VITALIJ ČURKIN: REZOLUCIJA 1244 NE DOPUŠTA JEDNOSTRANU NEZAVISNOST

MOSKVA, 14. decembra (Tanjug) - Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN ne dopušta jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova, a u slučaju da se nezavisnost ipak jednostrano proglasi, pravne posledice tog čina mogao da poništi generalni sekretar UN ili njegov predstavnik na Kosovu, šef UNMIK-a, izjavio je danas stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin.

Čurkin je tokom "video-mosta" Njujork-Moskva na pitanje Tanjuga da li EU može da pošalje misiju na Kosovo bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, odgovorio odrečno.

"To nije moguće bez odgovarajuće odluke Saveta bezbednosti UN", istakao je Čurkin.

Ruski ambasador pri UN je ponovio je da se Rusija zalaže za nastavak pregovora i dodao da još nije poznat format sednice Saveta bezbednosti, 19. decembra, kao ni to da li će na njoj učestvovati predstavnici kosovskih Albanaca.

Tokom pregovora Beograda i Prištine pod okriljem "trojke", Srbija je ponudila jedinstvenu autonomiju, koja nema presedana, sa širokim ovlašćenjima za kosovske Albance, napomenuo je Čurkin.

"Tražimo da se uvažava međunarodno pravo", naglasio je on, uz ocenu da Srbija, koja je jedan od osnivača UN, zaslužuje uvažavanje, a da bi u slučaju nezavisnosti Kosova bile izazvane posledice u različitim delovima sveta, u kojima postoje mnogi separatistički pokreti.

Čurkin je ponovio da će Moskva prihvatiti svaki ishod o kome se dogovore Priština i Beograd.

Kao dobar primer pregovaranja o rešavanju konflikta, ruski diplomata je naveo slučaj Severne Irske, gde, podsetio je, niko nije tražio da se konflikt rešava za 120 dana.

Rusija, prema Čurkinovim rečima, smatra da su pregovori pod okriljem "trojke" pokazali da je moguće dostići kompromis, što bi stabilizovalo Balkan i išlo u korist i regionu i Evropskoj uniji.

"Nadamo se da će Savet bezbednosti dati signal da se nastave pregovori bez obzira što strane nisu u datom roku dostigle rešenje", rekao je on i dodao da nijedan ozbiljan konflikt nije rešen za 120 dana.

Čurkin je istakao da je teško shvatiti zbog čega Prištini nisu prihvatljivi predlozi koje je tokom pregovora iznela delegacija Beograda jer Srbija insistira na dva elementa suvereniteta - spoljnoj politici i granicama.

Za Prištinu su odnosi sa Srbijom važniji nego sa bilo kojom zemljom u svetu, rekao je Čurkin, dodajući da umesto zaoštravanja odnosa i stvaranja problema u međunarodnom sistemu treba nastaviti pregovore do pronalaženja rešenja prihvatljivog za obe strane.

Komenatrušići tvrdnje SAD i Evropske unije da Prištini ističe strpljenje, Čurkin je rekao da je ta situacija stvorena pre svega zahvaljujući obećanjima koja su davana Prištini i koja su podrivala pregovore.

Ruski diplomata je rekao da se konflikti, kao što su palestinski ili konflikti u Zapadnoj Sahari, rešavaju decenijama i da međunarodna zajednica insistira na dostizanju sporazuma.

Čurkin je takođe rekao da je potrebno izbeći radikalizaciju u Srbiji i da ne treba podrivati demokratske težnje Srbije.

"Bez obzira na prošle okolnosti Miloševića ili aktivnosti srpskog rukovodstva sada je situacija drugačija i imamo posla sa demokratskom Srbijom", istakao je on.

Čurkin je naglasio da je tokom pregovora bilo teško očekivati rezultate kada su se sa najvišeg nivoa davale izjave o neophodnosti nezavisnosti.

Neke članice međunarodne zajednice nisu ispunjavale svoje obaveze da podstiču strane na traženje kompromisa, istakao je ruski diplomata.

"Šta su SAD i EU uradile za traženje uzajamno prihvatljivog rešenja, da li se pozicija Prištine imalo pomerila", upitao je šef ruske misije pri UN.

Čurkin je istakao da separatistički pokreti u svetu veoma pažljivo prate situaciju sa Kosovom. Prema njegovim rečima, jednostranu nezavisnost ne treba proglašavati jer bi u suprotnom krenuli određeni talasi.

"Ne mogu da govorim ni u čije ime, ali će biti teže dostići sporazum i o Abhaziji i o Južnoj Osetiji", istakao je Čurkin dodajući da sa tačke gledišta presedana Rusija ne smatra kosovski slučaj jedinstvenim.

On je ponovio protivljenje Rusije Ahtisarijevom planu za koji je rekao da je suprotan rezoluciji 1244 i da bi za njegovo sprovođenje morala da se donese nova rezolucija u Savetu bezbednosti.

"Sve zavisi od Saveta bezbednosti i nijedna institucija ili osoba ne može to izmeniti", rekao je on.

Za 15 meseci pregovora u Ahtisarijevom mandatu, rekao je Čurkin, ni jedan dan nije posvećen razgovorima o statusu.

Čurkin je takođe dodao da je Ahtisari štetnu i pogrešnu tezu o tome da su Srbi krivi kao narod izrekao da bi promovisao svoju varijantu po kojoj je nazvisnost jedino moguća.

Govoreći o sednici Saveta bezbednosti, zakazanoj za 19.decembar, Čurkin je rekao da još nije postignut dogovor o njenom formatu, kao ni o učešću kosovskih Albanaca, ali je podsetio da SAD svojevremeno nisu izdale vize predstavnicima Abhazije radi učešća u radu Saveta bezbednosti.

Na kraju je Čurkin rekao da su razlike među pozicijama Beograda i Prištine, po njegovom mišljenju, minimalne i da uopšte nisu potrebni predugi pregovori, a da bi se tokom njih moglo popraviti stanje na Kosovu i da bi mogli Srbi da se vraćaju, a da se kontakti uspostavljaju.