Tadić i Koštunica na suprotnim stranama

Radikalska rezolucija po kojoj će Srbija pregovarati o pridruživanju Evropskoj uniji samo pod uslovom da EU „nedvosmisleno potvrdi celovitost naše državne teritorije”, usaglašena je juče sa poslaničkim klubovima DSS–NS i SPS, pa će usvajanje ovog dokumenta sasvim sigurno biti uvršćeno u dnevni red današnje sednice Narodne skupštine Srbije. Budući da su DS i G17 plus kategorično protiv, nezvanični izvori tvrde da postoji mogućnost da predsednik skupštine Oliver Dulić (DS) prekine rad parlamenta odmah posle glasanja.

Demokratska stranka je ranije najavila da neće podržati da se rezolucija nađe na dnevnom redu skupštine, izražavajući uverenje da će i njeni partneri u vladi, DSS–NS, imati isti stav. Juče ujutro je, međutim, Ivica Dačić (SPS) obelodanio novinarima da „SRS i DSS rade na usaglašavanju teksta rezolucije”, kao i da će i socijalisti podržati ovaj dokument. Nada Kolundžija (DS) rekla je da je DS kategorično protiv, da se spoljna politika ne može voditi mimo politike vlade, da parlament nije ovlašćen da vodi spoljnu politiku, te da je nezamislivo da tako važno pitanje na dnevni red postavlja opoziciona partija, „ma koliko ona velika bila”. Kolundžija je istakla i da je nezamislivo da se „odluka o promeni kursa vlade, na osnovu tako podnete rezolucije, donosi nekom drugom većinom u odnosu na onu koja je izabrala vladu”. Ona je ocenila da bi podrška DSS-a radikalskoj rezoluciji značila da je „stvorena nova izolacionistička koalicija i to onda znači mnogo toga kasnije”.

Kolundžija nije pojašnjavala šta bi to tačno značilo i da li bi ovakvim „pregrupisavanjem snaga” u parlamentu, Vlada Srbije završila svoj mandat.

Nepunih pola sata posle izjave Nade Kolundžije, Miloš Aligrudić (DSS–NS) potvrdio je da četiri stranke (SRS, SPS, DSS i NS) zajedno rade na usaglašavanju teksta rezolucije i dodao da u tome nema ništa sporno, jer je sve u rezoluciji u skladu sa Ustavom. Aligrudić je rekao da je DSS za potpisivanje sporazuma sa EU, ali i da EU mora da prepozna Srbiju kao celovitu državu sa Kosovom i Metohijom. On ne misli da bi ovakav stav DSS–NS-a mogao da ugrozi opstanak vlade: „Što se nas tiče, ne može. Mi mislimo da je naše političko stanovište u skladu sa jedinstvenom državnom politikom o Kosovu i Metohiji, sa Ustavom i sa pređašnjim rezolucijama Skupštine Srbije”. Aligrudić kaže da ni SRS, koji je vrlo skeptičan prema EU, u osnovi nije protiv pridruživanja, „dakle, stvar je jasna, prioritetna je borba za integritet države, a integralna država može da bude članica bilo koje organizacije”. U vrhu DSS-a tvrde da je DS bio voljan da prihvati rezoluciju ukoliko ostale stranke odustanu od onih rečenica u kojim se celovitost teritorije Srbije proglašava „uslovom za nastavak pregovora o pridruživanju EU”, odnosno u kojim se kaže da samo Srbija sa Kosovom i Metohijom može zaključivati sporazume sa EU.

I G17 plus je protiv rezolucije, a Tomica Milosavljević, potpredsednik stranke, izjavio je da „vidi razlog da G17 plus napusti vladu ukoliko DSS u skupštini podrži rezoluciju SRS”. U DS-u su nam nezvanično rekli da nikako neće dozvoliti da se, ukoliko rezolucija bude uvršćena u dnevni red, o njoj raspravlja. Prema jednoj varijanti, Oliver Dulić mogao bi, čim se ova tačka uvrsti u dnevni red, da prekine sednicu i odredi „pauzu” (s tim što bi poslanici o nastavku rada bili „naknadno obavešteni”). Podsećamo, ipak, da je Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe SRS-a, pre dvadesetak dana drugim povodom oštro upozorio Dulića da mu „ne padne na pamet da sednicu zakaže samo zato da bi je otvorio i onda proglasio pauzu do daljeg”. Bilo je to kada su radikali potpisima podržali inicijativu DSS-a za zakazivanje vanredne sednice parlamenta na kojoj bi ocenilo da je odluka EU o protivpravnom dolasku misije EU na Kosmet najgrublje kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Nikolić je tada rekao da će, ukoliko u sali bude 126 poslanika, sednica biti nastavljena, a vodiće je neko od potpredsednika. Dulić je odmah nakon toga oduzeo ovlašćenje potpredsedniku parlamenta Radojku Obradoviću (DSS) da ga menja. U međuvremenu su nesporazumi u vladajućoj koaliciji izglađeni, DSS je predlog za vanrednu sednicu povukao, ali, iako je to najavljivao, Dulić nije vratio ovlašćenje Obradoviću, niti je ovlastio nekog drugog potpredsednika da ga zamenjuje. Međutim, ukoliko bi danas Dulić proglasio „pauzu”, a poslanici DS-a napustili salu i ukoliko bi se SRS, DSS–NS i SPS baš zainatili da sednica bude nastavljena, mogao bi je voditi Milutin Mrkonjić, kao najstariji potpredsednik. To bi već bilo veliko zaoštravanje i teško da bi vladajuća koalicija, odnosno vlada posle toga mogla opstati.

Postoji i druga varijanta, da se o rezoluciji ne raspravlja. U DS-u su pripremili „taktiku Poslovnik”, odnosno poslanici DS-a bi praktično opstruirali rad reklamiranjem povreda Poslovnika o radu, ne dozvoljavajući da se otvori rasprava o rezoluciji. Opstrukcija bi mogla da traje danima, ali bi, ipak, jednoga dana i tome morao doći kraj. Ova taktika ne bi dovela ni do kakvog raspleta krize, ali bi se njome moglo „kupiti” vreme kako bi vladajuća koalicija pokušala da nekako dođe do nekog dogovora. U G17 plus, nezvanično, kažu da bi oni, ukoliko bi rezolucija, ipak, bila uvršćena u dnevni red pustili da „radikali i DSS pričaju, neka ih”. Neku taktiku nisu razrađivali, a u DSS-u, nezvanično kažu, da u rezoluciji nema ništa sporno, da je ona samo potvrda svih rezolucija o Kosmetu i onoga što je u Ustavu zapisano, pa „da, konačno, vidimo da li svi poštujemo ono što smo zajedno usvojili, ako ne poštujemo da se lepo raziđemo kao ljudi”. Šta znači ovo „razilaženje”, ne pojašnjavaju.

Koji „scenario” će biti primenjen za „predstavu” u parlamentu, videćemo već danas.

M. Čekerevac