Robert Gelbard: Rusija koristi Srbiju kao piona u daleko većoj geopolitičkoj igri

Branko Mikašinović, Vašington, VOA 10.12.2007

U razgovoru sa Brankom Mikašinovićem specijalni izaslanik za Balkan u administraciji predsednika Klintona, Robert Gelbard , osvrnuo se na proces rešavanja statusa Kosova i njegov mogući ishod.

Gelbart: Očigledno je da pregovori nisu bili uspešni, što se moglo i očekivati. Mislim da će sada biti prikladno da se vratimo Ahtisarijevom planu. Kontakt grupa je svojim nastojanjima pokušala da ojača demokratiju u Srbiji dajući joj još jednu šansu na ovim pregovorima, ali je jasno da kosovski Albanci traže samo nezavisnost, što Srbija ne prihvata. Beograd nije ništa uradio da konkretno ili simbolično pokaže kosovskim Albancima da želi da oni ostanu u sastavu Srbije. Verovatno je neizbežno da Kosovo na jedan ili drugi način uskoro dobije nezavisnost.

Glas Amerike: Rusija želi da se pregovori o Kosovu nastave; SAD podržavaju nezavisnost Kosova, dok je Evropska unija podeljena. Da li će Evropska unija uspeti da postigne jednoglasan stav o tom pitanju i šta bi to značilo?

Gelbard: Pre svega želim da kažem da Srbija nije važna Rusiji, koja je koristi kao piona u daleko većoj geopolitičkoj igri. Želja Rusije je prvenstveno da potvrdi svoj status supersile. Drugo, mislim da je Koštuničina vlada obmanula srpski narod predstavljajući mu podršku Rusije u kontekstu slovenskog bratstva.

Što se tiče Evropske unije, teško je reći u kom će se pravcu ona kretati, ali izgleda da su se neke zemlje, posebno veće, već izjasnile u prilog nezavisnosti, a zemlje kao Italija i Španija gravitiraju u tom pravcu. Mislim da je do te promene kod nekih evropskih zemalja  došlo uglavnom zbog preterano oštre uloge Rusije u vezi sa tim pitanjem i sve oštrije i nasilne retorike premijera Koštunice o navodnim ambicijama NATO-a u toj pokrajini, što na uznemirujući način podseća na Miloševićev period.

Glas Amerike: Medjunarodne misije na Kosovu zasnovane su na rezoluciji UN 1244. Ako dodje do prihvatanja nove rezolucije, kako bi to moglo da se odrazi na te misije, posebno na Kfor?

Gelbard: Svakako je moguće da Rusija na kraju možda neće staviti veto na novu rezoluciju, mada verujem da hoće. Medjutim, znam da postoje razni mehanizmi za uspostavljanje novih misija u skladu sa medjunarodnim pravom, u cilju pomoći Kosovu, ako i kada se primeni Ahtisarijev plan, u pogledu civilnih kao i vojnih misija.

Glas Amerike: Bivši ambasador Ričard Holbruk, arhitekta Dejtonskog  sporazuma, kritikovao je Bušovu adminstraciju zbog pasivne politike prema Balkanu?

Gelbard: Slažem se sa ambasadorom Holbrukom, i mislim da je Bušova administracija napravila niz svesnih odluka tokom prvog mandata da što više ignoriše Balkan, mada je američko liderstvo u tom regionu bilo preko potrebno, pošto su to bile prve godine demokratije u Srbiji, rani period misije na Kosovu, Bosna i Hercegovina je bila  nestabilna, Hrvatska u procesu konsolidacije demokratije, a Crna Gora radila na svom demokratskom ustrojstvu. Predsednik Buš nije želeo da ima ikakve veze sa prethodnom politikom predsednika Klintona, pa stoga ni sa Balkanom, ali sada nastoji da taj propust nadoknadi. Medjutim, administracija reaguje dosta kasno a nadoknaditi izgubljeno vreme je  teško. Sada svakako, pored Amerike, Evropska unija treba da preuzme glavnu ulogu, uz snažnu podršku SAD.

Glas Amerike: Kakve su sada opcije pred Srbijom?

Gelbard: Demokratski sistem, koji je toliko obećavao pod Djindjićem, krenuo je krajnje uznemirujućim pravcem tokom protekle četiri godine. Koštunica, koji se toliko zalaže za vladavinu zakona, sve više koristi nasilnu retoriku, koja podseća na Miloševića, koristeći svoj uži krug za zagovaranje rata, ukoliko Kosovo dobije nezavisnost, uključujući pretnje NATO-u, pa se postavlja pitanje zašto Koštunica, pod ovakim uslovima želi i da zadrži Srbiju  u “Partnerstvu za mir”. Mislim da je za Srbiju najbolji put - ekonomski razvoj, nastavljanje reformi i potreba za novim, mladim demokratskim rukovodstvom, koje se ne bi sastojalo od ostataka starog sistema.