BBC 10.05.2007

Džon Bolton: Američka politika je po refleksu antisrpska

U Savetu bezbednosti nema nagoveštaja da su bilo Rusi bilo Amerikanci spremni da popuste. Podneta su dva potpuno oprečna nacrta nove rezolucije o Kosovu. Prvi, ruski, traži nastavak pregovora. Drugi, koji su pripremili Amerikanci i evropske zemlje, predviđa nadgledanu nezavisnost, u skladu sa planom Martija Ahtisarija.

BBC je o tome razgovarao sa Džonom Boltonom, koji je do nedavno bio američki ambasador pri UN koji u, kako kaže, neuobičajenoj činjenici da su pripremljena dva oprečna nacrta rezolucije vidi potvrdu važnosti koju Kosovo ima za neke od stalnih članova Saveta bezbednosti UN:

"Mislim da je to donekle neobično, ali ta situacija pokazuje koliko je Rusima važno pitanje statusa Kosova. Kinezi nisu toliko glasni kao Rusi, ali mislim da je i njima to pitanje veoma važno. Biće veoma zanimljivo pratiti šta će se dalje dešavati. U ranoj fazi se često zauzimaju poze. U ovom trenutku ne znamo da li će na primer Rusi uložiti veto na predlog rezolucije koji su sačinili Evropljani i Amerikanci. Pominje se i pretnja recipročnog veta. To u svakom slučaju sugeriše da rezolucije neće biti", kaže Bolton.

Na pitanje BBC-ija koliko je realna želja američke administracije da se sve oko Kosova završi u narednih nekoliko nedelja, Džon Bolton odgovara odrečno:

"Ne, ako Rusi ostanu pri sadašnjem stavu. Ako pet stalnih članica ne prevaziđu razlike ne vidim kako bi se rešenje našlo u narednih nekoliko nedelja. U proteklih godinu dana smo u Savetu bezbednosti vodili vrlo duge pregovore oko sankcija prema Iranu i Severnoj Koreji. Iako su oba ta pitanja od ogromnog značaja za međunarodnu bezbednost, pregovori su se otegli i trajali su nedeljama. Neću se iznenaditi ako i diskusija o Kosovu potraje ".

Američki zvaničnici su već nagovestili da su spremni da priznaju Kosovo i bez rezolucije. Koliko dugo će Vašington čekati nadajući se da će Rusi popustiti:

"Zanima me da li će Amerika zaista to uraditi. Čak su i u Evropi podeljena mišljenja oko toga šta uraditi ako kosovski Albanci jednostrano proglase nezavinsost. Mislim da se mnogi Evropljani sećaju kako je Nemačka preuranjeno priznala Hrvatsku i Sloveniju, što je doprinelo sukobu u bivšoj Jugoslaviji. Mislim da takvo priznanje ne bi bilo mudro".

Američka politika je po refleksu antisrpska

Evropljani su upozorili Vašington da ne ide na jednostrano priznanje, ali zvaničnici u Stejt deprtmentu pominju tu opciju, što, po oceni posmatrača, znači da se o njoj ozbiljno razmišlja. Za Džona Boltona to je potvrda svojevrsnog klintonovskog nasleđa:

"Mislim da je to politika koja je nasleđena od Klintonove administracije i koja se vodi po inerciji. Njena refleksna reakcija je antisrpska. Ona ne uzima u obzir novonastale okolnosti, demokratizaciju Srbije i činjenicu da Srbija danas nije ono što je bila pod Miloševićem. Ja zapravo nisam siguran da je ta politika pažljivo razmotrena u Beloj kući. Nisam siguran da to nije samo stav Stejt deprtmenta ".

Ako je tako, kako onda Bolton objašnjava činjenicu da Bušova administracija nije preispitala politiku prema kosovskom pitanju:

"Mislim da je to zbog pritiska drugih obaveza. Ne volim što ovo moram da kažem, ali jednostavno je tako. Bilo je drugih, važnijih pitanja kojima Vašington mora da se bavi. Kosovo nije bilo u centru pažnje kao što je bilo za mnoge evropske zemlje. Sada se međutim bližimo kritičnoj tački i možda će se tim pitanjem pozabaviti vrh administracije, uključujući i Belu kuću ", stav je nekadašnjeg američkog ambasadora pri UN.

Upitan da li zaista misli da bi Bela kuća mogla da preinači politiku Stejt departmenta, uprkos tome što je cela priča o Kosovu otišla ovoliko daleko, Džon Bolton uzvraća stavom da treba otpratiti događaje koji slede:

"Moraćemo da vidimo šta će se dešavati, kako pregovori budu sve intenzivniji. Ali odlučni stav Rusije bi mogao da dovede do krize u Savetu bezbednosti. Mislim da administraciji to nije potrebno s obzirom na teškoće u Iraku i oko rešavanja problema iranskog i severnokorejskog nuklearnog programa. Moguće je da će čak i sam Stejt department ustuknuti, kada se suoči sa činjenicom da Evropljani ne žele konfrontaciju sa Rusijom i Kinom".

Nezavisnost je bila početni Ahtisarijev zaključak

Džon Bolton, koji je do kraja prošle godine bio ambasador SAD pri svetskoj organizacije smatra da je Marti Ahtisari još na samom početku pregovora o statusu Kosova imao zaključak o njihovom ishodu:

"Mislim da je Ahtisari još na samom početku zaključio da je nezavisnost Kosova jedino rešenje i da je čitav diplomatski proces koji je doveo do njegovog izveštaja vodio u tom pravcu. Mišljenja sam da je upravo to ono što se mnogim ljudima ne dopada ni ovde u Sjedinjenim Državama. Ima dosta onih koji misle da Savet bezbednosti ne treba da nameće rešenje i da pregovore treba nastaviti. Ja mislim da pregovore treba nastaviti. Nisam uveren da je dobro postavljati veštačke krajnje rokove ili donositi odluke koje imaju dramatične posledice na demokratiju u Srbiji koja se još uvek razvija. To nije u interesu SAD. Moguće je da će nezavisnost Kosova biti krajnji rezultat, ali, ako je tako onda to treba da bude urađeno kao razdvajanje između Čeha i Slovaka, a ne da bude nametnuto spolja".

U poslednja dva tri dana spoljni svet, makar onaj na Zapadu, sa dosta zabrinutosti gleda na činjenicu da je u Srbiji za predsednika parlamenta izabran radikal Tomislav Nikolić. Koliko to može negativno da utiče na nastojanja Srbije da spreči nezavisnost Kosova, pitao je BBC Džona Boltona:

"To će zavisiti od toga da li će se promeniti politika vlade u Beogradu. Mislim da su prošle godine mnogi srpski političari upozoravali Amerikance da bi dalje insistiranje na nezavisnosti Kosova bez daljih pregovora moglo da ugrozi demokratiju u Srbiji i da bi moglo da dovede do povratka snaga iz vremena Slobodana Miloševića. To nije dobro, ali smo na to bili unapred upozoreni ", kaže bivši američki ambasador pri UN Džon Bolton.