VLADA SRBIJE: NIJEDAN OD STANDARDA NA KOSMETU NIJE ISPUNJEN

BEOGRAD, NJUJORK, 14. januara (Tanjug) - Vlada Srbije ocenila je da Misija UN (UNMIK) na Kosovu i Metohiji nije ispunila nijedan od osam međunarodnih standarda i da najveći broj njih iz oblasti ljudskih prava, iako se realuzuju od 2003. godine, nije ni započeo da se ostvaruje.

Ta ocena dominira u Komentaru Vlade Srbije na izveštaj šefa UNMIK-a Joahima Rikera u kome on analizira napredak u primeni standarda na Kosovu od 1. septembra do 30. novembra 2007. godine, pripremljenom za sednicu SB UN, zakazanu za 16. januar 2008.

Rikerov i izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o misiji UNMIK-a biće osnova za raspravu na predstojećoj sednici SB UN.

Reagujući na tvrdnje iz ta dva izveštaja u kojima se ističe da se prenos nadležnosti sa UNMIK-a na privremene kosovske institucije obavlja u skladu sa Rezolucijom 1244, Vlada Srbije je ukazala na jednostrano forsiranje sprovođenja plana bivšeg posrednika za Kosovo Martija Ahtisarija, koji preporučuje nadgledanu nezavisnost za Kosovo.

Vladin Komentar, kao odgovor na Rikerov izveštaj, napisan je na 27 strana, a Sekeretarijatu UN u Njujorku, zajedno s komentarom na izveštaj Ban Ki Muna, dostavio je pretprošle sedmice ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić.

U vladinom komentaru na Rikerov izveštaj, u koji je Tanjug imao uvid, činjenično se ukazuje na sve propuste UNMIK-a i privremenih kosovskih institucija u sprovođenju standarda u oblastima funkcionisanja demokratskih institucija, vladavine prava, slobode kretanja, održivog povratka, privrede, imovinskih prava, srpske kulturne baštine, dijaloga i Kosovskog zaštitnog korpusa.

U odgovoru na ostvarivanje standarda u oblasti funkcionisanja demokratskih institucija na Kosovu ukazuje se da su 2001. godine UNMIK i SRJ usvojili Sporazum o saradnji na Kosovu sa zajedničkim zadacima i ciljevima radi ostvarivanja Rezolucije 1244 SB UN.

Tim dokumentom je izraženo obostrano uverenje da se Rezolucija 1244 može uspešno primeniti jedino zajedničkim delovanjem svih zainteresovanih strana i potvrđene obaveze vezane za bezbednost i ljudska prava, zaštitu prava srpske i drugih etnički diskriminisanih zajednica i povratak raseljenih.

Vlada Srbije ocenila je da do pune primene tog dokumenta nikada nije došlo, ističući da je UNMIK svojim uredbama prekršio taj sporazum, a koji je pravno i danas na snazi.

Kršenjem Sporazuma, suverenitet Srbije direktno je povređen prenošenjem nadležnosti sa UNMIK-a na institucije privremene samouprave na Kosmetu i to bez ikakvog konsultovanja s nadležnim organima Republike Srbije, navodi se u Komentaru na Rikerov izveštaj.

U oblasti vladavine prava Vlada Srbije je ukazala da se u prisustvu UNMIK-a na Kosovu, pored nasillnog otimanja, srpska imovina uzurpira i sudskim putem. U opštinama u kojima nedostaje katastarska dokumentacija - Peć, Klina, Dečani, Istok, Albanci se upisuju u katastar kao vlasnici nepokretnosti čiji su pravi vlasnici proterani Srbi.

U Komentaru koji je sačinilo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju naglašava se činjenica da se sloboda kretanja, kao osnovno ljudsko pravo, uskraćuje značajnoj populaciji etnički diskriminisanih zajednica na Kosovu iz etničkih razloga.

Podseća se da osam godina posle dolaska UNMIK-a na Kosovo, prema podacima UNHCR-a, ima 207.000 interno raseljenih osoba prognanih u Srbiju i 18.000 prognanih u Crnu Goru. Na Kosmetu ima oko 22.000 osoba izgnanih iz svog u neko drugo mesto boravka u pokrajini.

Posle osam godina, prema podacima UNHCR-a, na Kosmet se vratilo 16.452 ljudi, od kojih Srba 7.231, Aškalija i Egipćana 4.415, Roma 2.038 i 1.425 Bošnjaka.

Prema podacima Ministarstva za Kosovo i Metohiju, samo 3.000 povratnika je zaista ostalo da živi na Kosovu. Broj iseljenih sa Kosova je u konstantnom porastu. Od 187.129 raseljenih 2000. godine, taj broj je povećan na 207.000, što znači da se od dolaska UNMIK-a sa Kosova iselilo skoro 200.000 osoba.

U osvrtu na standard zaštite srpske kulturne baštine na Kosovu, Vlada Srbije je istakla da je u pokrajini od 1999. godine uništeno 156 crkava i manastira, od kojih su 34 crkve i manastira stradali 17. i 18. marta 2004.

Ocenjeno je da je od dolaska UNMIK administracije, stanje u oblasti rada, zapošljavanja i socijalnih pitanja na Kosovu znatno pogoršano. Od 509 društvenih, mešovitih i javnih preduzeća, prestalo je da radi 507. Bez posla je ostalo 76.535 radnika.