Ser Ajvor Roberts

Realno rešenje je podela Kosova

Lidija Vukićević
BBC London, 19 jun 2007

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić potvrdio je da je novi plan Beograda za Kosovo predočen Rusiji, koja ga još razmatra, ali nikakve detalje nije obelodanio.

U svakom slučaju, deluje gotovo izvesno da status Kosova zasnovan na planu Martija Ahtisarija neće proći u Savetu bezbednosti UN, i da su na dnevnom redu novi pregovori. Ko bi u njima učestvovao, da li bi bili oročeni i šta bi bio njihov krajnji ishod, još uvek je neizvesno.

Nekada britanski ambasador u Beogradu, a danas predsednik Upravnog odbora Triniti Koledža univerziteta u Oksfordu, Ser Ajvor Roberts, u razgovoru za BBC ocenjuje da se stvari vezane za status Kosova kreću u, kako kaže, "potpuno pogrešnom smeru":

"Lično se zalažem - a tako misli i sve veći broj razumnih komentatora - za neku vrstu podele Kosova, jer je to najbolji način da se pomire želja kosovskih Albanaca da dobiju nezavisnost i stav Srbije da je to nedopustivo. Uveren sam da bi trebalo da se usredsredimo na tu opciju", kaže on na početku razgovora.

Ali zar to ne bi otvorilo Pandorinu kutiju na Balkanu i dovelo u pitanje opstanak Makedonije i Bosne i Hercegovine?

"Mislim da bi probleme trebalo da rešavamo redom, a Kosovo je medju njima najhitniji. Uostalom, granice Kosova su veštački utvrdjene na Londonskoj konferenciji posle Prvog balkanskog rata, kada je stvorena država Albanija, u kojoj je živelo manje Albanaca nego u neposrednom okruženju. Ako granice žiteljima neke zemlje ne pružaju osećanje bezbednosti i prosperiteta, treba ih menjati! Uostalom, zar nismo podelili bivšu Jugoslaviju? Sada svi govore o multietničkim državama, a takvu državu smo već imali - ona se zvala SFRJ. Mi na Zapadu smo saučesnici u njenom razbijanju, i zato bi sada trebalo da uložimo dvostruko više napora da osiguramo da novonastale zemlje ne ugrožavaju prava manjina."

Nasilna promena granica razorila bi same temelje postojećeg medjunarodnog poretka, napomenuo je BBC, ali ser Ajvor Roberts kaže da bi isti efekat - ako ne i gori - imalo proglašenje nezavisnosti Kosova bez saglasnosti Beograda:

"Ako Kosovo dobije nezavisnost u postojećim granicama, to bi, po mom mišljenju, ohrabrilo separatiste u mnogim delovima sveta. Moramo biti dosledni - ne možemo reći: Čečenija neće dobiti nezavisnost zato što je Rusija isuviše moćna, ali možemo Srbiji, zato što je slaba, uzeti 15 odsto teritorije. Takvo rešenje može se nametnuti samo silom."

Sagovornik BBC-ja uveren je da ni dodatni pregovori ni eventualna zamena posrednika neće dovesti do približavanja stavova Beograda i Prištine, niti zapadnih prestonica i Moskve:

"Potreban je, po mom mišljenju, sporazum koji će izazvati podjednako nezadovoljstvo obeju strana - a to je podela. Ne kažem da bi to rešenje prošlo bez teškoća, ali mislim da je mnogo bolje da se nanese bol obema stranama, nego da se usvoji apsolutistički dekret Martija Ahtisarija. Na žalost, većina političkih lidera današnjice nema nikakvu istorijsku perspektivu, niti shvata pozadinu kosovskog problema. Potrebne su sveže ideje, umesto praznih parola o multietničnosti, nedopustivosti podele i spajanja sa nekom drugom zemljom, što su bili zadati okviri Ahtisarijeve misije ."

Ser Ajvor Roberts je na kraju uputio savet i čelnicima Srbije :

"Trebalo bi da pokušaju da problemu pristupe konstruktivno i kreativno: umesto što ponavljaju da Kosovo mora da ostane u Srbiji, mislim da bi trebalo da prihvate da nije mudro i nije u dugoročnom interesu Srbije da u svojim granicama zadrži veliki broj Albanaca, koji bi za nekoliko decenija možda postali većina u zemlji. Umesto toga, treba da predlože podelu Kosova po kojoj bi veći deo pokrajine dobio nezavisnost, a područja nastanjena Srbima ostala u sastavu Srbije, uz posebne bezbednosne aranžmane za srpska svetilišta. Niko ne kaže da je to idealno rešenje, ali takvog rešenja, na žalost, nema."