Intervju Martija Ahtisarija, specijalnog izaslanika UN

Marti Ahtisari: Bolje vam je bez Kosova

Rešenje o konačnom statusu olakšaće put Srbije u Evropsku uniju, kaže predstavnik UN za rešenje problema južne srpske pokrajine.

Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari ocenio je da je nemoguć dogovor Beograda i Prištine o konačnom statusu pokrajine i da će njegov predlog, ukoliko dobije podršku Saveta bezbednosti UN, Srbiji otvoriti put ka evropskim integracijama.

Nezavisnost Kosova ugrožava evropski put Srbije i može destabilizovati region, da li ste uopšte razmišljali o tome?

- Ne mislim da će naše rešenje ugroziti Srbiju, već je suprotno slučaj. Ako dobijemo podršku za naš predlog u Savetu bezbednosti UN-a, to će olakšati put Srbije u EU. Kao što je govoreno ranije Kosovo nema veze sa procesom približavanja Srbije Evropskoj uniji. Očekujem da, kada plan za Kosovo bude implementiran, Srbija sarađuje sa međunarodnom zajednicom. Rešenje za Kosovo će olakšati put Srbije u EU. Ako uspemo da u Savetu bezbednosti UN- a usvojimo rešenje, prema onome što se čuje od zvaničnika EU, smatra se da bi pregovori sa Srbijom o članstvu u Uniji mogli da započnu već iduće godine.

Da li je proteklih 30 dana efektivnih razgovora Beograda i Prištine bilo dovoljno za postizanje rešenja?

- Mislim da je bilo više nego dosta vremena. Vodio sam i ranije pregovore za rešavanje drugih problema, koji su trajali i mnogo manje. Ako strane stvarno žele rešenje, onda je bilo dovoljno vremena. Međutim, sve dok Beograd insistira da je jedino prihvatljivo rešenje autonomija Kosova, koju je ukinuo Slobodan Milošević 1989. godine nije moguće postići kompromis. Kada Srbija govori o kompromisu to znači da Priština mora da prihvati viđenje Beograda. Oni, međutim, čini se, nisu spremni na to.

Vaš zamenik Alber Roan ocenio je da je predlog o statusu sredina između stavova Beograda i Prištine. Šta je tu sredina, ako se otvara put nezavisnosti Kosova?

- Kada je to rekao on je govorio o detaljima predloga rešenja, pre svega oko decentralizacije. Bilo je otpora od strane Prištine da prihvati predloženi broj opština i njihove nadležnosti. Morali smo da ih uverimo da je to fer rešenje.
Inače, prvobitni predlog bio je sredina između stavova dve strane, do koje sam hteo da približim Beograd i Prištinu. Međutim Priština se primakla i finalno prihvatila predlog, dok je Beograd i dalje ostao udaljen.

Iz Rusije i dalje stižu upozorenja da su protiv svakog rešenja koje nije prihvatljivo i za Beograd?

- Treba ostaviti da se vidi kako će Rusija reagovati, kada stvar dođe u Savet bezbednosti. Treba biti fer prema Rusiji koja je do sada podržala sve izjave Kontakt grupe. Oni su rekli, prema mom mišljenju, da smatraju da će biti teško podržati nešto što nije rezultat dogovora. Predstavnici Rusije su učestvovali na pregovorima u subotu. Jasno su mogli da vide koliko su dve strane udaljene i da nije moguće postići rešenje.

Koji ćete status Savetu bezbednosti predložiti za Kosovo?

- Mnogi su već unapred izvukli svoje zaključke, na osnovu mog predloga predatog 2. februara Beogradu i Prištini. Rekao sam još tada da to nije finalni dokument. U međuvremenu smo izvršili mnoštvo izmena, i biće još manjih izmena pre nego što dokument bude upućen u UN. Dokument koji bude prosleđen Ujedinjenim nacijama predstavljaće izveštaj u kojem će biti jasan predlog statusa Kosova, bez ikakvih nejasnoća. Nadam se da će Savet bezbednosti moći da počne razmatranje dokumenta u poslednjoj nedelji marta.

Ako je Vaš predlog nezavisnost, zar to nije u suprotnosti sa Poveljom UN?

- Kako god bio budući status Kosova, mora se poći unazad na Rezoluciju 1244 koja nije diktirala šta će biti budući status. Ako se pogleda predlog vidi se da se radi o kompromisu. Ja nisam rekao da će to biti nezavisnost. Strane su to već same zaključile. Ako uzmemo u obzir da će biti tako, mora se imati u vidu da će na Kosovu biti jako međunarodno prisustvo, koje će voditi EU. Radi se o evropskom problemu pre svega i zato će međunarodno prisustvo voditi EU, a tu će biti i dalje NATO i Oebs.

Godine za standarde

Za osam godina ni jedan od standarda u pokrajini nije sproveden, na osnovu čega onda očekujete da će kosovske vlasti zaštititi prava Srba?

- Nije tačno da ni jedan standard nije implementiran. Potrebno je dalje raditi na implementaciji standarda, a najbolje za njihovu primenu je kada imate evropsku perspektivu za obe strane. Implementacija standarda biće deo procesa približavanja EU. To je najbolji instrument, jer se ne može ući u EU ako standardi nisu primenjeni.