Boris Tadić: Srbija ne prihvata izveštaj Ban Ki Muna

Njujork, 20. juna – Članice Saveta bezbednosti UN potvrdile su danas duboko međusobno neslaganje oko budućnosti Kosova i Metohije. Posle razdora oko statusa pokrajine, ispostavile su se i krupne razlike povodom predloga generalnog sekretara svetske organizacije Ban Ki Muna za preoblikovanje Unmika uz povećanje uloge Evropske unije.

Rasprava, zaoštrenih stavova uz očuvani diplomatski ton, završena je bez rezultata koji bi mogao da donese neke neposredne suštinske promene. Svako ostaje na svome, pa ponuđeno preoblikovanje Unmika i dalje nema primenljivu podršku glavnog tela svetske organizacije–iako svi tvrde da im je stalo da isposluju njegovo okrilje. Ali, dok Amerika, i druge uglavnom zapadne zemlje, tvrde da Banovi predlozi zaslužuju podršku, Rusija i Srbija uveravaju da je taj projekat neprihvatljiv u aktuelnom obliku.„Srbija ne može da prihvati izveštaj generalnog sekretara jer ne vodi kompromisnom rešenju za budući statust naše pokrajine”- naglasio je Tadić. U tom ključnom delu izlaganja, on je takođe istakao: „Sve dok se ne završi proces određivanja budućeg statusa Kosova koji je predviđen Rezolucijom 1244, međunarodna zajednica predvođena Ujedinjenim nacijama mora da zadrži svoju centralnu ulogu u očuvanju mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji. Jedino Savet bezbednosti može doneti odluku o rekonfiguraciji na koju se poziva izveštaj i pismo generalnog sekretara koje mi je upućeno. SB je jedina institucija koja ima ovlašćenje da legitimno menja sastav međunarodnog prisustva na Kosovu, kao što to jasno definišu tačke 5. i 19. Rezolucije 1244”.

Ali, Tadić je u istupima članica primetio jednu po Srbiju neugodnu promenu raspoloženja. „Današnja sednica je bila vrlo teška... većina članica je prihvatila (Rusija, Kina, Vijetnam i Indonezija nisu) izveštaj generalnog sekretara, koji sam ja ocenio kao neprihvatljiv“- izjavio je u razgovoru s izveštačima beogradskih medija. „To znači da će naša borba za očuvanje Kosova i Metohije biti vrlo kompleksna u predstojećem periodu, biće potrebna jedinstvena državna politika i definisanje nove strategije i taktike”- dodao je.

Na pitanje– kako je došlo do promene pristupa u Savetu, Tadić je odgovorio da je to, uz ostalo, posledica povećanih pritisaka. „Najmoćnije i najbogatije zemlje imaju stav koji je nepovoljan za Srbiju, za nas neprihvatljiv”– dodao, uz napomenu da Srbija ne odustaje od svojih stavova kojima su u Savetu u prilog išli govori predstavnika Rusije, Kine, Vijetnama i Indonezije- ali „da je dobro da obavestimo našu javnost o otežanim okolnostima na međunarodnoj sceni”. 

Naša borba, nastavio je, ostaje diplomatska, mirna, dobro planirana, sada „pažnju usmeravamo ka Generalnoj skupštini UN, da bi većina u njoj ostala pri opredeljenju da ne prizna nezavisnost Kosova”. Računa da će tome prilog dati i Međunarodni sud pravde od koga je zatraženo konsultativno mišljenje.

Govoreći i o drugim nagoveštajima promena u strategiji i taktici Beograda, Tadić je naglasio da je „veoma važno da Srbija ide ka Evropi, da niko Srbiju ne opaža kao zemlju koja se izoluje ili koju će EU izolovati”. Jer „strateško opredeljenje za članstvo u EU, snaži našu poziciju, povećava verovatnoću da će nam o mnogim vrlo konkretnim, praktičnim rešenjima na Kosovu, postati saveznici i oni koji danas to nisu”…

Razlike među stalnim članicama Saveta bezbednosti ispoljene su naročito u govorima ruskog ambasadora Vitalija Čurkina i američkog ambasadora Zalmaja Halilzada, koji ovog meseca predsedava 15-članim sastavom. Svi koraci mimo SB UN predstavljali bi kršenje Povelje UN, kada god da budu preduzeti– upozorio je Čurkin. „Ne može biti reči ni o kakvom preoblikovanju Unmika, bez punog sprovođenja rezolucije 1244 i odluke Saveta bezbednosti“– poručio je ruski ambasador Vitalij Čurkin, osporivši i sadašnji projekat Euleksove misije. „Razumem da postoje rezerve prema ovom (Banovom) planu ali pokazaće se da je on najbolje rešenje“- rekao je Halilzad. Ponovio je, kasnije, da Vašington smatra da se „situacija izmenila fundamentalno, jer je Kosovo nezavisna država i da se to ne može promeniti, pa će vođstvo preuzimati kosovske institucije i Euleks, dok će se smanjivati uloga UN”...

Sednica je, inače, počela izlaganjem Ban Ki Muna o njegovim predlozima, koji su već ranije objavljeni, a u kojima se ističe, ukratko– da je uvažavajući novu realnost” neophodno preoblikovati Unmik i povećati ulogu EU. Priznao je, ipak da za gotovo četiri decenije ličnog diplomatskog iskustva „gotovo nikada nije naišao na pitanje (kao što je kosovsko) koje je toliko delikatno i izaziva tako velike podele”.

Reč je potom dobio predsednik Srbije i osporio tezu o „novoj realnosti”. Jer, precizirao je Tadić, ta „nova realnost”, pod kojom se podrazumevaju prištinsko proglašavanje nezavisnosti i ustava, je „u stvari, prouzrokovala dalje pogoršanje situacije na terenu”. Nizom primera potkrepio je takvu ocenu: „Interno raseljena lica se nisu vratila u svoje domove. Nisu otvorena nova radna mesta. Uništene kuće Srba nisu obnovljene. Privatna imovina Srba nije vraćena. Organizovan kriminal nije suzbijen, a naša kulturna baština nije zaštićena”.

U obrazlaganjima se Tadić pozvao i na delove izveštaja koje je, kao svoje najvažnije „smernice”, Ban i danas potvrdio. U prvoj, generalni sekretar sugeriše da „Unmik, u svojstvu privremene uprave, više neće biti u mogućnosti da efikasno obavlja veliku većinu svojih poslova”. A Tadić naglašava: „Misija UN nije završena. Drugim rečima, ona nije ispunila svoj mandat i u takvim okolnostima Ujedinjene nacija niti mogu, niti smeju da odu sa Kosova. Predsednik Srbije je polemisao i s drugom Banovom tezom da je kosovski ustav „tako koncipiran da nastoji da Unmiku, kao privremenoj civilnoj upravi oduzme efektivna ovlašćenja”. Jer, dodao je Tadić, „takvo uzurpiranje mandata Unmika od strane prištinskih vlasti izaziva zabrinutost. Takođe, zabrinjava i činjenica da izveštaj daje utisak prećutnog prihvatanja kršenja Rezolucije 1244”.

Tadiću je takvo kretanje bilo povod i za zaključak „da neke uticajne zemlje, zanemarujući međunarodno pravo, pokušavaju da zadovolje interese jedne etničke grupe, i to upravo one koja je kroz pretnju nasiljem tražila ispunjenje svojih maksimalističkih zahteva”. Ponovio je da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, da je isključila upotrebu sile, da će mirnim, diplomatskim i političkim sredstvima nastojati da spreči da takozvano nezavisno Kosovo postane deo međunarodne zajednice.  

„Nastavićemo da radimo u pravcu pronalaženja legalnog puta kojim se mogu premostiti razlike, približiti suprostavljeni stavovi i pronaći kompromisno rešenje kojim će se rešiti istorijski sukob Srba i Albanaca“- ukazao je predsednik Srbije.

Posle Tadića, nastupio je kosovski predsednik Fatmir Sejdiu, ali u neformalnom statusu. Na ovu sednicu pozvan je po 39. članu poslovnika koji omogućava učešće lica u privatnom svojstvu ako mogu da doprinesu rasmatranju tačke na dnevnom redu. Ni predsedavajući Halizad ga stoga nije oslovio sa „predsedniče” (kako bi mu više godilo), nego samo sa „ekselencijo”, kako i nalažu pravila Saveta za nedržavnike.

Dok EU ne počne da u potpunosti obavlja sve svoje funkcije na Kosovu, rekao je, uz ostalo Sejdiu– čiji je nastup akcentirao značaj proglašene nezavisnosti– još će neko vreme stvari funkcionisati u skladu s rezolucijom 1244. Izneo je i računicu po kojoj su nezavisnost Kosova dosad priznale 43 zemlje (od ukupno 192 članice UN).

Tadić se nakon sednice sreo s Banom. „I taj sastanak nije bio nimalo lak“– preneo je predsednik Srbije novinarima. Na pitanje– da li je današnju podršku u Savetu, generalni sekretar doživeo kao dovoljnu da bi nastavio primenu svog plana, Tadić je odgovorio: „Doživeo je kao podršku, ali se nadam– ne i kao dovoljnu podršku”.

-----------------------------------------------------------

Primedbe NATO-u

Tadić je Savetu bezbednosti izrekao i primedbe NATO-u:

Želeo bih da naglasim i svoju zabrinutost zbog implicitne promene stava NATO do kojeg je došlo pre nekoliko dana, za vreme poslednjeg ministarskog sastanka u Briselu. Iako je NATO ponovo potvrdio svoju neutralnost u pogledu statusa i svoju privrženost Rezoluciji 1244, najavljeno je da će Kfor preuzeti tzv. nove zadatke.

Konkretno, imam u vidu nameru NATO-a da nadgleda ukidanje Kosovskog zaštitnog korpusa, kao i da nadgleda i podržava osnivanje i obučavanje takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga, nove institucije čije osnivanje nije odobrio Savet bezbednosti. Time se nesumnjivo izlazi iz okvira Rezolucije 1244.

Zato izražavam zabrinutost zbog mogućnosti da delovi međunarodnih snaga na Kosovu pomognu formiranje i obuku nelegalne vojske. Takvim korakom bi se dovelo u pitanje poverenje između Kfora i svih etničkih zajednica u našoj južnoj pokrajini, posebno kosovskih Srba. Takvim pogrešnim potezom narušilo bi se i dugo stvarano poverenje između Kfora i Vojske Srbije.

-----------------------------------------------------------

Većina prihvatila izveštaj Ban Ki Muna

– Današnja sednica Saveta bezbednosti bila je vrlo teška – ocenio je Boris Tadić u razgovoru s dopisnicima i izveštačima beogradskih medija. – Stavovi članica su se promenili. To znači da će naša borba za očuvanje Kosova i Metohije biti vrlo kompleksna u predstojećem periodu, biće potrebna jedinstvena državna politika i definisanje nove strategije i taktike – dodao je.

– Većina članica Saveta je prihvatila izveštaj generalnog sekretara UN, koji sam ja ocenio kao neprihvatljiv – preneo je predsednik Srbije. Precizirao je da Ban Ki Munov raport nisu podržale Rusija, Kina, Vijetnam i Indonezija. – Biće potrebno pridobijati i druge članice za politiku koja štiti naše nacionalne interese, a mi se predati nećemo – poručio je Tadić.

-----------------------------------------------------------

O budućoj vladi

Podsetivši na nedavno održane parlamentarne izbore, Tadić je članice Saveta bezbednosti obavestio i da u Srbiji traju pregovori o formiranju buduće vlade. „Nova vlada Republike Srbije nastaviće jedinstvenu državnu politiku odbrane integriteta zemlje i put učlanjenja u Evropsku uniju, jer je to nedvosmisleno opredeljenje građana Srbije. Ispunićemo našu međunarodnu i domaću zakonsku obavezu i dovršićemo saradnju sa Haškim tribunalom, uvereni da je budućnost celog zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.”