48%

-----

ne postoji takva stranka

58,11%

-----

TOTAL

100.00%

100.00/


POLITIČARI OD POVERENJA

Na pitanje u kog političara imaju najviše poverenja decidirano se izjasnilo 44.3% ispitanika dok je, s druge strane, njih 34.2% reklo da nikome ne veruje. Ostatak ili nema stav ili o tome ne želi da izjasni. Najveće poverenje, unutar onih koji su se direktno izjasnili, uživaju Tomislav Nikolić (26.70%), Boris Tadić (25.60%) i Vojislav Koštunica 17.51%). Sa znatno manjom podrškom slede Aleksandar Vućić, Mlađan Dinkić, Čedomir Jovanović, Vuk Drašković i Velimir Ilić a za njima sledi veliki broj političara zanemarljivog rejtinga na rang listi biračkog poverenja.

U kog političara imate najviše poverenja

U kog političara imate najviše poverenja

Tomislav Nikolić

10,45%

26,70%

Boris Tadić

10,03%

25,60%

Vojislav Koštunica

6,86%

17,51%

Aleksandar Vućić

4,28%

10,94%

Mlađan Dinkić

2,23%

5,69%

Čedomir Jovanović

1,63%

4,16%

Vuk Drašković

1,11%

2,84%

Velimir Ilić

0,60%

1,53%

Nebojša Čović

0,43%

1,09%

Bogoljub Karić

0,34%

0,88%

Maja Gojković

0,26%

0,66%

Rasim Ljajić

0,26%

0,66%

Milorad Vučelić

0,17%

0,44%

Nenad Bogdanović

0,17%

0,44%

Dragan ?ilas

0,09%

0,22%

Ivica Dacic

0,09%

0,22%

Miroljub Labus

0,09%

0,22%

Nenad Čanak

0,09%

0,22%

ostali

5,14%

-----

ne zna

15,42%

-----

ne želi da se izjasni

6,08%

-----

ne veruje nikom

34,19%

-----

TOTAL

100.00

100.00

Za izbor drugog političara koji uživa izvesno poverenje birača opredelilo se 30.7% birača dok preko 60% njih ne zna ili ne želi da se o ovome izjasni. Na vrhu rejting liste nalaze se Boris Tadić, Aleksandar Vučić, Vojislav Koštunica, Tomislav Nikolić i Mlađan Dinkić.

Drugi lider koji Vam uliva relativno poverenje

Koji je drugi lider koji Vam uliva relativno poverenje

Boris Tadić

4,74%

18,39%

Aleksandar Vućić

4,57%

17,73%

Vojislav Koštunica

3,97%

15,38%

Tomislav Nikolić

2,67%

10,37%

Mlađan Dinkić

2,24%

8,70%

Bogoljub Karić

1,29%

5,02%

Čedomir Jovanović

1,12%

4,35%

Velimir Ilić

0,95%

3,68%

Vuk Drašković

0,95%

3,68%

Nenad Čanak

0,60%

2,34%

Ivana Dulic Marković

0,43%

1,67%

Maja Gojković

0,43%

1,67%

Nebojša Čović

0,43%

1,67%

Miroljub Labus

0,34%

1,34%

Nenad Bogdanović

0,34%

1,34%

Ivica Dačić

0,26%

1,00%

Dragan ?ilas

0,17%

0,67%

Milorad Vučelić

0,17%

0,67%

Rasim Ljajic

0,09%

0,33%

ostali

4,91%

-----

ne zna

54,31%

-----

ne želi da se izjasni

10,60%

-----

ne veruje nikom

4,40%

-----

TOTAL

100.00

100.00


PREDSEDNIČKI IZBORI

Za svaku stranku je važno pitanje za kog bi predsedničkog kandidata birači najradije glasali. S obzirom da su se ispitanici samostalno opredeljivali bez ikakve ponuđene liste možemo smatrati da se na spisku nalaze imena koja su izbor samih građana . Na toj listi vode tri kandidata – Boris Tadić Tomislav Nikolić i Vojislav Koštunica. U kategoriji ostali nalazi se veliki broj imena među kojima ima poznatih stručnjaka, umetnika, privrednika, sportista, lokalnih političara i drugih. No, ni jedno od tih imena se ne pojavljuje dovoljno učestalo da bi ga imalo svrhe staviti na ovu listu. U tabeli se u prvoj koloni nalaze procenti u odnosu samo na istaknute političare a u drugoj koloni procenti u odnosu na sve imenovane potencijalne kandidate.

Da su u nedelju predsednički izbori za kog biste kandidata najradije glasali

Da su u nedelju predsednički izbori za kog biste kandidata najradije glasali

Boris Tadić

35,54%

30,94%

Tomislav Nikolić

29,55%

25,72%

Vojislav Koštunica

12,19%

10,61%

Aleksandar Vučić

6,82%

5,94%

Čedomir Jovanović

4,34%

3,78%

Vuk Drašković

2,48%

2,16%

Bogoljub Karić

2,27%

1,98%

Mlađan Dinkić

2,27%

1,98%

Nenad Bogdanović

1,03%

0,90%

Velimir Ilić

0,83%

0,72%

Ivica Dačić

0,62%

0,54%

Nebojša Čović

0,62%

0,54%

Nenad Čanak

0,41%

0,36%

Dragan ?ilas

0,21%

0,18%

Milorad Vučelić

0,21%

0,18%

Maja Gojković

0,21%

0,18%

Miroljub Labus

0,21%

0,18%

Rasim Ljajić

0,21%

0,18%

ostali

-----

12,95%

Total

100.00

100.00

No, na izborima se građani opredeljuju prema listi kandidata a ne prema svojim željama. Na osnovu gore prikazanog spiska je moguće, unutar svake partije vršiti izbor sopstvenog kandidata. Iz tog razloga je ispitanicima bila ponuđena i sužena lista kandidata u kojoj su se nalazili lideri medijski eksponiranih stranaka. Ono što je indikativan podatak je da bi se skoro četvrtina građana opredelila za nekog van spiska, Očigledno da je došlo do izvesnog zasićenja birača istim imenima koja već godinama dominiraju političkom scenom. Na listi i ovde ubedljivo dominira trio Tadić – Nikolić - Koštunica

Ukoliko bi sa skupštinskim bili organizovani i predsenički izbori, za kog kandidata bi ste se opredelili

Ukoliko bi sa skupštinskim bili organizovani i predsenički izbori, za kog kandidata bi ste se opredelili

Boris Tadić

26,10%

34,20%

Tomislav Nikolić

24,38%

32,05%

Vojislav Koštunica

12,23%

16,08%

Čedomir Jovanović

5,00%

6,68%

Mlađan Dinkić

3,01%

3,85%

Bogoljub Karić

2,76%

3,62%

Nebojša Čović

1,72%

2,27%

Ivica Dačić

0,95%

1,25%

neko drugi

23,86%

-----

total

100.00

100.00

S obzirom na to da ni jedan od ovih kandidata ne može da osvoji većinu glasova na budućim parlamentarnim izborima, drugi krug se pojavljuje kao neminovnost. No, pitanje je ko će se naći u drugom krugu. Odgovor na to pitanje nije realno moguće dati pre nego što izađe konkretna lista predsedničkih kandidata. Ono što je, gledano iz sadašnjih pozicija, realno je to da u treći krug mogu ući dvojica od tri najbolje kotirana kandidata. Naravno u igri su sve kombinacije te smo postavili ispitanicima pitanje za koga bi u drugom krugu najradije glasali. Na osnovu datih odgovora dobijeni su sledeći rezultati o mogućim pobedničkim kombinacijama:

Gledano po osnovu opredeljenih glasova za jednog ili drugog kandidata Boris Tadić pobeđuje Tomislava Nikolića sa 58,1 : 41,9. Koštunica pobeđuje Nikolića sa 55: 45 a Tadić pobeđuje Koštunicu sa 56,5 : 43.5. Naime radi se samo o odnosu opredeljenih glasova, onih koji se jasno deklarišu za koga će u svakom pojedinačno navedenom slučaju glasati. Interesantan je podatak da u svakoj navedenoj kombinaciji postoji izvesan broj neopredeljenih i, naročito onih koji neće glasati. najveći broj onih koji ne bi glasali je u slučaju da u drugi krug izađu Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Takvih ima 23.71% uz 8.9% onih koji ne znaju za koga bi u tom slučaju glasali i 23.70& onih koji ne bi izašli. Za njih se može pretpostaviti da su čvrsti glasači Tomislava Nikolića i Srpske Radikalna Stranke. Najviše zainteresovanih za glasanje je u slučaju da u drugi krug izađu Tomislav Nikolić i Boris Tadić, čak 77.91% opredeljenih birača. Na grafičkim prikazima dat je odnos, na gornjoj slici, svih izjašnjenih ispitanika i, na donjoj slici, opredeljenih glasača.


Drugi krug: Tomislav Nikolić – Boris Tadić

Drugi krug - predsednički kandidati 1

Opredeljeni glasovi

Tomislav Nikolić

32,62%

41.9

Boris Tadić

45,29%

58.1

ne znam

7,36%

-----

ne bih glasao

14,73%

-----

total

100.00

100.00

 

Drugi krug: Tomislav Nikolić – Vojislav Koštunica

Drugi krug - predsednički kandidati - 2

Opredeljeni

glasovi

Tomislav Nikolić

30,44%

45.00

Vojislav Koštunica

37,23%

55.00

ne znam

7,57%

-----

ne bih glasao

24,76%

-----

Total

100.00

100.00

Drugi krug: Boris Tadić – Vojislav Koštunica

Drugi krug - predsednički kandidati - 3

Opredeljeni glasovi

Boris Tadić

38,10%

56.3

Vojislav Koštunica

29,28%

43.5

ne znam

8,90%

-----

ne bih glasao

23,72%

-----

total

100.00

100.00

 

STRANKA ZA KOJU NIKAD NE BI GLASALI

Ispitanicima smo postavili i pitanje koja je stranka za koju nikada ne biste glasali. Na ovo pitanje se decidno izjasnilo 76,3% ispitanih iz čega možemo zaključiti da ako naši birači ne znaju koga sigurno podržavaju onda bar vrlo pouzdano znaju koga sigurno ne podržavaju. Iz odgovora se vidi da su najosporavanije stranke starog režima i to pre svih Srpska Radikalna Stranka, inače pojedinačno najjača stranka, za koju ne bi glasalo čak 36.69% birača, za njom slede Socijalistička Partija Srbije (13.36%) birača, Srpski Pokret Obnove (13.01%), Liberalno Demokratska Partija (12.78%), Demokratska stranka (7.97%) i G17+ (7.15%). Ostale stranke se znatno ređe spominju.

Navedite stranku za koju nikada ne bi ste glasali

Navedite stranku za koju nikada ne bi ste glasali

SRS

26,82%

36,69%

SPS

9,77%

13,36%

SPO

9,51%

13,01%

LDP

9,34%

12,78%

DS

5,83%

7,97%

G17+

5,23%

7,15%

DSS

2,23%

2,93%

LSDV

1,97%

2,70%

PSS

1,63%

2,23%

NS

0,77%

1,06%

SDP

0,09%

0,12%

ostali

3,17%

-----

ne zna

5,40%

-----

ne želi da se izjasni

12,85%

-----

ne postoji takva stranka

5,31%

-----

Total

100.00

100.00


OPREDELJIVANJA STRANAČKI NEIZJAŠNJENIH BIRAČA

Ispitanici koji se nisu stranački izjasnili se najčešće za predsedničkog kandidata opredeljuju za Borisa Tadića (23%), za njim slede gotovo ujednačeni Tomislav Nikolić (12.9%) i Vojislav Koštunica (12.5%).

Nije se stranački izjasnio * glasa za predsednika (lista)

Tomislav Nikolić

Boris Tadić

Vojislav Koštunica

Čedomir Jovanović

Bogoljub Karić

Mlađan Dinkić

Ivica Dacic

Nebojša Čović

neko drugi

Total

Nije se stranački izjasnio

12,9%

23,0%

12,5%

3,8%

3,3%

3,6%

,5%

2,7%

37,7%

100,0%

 

 

 

Ispitanici koji se nisu izjasnili za koga bi najradije glasali na predsedničkim izborima se nisu izjasnili ni za koju bi stranku najradije glasali.

Stranački neopredeljeni najviše ocene daju Demokratskoj Stranci (2.41), Demokratskoj Stranci Srbije (2.25) i Srpskoj Radikalnoj Stranci (2.02). Međutim, rang lista po najvišim ocenama nije istakao i kod srednje ocene. Najviše ocena 4 i 5 i ovde dobija Demokratska stranka s tim da je redosled preostale dve stranke obrnut. Naime radikali imaju 15.26 a DSS 13.70 % najviših ocena. Veoma zanimljiv podatak je i to da se na četvrtoj poziciji nalazi Nova Srbija koje je dobila 9.26% najviših ocena od strane stranački neopredeljenih birača. Iz ovog se može pretpostaviti da jedan broj stranački neopredeljenih, uz malo agresivniji politički marketing Nove Srbije, mogu vrlo lako postati i njeni aktivni glasači. To isto važi i za G17+ i Pokret Snaga Srbije koji se veoma dobro kotiraju kod stranački neopredeljenih birača

Ocena stranaka od strane stranački neizjašnjenih

1

2

3

4

5

Srednja ocena

DS

28,96%

21,33%

32,88%

13,50%

3,33%

2,41

DSS

31,51%

27,79%

27,01%

11,15%

2,54%

2,25

SRS

51,41%

16,27%

17,07%

9,64%

5,62%

2,02

G17+

44,86%

25,10%

21,94%

6,92%

1,19%

1,94

NS

49,38%

24,69%

16,67%

7,82%

1,44%

1,87

PSS

63,51%

20,00%

10,52%

3,92%

2,06%

1,61

SPO

61,34%

23,08%

11,13%

3,44%

1,01%

1,60

SDP

61,44%

23,75%

10,89%

3,27%

0,65%

1,58

LDP

67,61%

15,43%

12,17%

2,83%

1,96%

1,56

SPS

70,20%

16,53%

8,98%

2,86%

1,43%

1,49

Stranački neopredeljeni imaju drugačiji redosled ličnosti po srednjim ocenama od onih koji su se deklarisali. Na vrhu rang liste se i kod njih nalaze Boris Tadić i Vojislav Koštunica, za njima slede dva radikala Aleksandar Vućić i Maja Gojković, zatim princ Aleksandar Karađorđević, Rasim Ljajić, Velimir Ilić i Mlađan Dinkić. Ostali imaju srednju ocenu ispod 2. Redosled onih sa najvećim brojem visokih ocena je sličan. Razlika u odnosu ne redosled po osnovu srednje ocene vidi se samo u inverziji mesta Maje Gojković koja izlazi na drugu poziciju i Vojislava Koštunice koji se spušta na treće mesto.

Ocena ličnosti od strane stranački neizjašnjenih

1

2

3

4

5

Srednja ocena

Boris Tadić

26,38%

19,73%

29,03%

19,73%

5,12%

2,57

Vojislav Koštunic

33,33%

21,00%

25,43%

14,45%

5,78%

2,38

Maja Gojković

33,26%

24,74%

20,58%

15,38%

6,03%

2,36

Aleksandar Vućić

41,42%

20,51%

18,74%

12,03%

7,30%

2,23

Rasim Ljajić

39,96%

21,17%

24,19%

11,23%

3,46%

2,17

Tomislav Nikolić

43,98%

21,30%

16,77%

11,83%

6,11%

2,15

Velimir Ilić

43,50%

21,65%

21,06%

10,04%

3,74%

2,09

Mla?an Dinkić

43,16%

22,46%

20,70%

10,55%

3,13%

2,08

Nenad Bogdanović

43,49%

27,03%

19,90%

8,35%

1,23%

1,97

Ivana Dulic Marković

47,82%

22,09%

19,66%

8,01%

2,43%

1,95

Miroljub Labus

43,95%

29,44%

18,95%

6,45%

1,21%

1,92

Nebojša Čović

51,55%

23,51%

16,49%

6,39%

2,06%

1,84

Bogoljub Karić

58,22%

22,77%

11,09%

5,15%

2,77%

1,71

Nenad Čanak

59,59%

20,00%

13,81%

4,74%

1,86%

1,69

Vojislav Mihailović

58,07%

23,13%

12,29%

4,82%

1,69%

1,69

Vuk Drašković

59,69%

19,77%

15,07%

3,91%

1,57%

1,68

Čedomir Jovanović

63,60%

16,00%

13,40%

4,80%

2,20%

1,66

Dragan ?ilas

58,86%

21,80%

15,26%

3,81%

0,27%

1,65

Milorad Vučelić

63,89%

19,91%

10,94%

3,72%

1,53%

1,59

Ivica Dačić

67,48%

19,51%

9,96%

2,44%

0,61%

1,49

Jožef Kasa

71,33%

17,54%

10,19%

0,95%

---

1,41

 

Ocena stranaka od strane stranački neizjašnjenih (redukovano)

niske

srednje

visoke

Sredja ocena

DS

50,29%

32,88%

16,83%

2,41

DSS

59,30%

27,01%

13,70%

2,25

SRS

67,67%

17,07%

15,26%

2,02

G17+

69,96%

21,94%

8,10%

1,94

NS

74,07%

16,67%

9,26%

1,87

PSS

83,51%

10,52%

5,98%

1,61

SPO

84,41%

11,13%

4,45%

1,60

SDP

85,19%

10,89%

3,92%

1,58

LDP

83,04%

12,17%

4,78%

1,56

SPS

86,73%

8,98%

4,29%

1,49

Ocena ličnosti od strane stranački neizjašnjenih (redukovano)

niske

srednje

visoke

Srednja ocena

Boris Tadić

46,11%

29,03%

24,86%

2,57

Vojislav Koštunica

54,34%

25,43%

20,23%

2,38

Maja Gojković

58,00%

20,58%

21,41%

2,36

Aleksandar Vučić

61,93%

18,74%

19,33%

2,23

Rasim Ljajic

61,12%

24,19%

14,69%

2,17

Tomislav Nikolić

65,29%

16,77%

17,95%

2,15

Velimir Ilić

65,16%

21,06%

13,78%

2,09

Mlađan Dinkić

65,63%

20,70%

13,67%

2,08

Nenad Bogdanovic

70,52%

19,90%

9,58%

1,97

Ivana Dulić Marković

69,90%

19,66%

10,44%

1,95

Miroljub Labus

73,39%

18,95%

7,66%

1,92

Nebojša Čović

75,05%

16,49%

8,45%

1,84

Bogoljub Karić

80,99%

11,09%

7,92%

1,71

Nenad Čanak

79,59%

13,81%

6,60%

1,69

Vojislav Mihailović

81,20%

12,29%

6,51%

1,69

Vuk Drašković

79,45%

15,07%

5,48%

1,68

Čedomir Jovanović

79,60%

13,40%

7,00%

1,66

Dragan ?ilas

80,65%

15,26%

4,09%

1,65

Milorad Vučelić

83,81%

10,94%

5,25%

1,59

Ivica Dačić

86,99%

9,96%

3,05%

1,49

Jožef Kasa

88,86%

10,19%

0,95%

1,41

 

 

 
 
Copyright by NSPM