Njujork tajms: Amerika pritiska EU da prizna Kosovo

Džordž Buš i Angela Merkel zaključili da je priznanje nezavisnosti pokrajine od vitalnog značaja za stabilizaciju zapadnog Balkana

SAD i Nemačka složile su se da priznaju Kosovo nakon što ova pokrajina proglasi nezavisnost, kao i da kod ostatka Evrope urgiraju da slede ovu odluku, otkrili su visoki zvaničnici Evropske unije upućeni u pregovore o budućnosti Kosova dopisniku „Njujork tajmsa” iz Ljubljane.  U skorašnjem razgovoru o Kosovu, piše američki dnevnik u jučerašnjem broju, američki predsednik Džordž Buš i nemačka kancelarka Angela Merkel zaključili su da je priznanje nezavisnosti pokrajine od vitalnog značaja za stabilizaciju zapadnog Balkana. Neimenovane evropske diplomate kažu da se proglašenje nezavisnosti očekuje posle drugog kruga predsedničkih izbora u Srbiji, koji je planiran za 3. februar.

Zvaničnici EU rekli su da SAD agresivno vrše pritisak na EU da se priznanje Kosova ne odlaže, čak ni za nedelju dana.

– Kolač je ispečen, jer su Amerikanci obećali nezavisnost Kosova. Ako Vašington prizna Kosovo, a Evropska unija ne sledi primer, biće to katastrofa – rekao je visoki evropski zvaničnik.

Vlade Srbije i Rusije žestoko se protive nezavisnosti. Nekoliko zemalja EU, uključujući Španiju, Slovačku, Rumuniju i Kipar, plaše se rasplamsavanja separatističkih pokreta na njihovim teritorijama. Međutim, evropske diplomate tvrde da većina zemalja, među kojima su Nemačka, Francuska, Britanija i Italija, planiraju da priznaju nezavisno Kosovo bez obzira na ova izdvojena mišljenja. Nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer objasnio je da nema odluke o tome kada će EU priznati nezavisnost Kosova.

Zalmaj Kalilzad, američki ambasador u UN, rekao je u decembru, kada je Savet bezbednosti bio nemoćan da reši pitanje budućnosti Kosova, da je došlo vreme da se prizna nezavisnost.

– Nastavak statusa kvo pretnja je ne samo za mir i stabilnost na Kosovu, već i u regionu i Evropi – saopštio je tada Kalilzad.

Slovenija, koja je 1. januara preuzela šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom, vrši pritisak na članice EU da ispune obećanje da će ovog meseca na Kosovo poslati 1.800 policajaca i civilnih službenika. Evropski zvaničnici su rekli da je Slovenija odlučna da misija bude na Kosovu pre proglašenja nezavisnosti.

Dimitrij Rupel, slovenački ministar spoljnih poslova, izjavio je ove nedelje da je nada za izbegavanje potencijalno eksplozivne situacije na Kosovu – ublažavanje srpskog nepomirljivog stava, tako što bi se Srbiji ponudile bliže veze sa EU i perspektiva pridruženja Uniji.

– Finansijska situacija u Srbiji je očajna, i približavanje EU će pomoći da se to promeni – rekao je Rupel.

„Njujork tajms” nadalje podseća da Kosovo zvanično ostaje deo Srbije i da su dva kruga srpskih predsedničkih izbora zakazana za 20. januar i 3. februar. Proglašenje nezavisnosti pre toga verovatno bi značilo davanje prednosti srpskim nacionalistima, podseća „Njujork tajms”.

Evropski zvaničnici kažu da neće u potpunosti podržati Srbiju dok ne preda optužene za ratne zločine, uključujući generala Ratka Mladića. Ali, Rupel je nagovestio da bi EU mogla da pokaže više fleksibilnosti ako Srbija ublaži stav o Kosovu.

Uticajni američki dnevni list piše da Rupel naglašava kako je bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević brutalno potčinjavao Albance, ogromnu većinu kosovske populacije. Rupel je rekao da Albanci imaju pravo na opredeljenje baš kao što je imala i Slovenija, koja je proglasila nezavisnost 1991. godine.

Neke slovenačke diplomate zabrinute su da će napore male Slovenije zaseniti Francuska, koja preuzima predsedavanje EU u julu. Ali, premijer Janez Janša je izjavio da bi se upravo veličina Slovenije mogla pokazati kao prednost.

„Činjenica da bi se naša politika mogla oceniti kao manje značajna nego politika drugih zemalja članica EU potencijalna je prednost, jer imamo veći prostor za manevrisanje”, rekao je Janša. „To će nam pomoći da budemo neutralni posrednici”.

--------------------------------------------------------------------------

Berns čestitao Sejdiju i Tačiju

Državni podsekretar SAD Nikolas Berns čestitao je prekjuče kosovskom predsedniku Fatmiru Sejdiju (Demokratski savez Kosova) i premijeru Hašimu Tačiju (Demokratska partija Kosova) formiranje koalicione vlade.

U čestitki Sejdiju i Tačiju podsekretar Berns je ponudio punu američku podršku da se što pre donese rezolucija za rešavanje konačnog statusa Kosova. On je pohvalio obojicu kosovskih lidera zbog njihovih izjava da podržavaju Kosovo u kome će Srbi i druge manjine biti dobrodošli. Berns je istovremeno rekao da SAD veruju da će brza primena Ahtisarijevog plana, koji podrazumeva preporuke o nadgledanoj nezavisnosti i merama da se zaštite manjine na Kosovu, promovisati regionalnu stabilnost i omogućiti i Srbiji i Kosovu da krenu napred ka većoj saradnji sa NATO i EU.
O ovoj čestitki je bilo reči i na konferenciji za novinare koja je istog dana održana u Stejt departmentu. Dopisnik grčkog lista „Elefteros tipos” Lambros Papantoniju upitao je zamenika portparola Stejt departmenta Toma Kejsija da li ima bilo kakav komentar na to što je „dobro poznata američka marioneta” Hašim Tači izabran za „takozvanog premijera srpske teritorije, Kosova” i zašto najavljuje da će Kosovo postati nezavisno za koju nedelju. Kejsi je odgovorio da izabrane predstavnike naroda Kosova ne treba nazivati ničijim marionetama i da je podsekretar Nikolas Berns čestitao i premijeru i predsedniku Kosova. Nakon toga, usledilo je još jedno pitanje grčkog dopisnika.

„Kako možete da čestitate takozvanom premijeru nepostojeće države? To je nezakonito. To je protivno međunarodnom pravu i međunarodnoj praksi. Kako to objašnjavate?”

Odgovor zamenika portparola Stejt departmenta bio je da je međunarodna zajednica ustanovila procedure po kojima Kosovci sami biraju lidere i da su izbore nadgledale Ujedinjene nacije i šira međunarodna zajednica.

– Oni su sasvim u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN – odgovorio je Tom Kejsi.

--------------------------------------------------------------------------

Rogozin: Amerikanci se mire sa islamom preko Kosova

Novoimenovani ambasador Rusije pri NATO-u Dmitrij Rogozin izjavio je juče da NATO grdno greši ako smatra da će stvaranje nezavisnog Kosova omogućiti da se u Evropi neutrališe opasnost od ekstremizma i terorizma.

„ Po meni, Amerikanci deluju tamo iz drugih razloga. Smatraju da na taj način mogu da isposluju podršku u islamskom svetu s obzirom na dosta oštre akcije u Iraku i Avganistanu. Ali, vlast na Kosovu je u rukama ljudi koji se mogu okarakterisati samo kao ekstremisti. Ukoliko Amerikanci pomoću Kosova pokušavaju da se pomire sa islamom, ne znam ko im savetuje da donose takve pogrešne odluke”, rekao je Rogozin.

Rogozin je rekao da je ruska strana spremna da predloži NATO-u i EU da se odredi 10 do 12 pravila kojih se narod (na Kosovu) mora striktno pridržavati ukoliko pretenduje na nezavisnost, precizirajući da je reč o ekonomskoj samostalnosti, političkoj zrelosti, odgovornosti i spremnosti da uvažava principe međunarodnog prava, itd.

„Ukoliko svega toga nema, priznanje nezavisnosti znači postupak uperen protiv sebe samog”, ocenio je ruski ambasador pri NATO-u dodajući da ne razume čemu žurba i zašto je neophodno da se kosovsko pitanje odmah reši?  

J. S.
[objavljeno: 12.01.2008.]