Branko Mikašinović, Vašington, 07.02.2008

Nikolas Gvozdev: EU nije jednak partner SAD u procesu donošenja odluka o Kosovu

“Neizvesna politička situacija u Srbiji i sve složenija kosovska problematika izaziva frustraciju u Vašingtonu,” kaže rekao je urednik spoljnopolitičkog časopisa “The National Interest”, Nikolas Gvozdev, u razgovoru sa Brankom Mikašinovićem.

Gvozdev: Vašington želi jasnu pro-zapadnu orijentaciju Srbije, koja bi istovremeno, manje više, prihvatila gubitak Kosova. Činjenica je da neizvesna politička situacia u Srbiji izaziva visok stepen frustracije u Vašingtonu i ovdašnje političke strukture smatraju da možda nemaju prave partnere u Srbiji. Sa druge strane, reizbor Tadića se za zagovornike nekih scenarija ispostavlja problematičnim, jer to remeti teze da Srbija nije demokratska ili pro-zapadno orijentisana. Bilo bi daleko lakše za te ljude da se Srbija vratila u period 1990-tih, da je izolovana i anti-zapadna. Sada je daleko teže, u kontekstu takvih argumenata, kritikovati Srbiju i podržavati otcepljenje  Kosova.

Glas Amerike: Kako se u Vašingtonu gleda na reizbor predsednika Tadića?

Gvozdev: Postoje dva gledišta. Prvo - da je Tadić možda fleksibilniji o kosovskom pitnaju, nego što je bio pre izbora, što smatram da je pogrešno. Drugo gledište je da se izborom Tadica komplikuje situacija. On uživa izvesan renome i popularnost u Evropi, a to bi moglo da poremeti jedinstven američko-evropski stav o Kosovu, jer postoji uverenje da bi evropski lideri bili manje spremni da Tadiću nanesu političku štetu.

Glas Amerike: Da li je Evropska unija jednak partner SAD u procesu donošenja odluke o statusu Kosova?

Gvozdev: Nije, jer joj SAD ne daju pravo veta u pogledu onoga što žele da učine. Americi je potrebna Evropa da bi preuzela odgovornost na Kosovu bez obzira na status, pošto SAD nisu u mogućnosti da se brinu o tom regionu i stabilizuju ga, zbog svojih drugih globalnih obaveza. Ipak, stav Evrope nije irelevantan jer je rezervisanost Unije tokom prošle godine kad je u pitanju Kosovo, ublažilo stav SAD. Sada je ključno to što Evropljani još nisu u stanju da zauzmu jaku i jedinstvenu poziciju o budućem statusu Kosova.
 
Glas Amerike: Ako Kosovo proglasi nezavisnost, kako bi se to odrazilo na odnose Vašingtona sa Beogradom i Moskvom?

Gvozdev: Mislim da su Amerikanci  previše fokusirani na ono šta bi moglo da se dogodi odmah posle proglašenja nezavisnosti pa rezonuju da je, ako prodje taj period, prevazidjena i kriza. Ne verujem da će, kao rezultat proglašenja nezavisnosti, doći do neposrednog  pogoršanja odnosa Rusije i SAD, koji inače nisu na zavidnom nivou. Zbog ruskih predsedničkih izbora, Kosovo neće biti glavno pitanje za Rusiju, ali će verovatno šest meseci ili godinu kasnije biti iritirajući faktor u bilateralnim odnosima dve zemlje. Što se tiče odnosa Srbije i SAD, pitanje je da li će Vašington prihvatiti odnos Srbije prema Kosovu, kao što ga Kina ima prema Tajvanu. Takođe je pitanje da li će Beograd od Vašingtona tražiti da izabere između Srbije i  nezavisnosti Kosova.