Roj Staford: Spoljnopolitičke akcije Beograda su bile veoma mudre

27. avgust 2007. (Glas Amerike)

Za komentar povodom predstojećih pregovora Beograda i Prištine Branko Mikašinović zamolio je profesora na Nacionalnom vojnom koledžu u Vašingtonu i stručnjaka za Balkan, Roj Staforda.

Staford: Ne očekujem mnogo od predstojećih 120 dana pregovora. Ni SAD ni Evropska unija nisu želeli novonastalu situciju, stvorenu stavom Moskve i Beograda. Medjunarodna zajednica je želela da se pitanje statusa Kosova reši u Savetu bezbednosti UN, a u skladu sa Ahtisarijevim planom, što je, koliko ja znam, bila posebno jaka želja Evropljana, pošto će oni stacionirati najveći broj vojnika i verovatno preuzeti glavnu odgovornost za dalji razvoj dogadjaja na Kosovu. Medjutim, sada smo u procesu pregovora, koji su počeli 10. avgusta, na kojima do sada nije ostvaren bitniji progres. Srbija se zalaže, uz podršku Rusije, za odredjivanje modaliteta pregovora i vremensku neograničenost razgovora, dok se Vašington i Brisel zalažu za novu rezoluciju do 10. decembra, ukoliko strane ne postignu sporazumno rešenje o budućem statusu Kosova.

Glas Amerike:  Kontakt grupa je spremna da razmotri sve opcije, uključujući podelu Kosova. Medjutim to zvanično ne prihvataju ni srpska ni albanska strana. Kakav dalji razvoj dogadjaja očekujete?

Staford: Predstavnik Evropske unije Volfgang Išinger je rekao da bi podela Kosova, kao jedna od opcija, bila prihvatljiva, ali samo ako je obe strane prihvate, mada je to u medjuvremenu Kontakt grupa odbacila, pošto bi to dovelo u pitanje i moguću podelu Makedonije, čemu se usprotivilo i makedonsko rukovodstvo, kao i moguće otcepljenje Republike Srpske. U ovoj fazi,  podela Kosova se zvanično ne razmatra, mada će najverovatnije konačno rešenje biti de-fakto podela, na deo severno od reke Ibra, koji je praktično danas deo južne Srbije i to će i ostati, i preostali deo. Dakle, podela ostaje mogućnost.

Glas Amerike:  U zapadnoj štampi se često ukazuje na ulogu Rusije, koja podržava Srbiju u njenim nastojanjima da zadrži Kosovo u okviru svog suvereniteta?

Staford: Pre svega želim da kažem da su spoljnopolitičke akcije Beograda bile veoma mudre. Srbija je uspela da pridobije Rusiju i da u neku ruku podeli Evorpsku uniju, što je rezultiralo današnjom situacijom. Moj stav o Rusiji je da će ona postupiti u skladu sa svojim nacionalnim intresima. U ovom slučaju, možda je Srbija samo marioneta u rukama Rusije, mada je to možda preoštro rečeno, imajući u vidu da Rusija ima dvojako gledište o takvom pitanju. Moskva je zabrinuta za Severni Kavkaz i Čečeniju i aspiracije ka nezavisnosti u tim regionima. Medjutim, Moskva istovremeno igra drugu igru u Južnoj Osetiji, Abhaziji, Moldaviji i Nagorno-Karabahu, gde podržava separatističke pokrete. Dakle tu postoji podela u okviru ruske politike. Mislim da Rusija koristi pitanje Srbije i Kosova za svoje šire spojnopolitičke interese, posebno u pogledu povratka Rusije na svetsku političku scenu kao velike sile, koju sada treba poštovati  i konsultovati.

Glas Amerike: Šta mislite o optužbama Beograda da NATO nastoji da formira svoju državu na Kosovu?

Staford: Pozicija administracije predsednika Buša je da je Kosovo prvenstveno evropsko pitanje. Broj američkih vojnika na Kosovu je manji od 15 odsto od celokupnog broja vojnika NATO alijanse. U vojnoj bazi Bondstil nalazi se oko 1250 američkih vojnika, od celokupnog broja od 16.000  vojnika Kfor-a. Znači, najveći broj vojnika dolazi iz evropskih članica NATO-a , a ne iz SAD. Takodje, ekonomska pomoć uglavnom dolazi iz Evropske unije. Budući sastav oružanih snaga na Kosovu bi mogao da bude isključivo evropski, kao što je to slučaj i u Bosni, a ne da bude sačinjen od snaga NATO-a. Inače, ne postoji nešto što bi se moglo zvati NATO državom.