Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kosovo i Metohija

   

NJUJORK, 27. juna (Tanjug)

Agencija Stratfor:

Rešenje za status Kosova ni na vidiku

Rešenje statusa Kosova trenutno nije ni na vidiku, proizlazi iz najnovije analize američkog "Stratfora", u kojoj se procenjuje da će se predsednik SAD na rusko-američkom samitu opredeliti za odugovlačenje, dok Evropa uveliko strahuje od prekida isporuka ruskog gasa ukoliko se prikloni zaobilaženju UN.

Rusija bi, naime, ukoliko se Evropska unija opredeli za rešavanje statusa Kosova izvan okvira Saveta bezbednosti UN, mogla prekinuti isporuke gasa Nemačkoj i ostalim članicama EU, upozorava u najnovijoj analizi dogadjaja oko Kosova američka agencija za strateška istraživanja. "Stratfor", koji u Americi zovu i "CIA u senci", smatra da je pretnja ruskim vetom u Savetu bezbenosti UN navela diplomate da razmišljaju o mogućnosti da se nezavisnost Kosova sprovede u delo mimo svetske organizacije, ali pod nadzorom EU, što Moskva ne bi mogla sprečiti.

Ali bi mogla "kazniti" zemlje EU zavrtanjem slavina: "Nemačka i ostale članice EU ozbiljno su zavisne o ruskom prirodnom gasu, i Rusija je u kratkim intervalima prekidala isporuke u prošlosti. Nema razloga za nadu da Moskva tako nešto neće opet učiniti. EU to zna i zbog doga počinje da se deli", smatra "Stratfor".

Analitičari "Stratfora" su uvereni da će Rusija prekinuti isporuke gasa ukoliko bude isprovocirana, budući da je status Kosova i Metohije za Moskvu veoma ozbiljna tema i da bi njeno odustajanje od tog pitanja u velikoj meri podrilo nastojanja predsednika Vladimira Putina da povrati državi epitet velike sile.
"Putin želi da podseti Nemačku, ali i bivše sovjetske republike, na cenu 'kačenja' s Rusijom. Ukoliko EU povuče jednostrane poteze, suprotne ruskim željama, Putin će morati da bira izmedju imidža pričalice i čoveka koji povlačci poteze. Putin će izabrati ovu drugu opciju", smatra "Stratfor".

Navodeći da će Kosovo biti ključna tema susreta predsednika SAD Džordža Buša i Putina 1. i 2. juna u američkoj državi Mejn, "Stratfor" smatra da će se predsednik SAD opredeliti za politiku odugovlačenja rešenja, postavljajući pozornicu za nove pregovore Srbije i kosovskih Albanaca, koji bi mogli trajati godinama. Takav razvoj situacije mogao bi zadovoljiti Putina, ukoliko bi Rusija dobila dominantnu ulogu u tim pregovorima i ukoliko bi takva odluka bila javnosti predstavljena kao ustupak ruskom predsedniku, navodi "Stratfor".

Kosovski problem, smatraju američki analitičari, predstavlja asimetričnu situaciju pri čemu predsednika Buša "baš i nije briga ni za Kosovo, ni za Srbiju", a EU nije spremna da se odrekne ni dnevnih isporuka ruskog gasa kako bi zaštitila prava Albanaca."Ni Rusiju nije mnogo briga za Kosovo, ali je zainteresovana za povratak moći u medjunarodnim odnosima. Problem Kosova predstavlja savršenu pozornicu na kojoj će Putin naterati Zapad na uzmicanje i povratiti sopstvenu snagu", smatraju analitičari teksaškog instituta.

"Stratfor" takodje smatra da "nije jasno u kojoj su meri SAD i EU svesni Putinove ozbiljnosti" kada je u pitanju kosovska kriza, napominjući da se raspored snaga od 1999. godine, kada je Rusijom vladao Boris Jeljcin, ipak promenio, pre svega jer pre osam godina stav Moskve, s pravom, niko nije shvatao ozbiljno. "U neku ruku, Kosovo je polomilo kičmu Jeljcinove strategije... Mnoge stvari su doprinele Jeljcinovom padu, ali je Kosovo bilo jedna od ključnih", navodi "Stratfor", podsećajući na ulogu Moskve u pregovaranju oko povlačenja srpskih snaga sa Kosova 1999. godine, te dela dogovora koji se odnosio na "značajno" rusko vojno prisustvo u toj pokrajini, što je Zapad kasnije "izigrao".

"Putin želi da pokaže SAD i Evropi da ne mogu jednostavno ignorisati dogovore koje su postigli sa Rusijom. Rusko protivljenje nezavisnosti Kosova jasno je izraženo još pre osam godina i danas je jednako jasno... Rusija, u sukobu oko interesa svog balkanskog saveznika, želi da pokaže lojalnost i efikasnost, kao i granice američke i evropske moći", smatra"Stratfor".

Istovremeno, SAD i EU žele da okončaju rešenje kosovskog pitanja što je pre moguće."Za Buša, koji uživa glas otvorenog antiislamiste, promuslimanska politika prema Kosovu donosi očiglednu korist. Albanija, kako se pokazalo tokom nedavne Bušove posete, jedina je zemlja u kojoj može izazvati simpatije mase muslimana, i on od toga neće odustati. Što se Evropljana tiče, oni samo žele da se reše vrućeg krompira i krenu dalje", smatra "Stratfor".

"Posetom Albaniji, Buš je signalizirao Putinu da je privržen nezavisnosti Kosova. Poruka koju je Bušova administracija propustila je da je Putin, umesto da pokaže neodlučnost posle Bušovog nastupa, uvideo mogućnost da ponizi američkog predsednika i učvrsti rusku moć. On želi da natera Buša da se povuče u vezi problema oko kojeg se američki predsednik javno zauzeo. To služi Putinovim interesima mnogo više od pobede u marginalnim neslaganjima", zaključuje "Stratfor".

 

 
 
Copyright by NSPM