Branko Mikašinović VAŠINGTON VOA 26.11.2007

Ted Karpenter: Povećane šanse za nastavak pregovora i posle 10. decembra

Jedno od ključnih pitanja u vezi sa statusom Kosova je da li će  pregovori biti nastavljeni posle 10. decembra ili ne. Ruski  predstavnik u pregovaračkoj trojci Kontakt grupe Aleksandar Bocan-Harčenko  izjavio je da će Moskva insistirati na nastavku pregovora. Evo šta o tome, u razgovoru sa Brankom Mikašinovićem kaže potpredsednik za pitanja odbrane i spoljne politike u vašingtonskom institutu Kejto, Ted Karpenter.

KARPENTER:  Uzimajući u obzir stav Rusije i veću spremnost Evropske unije da se pregovori nastave, mislim da su se šanse za nastavak pregovora posle krajnjeg roka 10. decembra povećale. Ono što je neizvesno jeste moguće jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane  kosovskih Albanaca posle 10. decembra, posebno u svetlu dobrih rezultata stranke Hašima Tačija na nedavnim izborima. Opcija unilateralnog proglašenja nezavisnosti ostaje mogućnost, mada je Evropska unija eksplicitno upozorila Prištinu da ne preduzme takav korak.

GLAS AMERIKE:  Da li će Evropska unija imati odlučniju reč u pogledu produžetka pregovora i statusa pokrajine s obzirom da je Kosovo deo Evrope?

KARPENTER: Evropska unija i SAD pre svega žele da se pitanje statusa Kosova reši u Savetu bezbednosti UN, a ako se to ne bi dogodilo, rizikovaće se znatno pogoršanje odnosa sa Rusijom, ukoliko Moskva de fakto bude zaobidjena i njen veto ignorisan. S druge strane, i Vašington i Brisel smatraju Evropsku uniju kao rezervnu instituciju gde će pitanje statusa Kosova stići, ako se ne postigne sporazum u Savetu bezbednosti. Ukoliko se to dogodi, uloga SAD bi postala sekundarna.

GLAS AMERIKE: Zašto Vašington, kako izgleda, insistira na nezavisnosti Kosova?

KARPENTER: To je velika misterija za mene, kao i tolika  zainteresovanost SAD za Kosovo. Mislim da Vašington podržava nezavisnost Kosova jer će se u protivnom postaviti niz pitanja o ranijoj američkoj politici, a nedefinisan status pokrajine bi se smatrao poslom koji nije okončan. Mnoge američke političke arhitekte gaje iluziju da će se nezavisnošću Kosova rešiti poslednje nerešeno pitanje na Balkanu, mada će u realnosti to biti katalizator za dalje potrese u regionu, ali to nije stav koji ovde preovladava.

GLAS AMERIKE:   Ruski ambasador u pregovaračkoj trojci, Aleksandar Bocan-Harčenko, ne isključuje mogućnost stvaranja velike Albanije, ukoliko Kosovo dobije nezavisnost?

KARPENTER: Tačniji izraz bi mogao da bude ”Veliko Kosovo”, pošto je ono jača pokretačka snaga od albanskog rukovodstva u Tirani u vezi sa tim pitanjem. Dakle, nezavisnost Kosova bi predstavljala korak u pravcu stvaranja “Velike Albanije” ili ”Velikog Kosova”. Takodje ne treba izgubiti iz vida i druge teritorijalne ambicije Albanaca u pogledu Makedonije, Crne Gore, južnih delova Srbije, pa i severozapadne Grčke. To pitanje neće prestati da bude aktuelno jednostavnim proglašenjem nezavisnosti Kosova.

GLAS AMERIKE: U poslednje vreme se prave poredjenja izmedju statusa Repubulike Srpske i Kosova. Kako vi gedate na to?

KARPENTER: Prema zvaničnicima Evropske unije i SAD, ne postoji nikakva veza  izmedju ta dva slučaja. Medjutim, to svakako nije stav Srba u Bosni i Srbiji i drugde. Suprotno tvrdnjama nekih američkih analitičara i političara da nezavisnost Kosova neće uspostaviti nikakav presedan na Balkanu ili drugde, mislim da će to svakako biti slučaj. Smatram da će američki političari, u bliskoj kao i daljoj budućnosti, biti veoma iznenadjeni kada budu uočili koliko će se nezavisnost Kosova koristiti kao presedan.