Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

HRONIKA

Hronika

   

VAŠINGTON VOA 28/11/2006

 

Zavales: Moguće je da Brisel možda ima neki svoj plan za budući status Kosova

 ”Ukoliko uskoro Evropska unija preuzme formalnu odgovornost za Kosovo, ne treba isključiti mogućnost da Brisel možda ima neki svoj plan za budući status“, kaže u razgovoru sa Brankom Mikašinovićem, politički analitičar, Džon Zavales.

Prvo pitanje gospodinu Zavalesu odnosilo se na moguća scenarija za Kosovo na osnovu najnovijih indikacija iz medjunarodne zajednice i pojedinih zainteresovanih zemalja.

ZAVALES: Prema nekim nagoveštajima, Ahtisarijev izveštaj bi mogao da sadrži predlog o uslovnoj nezavisnosti za Kosovo koja bi obuhvatila kontrolu nad unutrašnjim poslovima i ekonomijom, ali ne i nad vojskom, uz ograničeno delovanje na spoljnopolitičkom planu i bez sedišta u UN. Drugi nagoveštaj ukazuje na moguću novu rezoluciju UN, kojom  bi se priznala nezavisnost Kosova pod pretpostavkom da kosovski Albanci  ispune niz odredjenih uslova, što ukazuje na daleko neizvesniji i dugotrajniji proces. Treća opcija je mogućnost unilateralnog priznavanja nezavisnosti Kosova, mada Priština i Beograd za sada odbacuju tu opciju. Kosovski Albanci insistiraju na potpunoj nezavisnosti, dok je Srbima neprihvatljiv bilo kakav vid nezavisnosti, tim više što bi čak i uslovna nezavisnost verovatno bila protumačena u Beogradu kao okončanje bilo kakvog suvereniteta nad ili veza sa tom pokrajinom.

Neki analitičari ukazuju da bi Srbi severno od Ibra i u srpskim opštinama mogli da protumače taj proces kao irelevantan i da se opredele za neki vid odvajanja od Prištine i očuvanja veza sa Srbijom. U tom slučaju, snage medjunarodne zajednice morale bi da sprovedu neki vid integracije srpskih entietata u buduće Kosovo, bez obzira kakvo ono bilo.

Ukoliko uskoro Evropska unija preuzme formalnu odgovornost za Kosovo, ne treba isključiti mogućnost da Brisel možda ima neki svoj plan za budući status, neku vrstu nejasne polunezavisnosti, polukontrolisanog statusa, bez specifičnijih odredbi. Status kosovskih pregovora je u svakom slučaju danas daleko složeniji nego što je bio pre šest meseci ili godinu dana, kada se razmišljalo da bi ubrzani prijem Srbije u  Evropsku uniju mogao da je privoli da prihvati nezavisnost Kosova, što očigledno nije slučaj. Nova realnost, u svetlu  saopštenja Rusije o budućem statusu Kosova, i inklinacija Kine i nekih evropskih zemalja, ukazuje da će izveštaj Martija Ahtisarija biti prihvaćen kao preporuka, ali ne i kao gotovo rešenje.

GLAS AMERIKE: Vi ste se pre par nedelja vratili iz posete Beogradu, Banja Luci i Podgorici.  Kako bi pregovori o statusu Kosova mogli da utiču na političku dimaniku u Republici Srpskoj?

ZAVALES: Tokom moje posete Banja Luci i Podgorici razgovarao sam sa američkim i lokalnim predstavnicima.  Ono što je ostavilo veliki utisak na mene jeste visoki stepen odvojenosti od Sarajeva koju osećaju ljudi u Republici Srpskoj. Ukoliko bi došlo do nezavisnosti Kosova, posebno ako bi ona bila nametnuta, to bi, verujem, imalo veliki uticaj na Banja Luku, uprkos tvrdnji medjunarodne zajednice da je pitanje nezavisnosti Kosova poptuno odvojen slučaj od pitanja statusa Republike Srpske. Mislim da to nije realna procena. U najekstremnijem slučaju, ipak postoji mogućnost da Banja Luka održi referendum o nezavisnosti, koji bi bio ilegalan prema Dejtonskom sporazumu i stavu medjunarodne zajednice, ali veoma popularan u Republici Srpskoj. Takav referendum bi mogao da podstakne slična nastojanja medju bosanskim Hrvatima. Nezavisan status Kosova bi mogao da oteža i uspori dalje integracione procese u Bosni i Hercegovini.

GLAS AMERIKE:   Da li bi  pregovori o statusu Kosova mogli da utiču na političku dinamiku u Crnoj Gori?

ZAVALES: Što se tiče Crne Gore, tu imate sasvim drugo raspoloženje, euforično i optimistično prema mogućnosti bržeg ulaska u Evropsku uniju od Srbije, koja je opterećena obavezama Haškog suda, unutrašnjom političkom problematikom, itd.

Uticaj nezavisnosti Kosova bi mogao da se odrazi na Crnu Goru u smislu potencijalnih zahteva albanske zajednice, koja je ogromnom većinom glasala za nezavisnost, i koja bi mogla da kaže da je nezavisnost rezultat i njihove participacije i da stoga ima pravo na neku regionalnu autonomiju, veće učešće u vlasti, možda i specijalne odnose sa Kosovom, pa i kasnije održavanje referenduma o mogućoj nezavisnosti.

 

 

 
 
Copyright by NSPM