SLOBODAN SAMARDŽIĆ: NAJVAŽNIJE JE DA DRŽAVNI ORGANI SPROVODE ZADATKE IZ PLANA

BEOGRAD, 14. januara (Tanjug) - Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je danas da je "u ovom trenutku najvažnije da državni organi Srbije sprovode svoje zadatke" iz Akcionog plana u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije.

Samardžić je posle vanredne sednice Vlade Srbije, na kojoj je usvojen Akcioni plan Republike Srbije za slučaj proglašenja jednostrane nezavisnosti Kosmeta, rekao Tanjugu da taj plan "ima status najviše državne tajne".

"Samim tim nije moguće komentarisati njegov sadržaj ili bilo šta konkretnije govoriti o njemu", rekao je Samardžić.

"Usvojeni dokument je izraz jedinstvene državne politike o pokrajini Kosovo i Metohija", navedeno je u saopštenju sa sednice Vlade Srbije.

U njemu se ističe da je Akcioni plan usvojen saglasno Rezoluciji Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.

U Rezoluciji, usvojenoj 26. decembra prošle godine, ističe se da međunarodni sporazumi koje Republika Srbija zaključuje, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU, moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje.

U Rezoluciji je navedeno nekoliko ključnih stavova koji predstavljaju okvir delovanja državnih organa i drugih javnih činilaca u odbrani suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.

Pored već navedenog o međunarodnim sporazumima, Rezolucijom je predviđeno da odbrana Kosova i Metohije kao integralnog dela Republike Srbije predstavlja prioritet državnih institucija i svih javnih činilaca u državi, sve dok ne bude usvojeno kompromisno rešenje ovog pitanja na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244.

Svi akti proglašenja i priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije, kao i sve aktivnosti u međunarodnom okruženju koje bi proisticale iz ovih akata, ma ko ih donosio i primenjivao, biće proglašeni ništavnim i protivnim ustavnom poretku Republike Srbije, navedeno je u tekstu.

Shodno tome, kako je navedeno, Kosovo i Metohija će se i u unutrašnjim i u spoljnim aktivnostima države, njenih organa i javnih činilaca, smatrati sastavnim delom Republike Srbije i taj stav biće merodavan za svaki pojedinačni akt ili aktivnost državnih organa i javnih činilaca sve do iznalaženja kompromisnog rešenja ovog pitanja na osnovu Rezolucije 1244.

Posebno će se preispitati diplomatski i svi drugi odnosi s državama koje eventualno priznaju nezavisnost Kosova i Metohije.

Usvojenom Rezolucijom, Vlada Srbije bi bila obavezana da donese konkretan i sveobuhvatan plan mera koje će biti preduzete u svim oblastima njenih nadležnosti u slučaju protivpravnog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije.

Vlada se obavezuje i da što efikasnije primenjuje ustavne nadležnosti Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, kao i da pojača delovanje državnih institucija u ostvarivanju tih nadležnosti, a posebno da u svim okolnostima koje bi mogle nastupiti efikasno deluje na zaštiti života i imovine, prava i sloboda građana pokrajine, a posebno srpskog i drugog nealbanskog stanovništva.

I pored nastojanja nekih zapadnih država da blokiraju dalje pregovore kojima bi se mirnim putem našlo rešenje statusa Kosova i Metohije u skladu s Rezolucijom SB UN 1244, ovlašćeni predstavnici Republike Srbije treba da nastave napore, kako bi se obnovili pregovori i pronašlo rešenje u duhu međunarodnog prava, navedeno je u tekstu.

Narodna skupština nalaže Vladi Srbije da međunarodni sporazumi koje Republika Srbija zaključuje, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU, moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje.

Konačno, Narodna skupština traži od državnih organa Republike Srbije da upotrebe sva pravna sredstva pred odgovarajućim međunarodnim i nacionalnim sudovima za zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta države Srbije.

Ovi stavovi proizlaze iz nekoliko činjenica, a, pre svega, iz činjenice da je albanska strana u pregovorima uz posredovanje "trojke" izbegavala da stvarno pregovara na isti način kao što je to činila u prvoj fazi koju je vodio Marti Ahtisari, a glavni razlog njene opstrukcije nalazi se u stavu nekih zapadnih država da Kosovo treba da dobije nezavisnost.

Narodna skupština, kako je navedeno u Rezoluciji, konstatuje i da se neke zapadne države oštro protive nastavku pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, što je onemogućilo Savet bezbednosti UN da pronađe kompromisno rešenje ovog pitanja.

Ove države ohrabruju albanske predstavnike na Kosovu i Metohiji da proglase nezavisnost pokrajine i prete Republici Srbiji priznanjem ovog protivpravnog čina.

Rezolucijom se predlaže da Skupština s posebnom zabrinutošću konstatuje da je zaključcima svog Predsedništva od 14. decembra 2007. Savet Evropske unije nagovestio je aktivnosti u vezi Kosova i Metohije i u pokrajini koje bi neposredno ugrozile suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije.

Narodna skupština Srbije utvrđuje da bi proglašenje nezavisnosti Kosova, kao i priznanje nezavisnosti pokrajine od strane bilo koje države, predstavljali grubo kršenje međunarodnog prava, a, pre svega, Povelje UN, Završnog akta iz Helsinkija i Rezolucije SB UN 1244.

Takvim aktima i aktivnostima bili bi neposredno ugroženi suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak Republike Srbije.

Narodna skupština utvrđuje da bi uspostavljanje predložene misije EU za sprovođenje odbačenog Ahtisarijevog plana predstavljalo akt ugrožavanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.

Narodna skupština zahteva da se pre dolaska bilo koje misije koja bi zamenila postojeću administraciju UN mora putem pregovora pronađe kompromisno rešenje za budući status pokrajine Kosovo i Metohija, koje će odobriti SB UN.

Od Vlade Srbije Narodna skupština traži da sa EU utvrdi da misija EU ne može doći na teritoriju Srbije, na Kosovo i Metohiju, bez adekvatne odluke Saveta bezbednosti UN.

Zbog ukupne uloge NATO pakta, od protivpravnog bombardovanja Srbije bez odluke SB do Aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana, u kome se određuje da je NATO "konačan organ" vlasti u "nezavisnom Kosovu", Narodna skupština donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka po tom pitanju, predloženo je Rezolucijom, koju su poslanici republičkog parlamenta usvojili ogromnom većinom glasova.