Leon Kojen: Nećemo u EU ako otmu Kosovo

D. Radeka, V.novosti 12. decembar 2007

Velike evropske zemlje, pa i SAD, mogu se navesti na preispitivanje svojih namera da podrže nezavisnost Kosova i Metohije samo ozbiljnim političkim potezima. Recimo, rezolucijom našeg parlamenta kojom bi se Evropskoj uniji reklo da se s njom ne može potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sve dok ona ne odustane od podrške nezavisnom Kosovu. Ovako razmišlja Leon Kojen, nekadašnji koordinator pregovaračkog tima Beograda o budućem statusu KiM, uveren da Srbija nije potpuno nemoćna ni posle jalovih pregovora pod palicom "trojke".

Ima li izgleda da se i posle 19. decembra nastave pregovori?
- Rusija je zvanično već podnela predlog da SB zatraži nastavak pregovora i taj predlog će sigurno podržati dosta članica SB. Pregovori sa "trojkom" jasno su pokazali da Srbija iskreno želi kompromis i nudi ga u nekoliko mogućih varijanti, dok su Albanci sve odbijali, ponavljajući da ih zanima samo nezavisnost. Ova situacija danas je jasna svakome, i neće mnogo pomoći Albancima u Njujorku - telo kao što je SB nema nikakvih simpatija za ekstremizam manjina i njihovu spremnost da svoje pretenzije ostvaruju po svaku cenu, pa i nasilnim putem.

I Amerikanci i Evropljani izričito su rekli da su protiv nastavka pregovora, zar to ne znači da će oni sprečiti takvu odluku u SB?
- Oni to uvek mogu da učine, ali, za zemlje koje se ponose svojom privrženošću demokratiji nezgodno je stavljati veto na dalje pregovore, i to samo zato da bi se omogućilo nasilno otcepljenje KiM od Srbije, koja je međunarodno priznata država i članica UN. Zato je trenutno teško reći kakva će biti sudbina ruskog predloga.

Italijanski premijer Romano Prodi poručio je kosovskim Albancima da odlože planove za jednostrano proglašenje nezavisnosti odmah posle 10. decembra. Slične izjave dali su i neki drugi evropski političari...
- Moj je utisak da su SAD i glavne evropske zemlje manje-više saglasne oko toga šta bi bio poželjan sled događaja. Po svemu sudeći, Albancima je rečeno da, bez mnogo žurbe, pristupe formiranju parlamenta i vlade, a onda i primeni odredaba iz Ahtisarijevog plana koje se odnose na "prelazni period" od 120 dana. Po isteku tog perioda, a možda i ranije (pošto budu održani predsednički izbori u Srbiji), jednostrano bi bila proglašena nezavisnost, a SAD i EU bi onda krenule u proces priznavanja, ubacujući u igru i što veći broj zemalja iz regiona. Da bi se ovo ostvarilo, potrebne su dve stvari. Prvo, da se u SB blokiraju sve inicijative za nastavak pregovora i, drugo, da Srbija prećutno prihvati ovakav sled događaja ili bar da mu se ne suprotstavi na odlučniji način.

Mnogi kod nas smatraju da je Srbija potpuno nemoćna da se suprotstavi jednostrano proglašenoj nezavisnosti?
- Srbija ne može da učini sve što bi možda htela, ali sigurno nije potpuno nemoćna. Nezavisnost Kosova neće se dogoditi zato što to žele Albanci: ako do nje dođe, to će biti odluka SAD i EU, a na tu odluku u nekoj meri utiče i stav Srbije. Zapad sebi ostavlja dovoljno vremena da testira reakciju Beograda i da joj, eventualno, prilagodi poteze koji će se vući u Prištini. Ako se Srbija ograniči na retoriku, koliko god ona bila jaka (izjave, proklamacije, povlačenje ambasadora na konsultacije, itd), scenario jednostrane nezavisnosti gotovo sigurno će se ostvariti. Samo mnogo ozbiljniji politički potezi mogu navesti velike evropske zemlje, pa i SAD, da preispitaju svoju odluku.

Na šta tačno mislite?
- Srbija bi morala reći EU, kroz obavezujuću rezoluciju u parlamentu, da ne može s njom da potpiše SSP sve dok EU ne odustane od podrške nezavisnom Kosovu. Ovakav potez pokazao bi evropskim političarima da moraju da biraju između Srbije i Kosova, što oni danas ne misle. Naprotiv, njihov je utisak da Srbiji treba samo ponuditi "evropsku perspektivu", uz nešto finansijske pomoći, pa da se ona bar prećutno pomiri s gubitkom Kosova. To je ono što je bivši šef nemačke diplomatije Joška Fišer nazvao „velikom ponudom i prilikom“ za Srbiju. Vlada i parlament bi trebalo da jasno odbace tu ponudu i kažu da bi Srbija mogla da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji se sada nudi iz Brisela jedino ako joj EU garantuje teritorijalni integritet.

MOGAO KIPAR, MOŽEMO I MI

DA li bi nastup prema EU kakav sugerišete našoj vlasti značio odricanje od evropskog puta Srbije, što je jedan od pet strateških ciljeva vlade?
- Ako je Kipar sa sličnim nerešenim konfliktom mogao da uđe u EU i da od toga svi pre imaju koristi nego štete, što bi to bilo nemoguće u ovom slučaju? Ni u životu ni u politici nećete ništa važno dobiti ako to ne tražite s dovoljno pameti i hrabrosti. Oni koji sledećih nedelja budu donosili odluke o politici Srbije prema Evropi i Kosovu, ne bi trebalo da zaborave ovu prostu istinu.