BBC 25 02 2008

Ted Karpenter: Američku politiku prema Kosovu kroje proalbanski nastrojeni službenici srednjeg ranga

Povodom zaoštravanja u odnosima izmedju Vašingtona i Beograda posle odluke Sjedinjenih Država da priznaju nezavisnost Kosova, o budućoj američkoj politici na Balkanu, za BBC govori Ted Gejlen Karpenter sa uticajnog Kejto instituta u Vašingtonu.

On oštro kritikuje odluku Bušove administracije da podrži nezavisnost i kaže da je to " prisilna amputacija dela teritorije jedne demokratske države - bez odobrenja Ujedinjenih nacija, koja ozbiljno potcenjuje bes srpskog naroda".

Karpenter kaže da američku politiku prema Kosovu kroje službenici srednjeg ranga koji su automatski pro-albanski nastrojeni.

"Srbija i Kosovo jednostavno nisu dovoljno važni da bi o njima vodili računa predsednik Buš i drugi viši zvaničnici njegove administracije. Umesto toga oni samo odobravaju ono što predlože činovnici iz Stejt departmenta".

Paljenje ambasade - auto gol

Karpenter medjutim ukazuje da je paljenje američke ambasade u Beogradu u četvrtak predstavljalo ozbiljnu grešku srpskih vlasti i da bi Vašington sada mogao da smatra da je prinuđen da zaoštri politiku prema Srbiji.

"Na žalost, ti napadi daju neprijateljima Srbije u Sjedinjenim Državama i članicama Evropske unije savršeni izgovor da nastave, pa čak i pojačaju politiku izolacije Srbije. To je nešto što je vlada Srbije trebalo da zaustavi. Trebalo je da preduzme jače mere da spreči to divljanje i napade na ambasade jer Srbija time nije ništa dobila. Ta strategija je kontraproduktivna".

Ted Gejlen Karpenter dodaje da - iako smatra da je američka politika prema pitanju Kosova pogrešna - ne treba očekivati da Vašington, čak i pod nekom novom administracijom, promeni odluklu o priznanju nezavisnog Kosova, kao što traži srpski premijer Vojislav Koštunica.

"Nema šanse da ta odluka bude poništena. Najbolje čemu Srbi mogu da se nadaju je da će doći do promene, odnosno, da će Amerika i njeni saveznici shvatiti da u najmanju ruku moraju da pristanu na podelu Kosova. Trenutno oni tvrdoglavo odbacuju tu mogućnost ali treba se nadati da će, kako se stvari dalje budu odvijale, oni shvatiti da je to jedini način da se izbegne izbijanje dugotrajnog nasilja na Balkanu".

"Trka" izmedju prijema u EU i jačanja nacionalizma

Na pitanje koliko je Vašington zabrinut zbog, kako se čini, sve tešnje saradnje izmedju Rusije i Srbije, BBCjev sagovornik odgovara da Amerikanci nisu zabrinuti i da "sa prezirom" odbijaju da poštuju prava koja Rusija ima kao stalna članica Saveta bezbednosti.

"Čini se da Vašingtonu uopšte nije stalo do mišljenja Rusije o bilo kom pitanju. Potez Amerike i njenih saveznika koji su svesno i sračunato zaobišli Rusiju u Savetu Bezbednosti u vezi sa Kosovom, jednostavno nije mudra politika. Mogao bih da shvatim da Vašington to učini i rizukuje veliki sukob sa Rusijom zbog nekog važnijeg pitanja - recimo iranskog nuklearnog programa. Kosovo, međutim, prosto ne zaslužuje centralno mesto u američkoj spoljnoj politici" .

BBCjev sagovornik ukazuje da sadašnja situacija svakako ne doprinosi većoj stabilnosti Balkana.

"Evropska unija polazi od pretpostavke da će prijemom balkanskih zemalja u svoje redove na kraju rešiti sve probleme u tom regionu. Nisam siguran da li će do ulaska Balkana u EU doći dovoljno brzo, odnosno, da li će taj proces biti brži od jačanja nacionalizma u regionu".

Karpenter smatra da je jedna od glavnih nepoznanica da li će nezavisno Kosovo ublažiti ili pojačati zahteve za stvaranje Velike Albanije.

"Ako je reč o ovom drugom, mislim da je period od proteklih nekoliko relativno mirnih godina na Balkanu, završen" , upozorava u razgovoru za BBC Ted Gejlen Karpenter sa uticajnog Kejto instituta u Vašingtonu.