RTS> POLITIKA - UNUTRAŠNJA - Petak, Maj 11, 2007 22:26 

TADIĆ PREDLOŽIO KOŠTUNICU ZA MANDATARA NOVE VLADE

Predsednik Srbije Boris Tadić saopštio je da je uputio Skupštini Srbije predlog da novi predsednik Vlade Srbije bude lider DSS Vojislav Koštunica.

Tadić je saopštio da je postignut sporazum između DS, Koalicije DSS-NS i G17 plus o izboru nove, demokratske Vlade Srbije.

U saopštenju se navodi da su poslaničke grupe DS, DSS-NS i G17 plus uputile predlog Zakona o ministarstvima Skupštini Srbije.

Predsednik Srbije očekuje da će nova demokratska i proevropska vlada biti izabrana u zakonskom roku, navedeno je u saopštenju Pres službe predsednika republike.

DS-u 12, DSS-NS-u 7, G17 plus 4 ministarstva

Prema sporazumu koji su postigle DS, DSS-NS, i G17 plus, predsednik Skupštine Srbije biće iz DS-a, a kandidat za predsednika vlade je Vojislav Koštunica, predsednik DSS-a, saopšteno je iz Pres službe predsednika republike.

DS će imati potpredsedničko mesto u Vladi, i to za evropske integracije i 12 ministarstava.

DSS-NS će rukovoditi sa sedam resora, dok će G17 plus voditi četiri ministarstva.

Koordinacija svih službi bezbednosti obavljaće se u okviru Saveta za nacionalnu bezbednost kojim predsedava predsednik Republike Srbije Boris Tadić.

DS će rukovoditi ministarstvima za finansije, odbranu, inostrane poslove, pravdu, poljoprivredu, telekomunikacije i informatičko društvo, rad i socijalnu politiku, državnu upravu i lokalnu samoupravu, zaštitu životne sredine, kulturu, dijasporu. DS će imati i ministra bez portfelja za Nacionalni investicioni plan.

DSS će rukovoditi ministarstvima za unutrašnje poslove, energetiku i rudarstvo, infrastrukturu, Kosovo i Metohiju, trgovinu, prosvetu i vera.

G17 plus će rukovoditi resorima ekonomije i regionalnog razvoja, zdravlja, nauke i omladine i sporta.

Đurić: Formiranje Vlade će značajno doprineti stabilnosti i napretku Srbije u narednom periodu

Šef vladine kancelarije za saradnju sa medijima Srđan Đurić potvrdio je da će Vojsilav Koštunica biti mandatar nove Vlade Srbije.

Đurić je istakao da je između stranaka [DS, DSS-NS i G17 plus] postignut sporazum i da će Srbija dobiti vladu, čime će biti kompletirano konstituisanje svih institucija sistema.

Formiranje Vlade Srbije će, kako je Đurić istakao, značajno doprineti stabilnosti i napretku Srbije u narednom periodu.

Pre izbora vlade Zakon o ministarstvima

Izbor nove Vlade Srbije poslednja je tačka dnevnog reda prve sednice novog saziva parlamenta.

Rok za izbor vlade ističe 15. maja.

Prethodno poslanici treba da usvoje Zakon o ministarstvima, čime bi Srbija i formalno dobila resore odbrane i spoljnih poslova.

O tom zakonu najpre treba da se obavi rasprava u načelu, a ukoliko bude amandana, za raspravu o njima treba da protekne najmanje 24 sata.

Kako je predviđeno Ustavom Srbije, predsednik Republike Boris Tadić treba na osnovu mišljenja parlamentarnih stranaka da predloži skupštini kandidata za sastav nove vlade.

Kandidat za predsednika vlade treba pred poslanicima da izloži program i predloži sastav kabineta, posle čega se otvara pretres.

Parlament o programu rada buduće vlade, predsedniku i o članovima vlade glasa istovremeno.

Vlada Srbije će biti izabrana ako za nju glasa većina od ukupnog broja poslanika, odsnosno najmanje 126.

Prema skupštinskom Poslovniku, predsednik parlamenta odmah po prijemu predloga obaveštava poslanike o kandidatu za predsednika vlade.

Kako je precizirano Poslovnikom, odmah po završetku pretresa, predsednik Skupštine zakazuje dan za glasanje o predlogu za predsednika i članove Vlade, o čemu se glasa u celiini, tajnim glasanjem, ukoliko poslanici ne odluče da glasaju javno.

Za izbor vlade potrebna je većina od ukupnog broja poslanika, a njen mandat počinje da teče polaganjem zakletve pred parlamentom.

Predsednik vlade vodi i usmerava njen rad, a ministri za svoj rad odgovaraju premijeru, vladi i skupštini.

Član vlade ne može biti poslanik republičkog parlamenta, u skupštini autonomne pokrajine i odbornik u skupštini lokalne samouprave, kao ni član Izvršnog veća autonomne pokrajine ili izvršnog organa jedinice lokalne samouprave.

Ukoliko poslanici ne izglasaju vladu do 15. maja, Ustav je predvideo raspuštanje parlamenta i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Parlamentanri izbori održani su 21. januara, a na sednici 14. februara potvrđeni mandati novog saziva, čime je prema ustavu, konstitusana skupšitna.

U nastavku konstituvne sednice, koja je trajala od 7. do 9. maja izabrani su predsednik, potpredsednici, radna tela i imenovan sekretar parlamenta.

Poslanici su 14. februara usvojili Rezoluciju o Kosovu i Metohiji kojom su obavezali Drzavni pregovarački tim da podnese izveštaj o pregovorima o budućem statusu južne pokrajine.