Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

HRONIKA

Hronika

   

OdbrVašington VOA 13/11/2006

Glas Amerike:

Veton Suroi: Ne postoji dvostrana nezavisnost već jednostrano proglašenje

Stav Martija Ahtisarija je poznat. Rešenje konačnog statusa Kosova biće odloženo. To otprilike znači da Kosovo neće dobiti punu nezavisnost, a da sa druge strane Srbija nikada neće moći da povrati suverenitet koji je imala na kosovskoj teritoriji. U ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike pitamo lidera stranke ORA, Vetona Suroia, da li kosovska vlast može da u situaciji neke vrste protektorata, ne znamo kakvog, može da sprovede takvu situaciju i da spreči eventualno nasilje?

Suroi: Ja ne bih rekao da je proces koji ste vi sada objasnili bliži protektoratu. Mislim da je ono što je definitivno u medjunarodnoj zajednici razmišljanje to da ne može postojati protektorat kao što smo ga imali do sada jer to ne funkcioniše. To je dvojna vlast i ne stvara dobre rezultate u smislu demokratskih institucija i tako dalje. Ono ka čemu se ide, ako mogu da interpretiram svoje vidjenje, je ka nezavisnosti koja će imati jako medjunarodno prisustvo, posebno u sferi vladavine prava i, naravno, decentralizovanu državu u kojoj će mnoge od tih opština imati veće prerogative nego što bi ih imali u državama u okruženju. U tom smislu mi ulazimo u delikatan proces u kojem će se ići ka svim ovim detaljima i naravno jedan proces u kojem ne postoji velika saglasnost svih aktera u Kontakt grupi tako da se sad ulazi u malo intenzivniju fazu pregovora koji se ne tiču direktno dokumenta Ahtisarija, ali se tiču onoga kako će velike sile medjusobno zapravo to da rešavaju.

Glas Amerike: Da li tu mislite i na pregovore Beograda i Prištine ili samo na medjunarodne aktere?

Suroi: Mislim na medjunarodne aktere koji moraju da se uspostave u tom smislu. Više se ne radi o «nekim zemljama» već se radi o Rusiji koja zastupa veoma izričit stav, i o zapadnim zemljama koje imaju drugačiji stav. Tako da ovi pregovori ne zavise toliko od toga šta će beogradski pregovarači i prištinski pregovarači reći. Mislim da je to sada pitanje interakcije izmedju tih velikih aktera.

Glas Amerike: Da li to znači da su pregovori izmedju Prištine i Beograda apsolutno završeni ili mislite da tu ipak postoji još neki prostor o kojem se može razgovarati. Uostalom šta mislite sa kim se u Srbiji može razgovarati dalje? 

Suroi: Bečki proces je završen. Bilo je osam meseci i više mogućnosti da se razgovara. Mi smo išli veoma otvorenih pogleda u Beč, medjutim nismo videli iz Beograda neko angažovanje koje bi na bilo koji način demonstriralo da se radi o ozbiljnim pregovorima. Tako da u jednoj takvoj situaciji ne vidim mogućnost za nastavljanje pregovora i oko čega bi oni bili nastavljeni jer se tih osam meseci pregovora završava u paketu Ahtisarija. Kako će onda velike sile tretirati taj paket, zavisiće naravno i od toga kakav stav svi mi budemo zauzeli, Priština, Beograd, ali mislim da je taj paket zatvoren za pregovore. Mi ne mislimo kao prištinska delegacija da bi smo pregovarali i dalje o nečemo o čemu smo već imali i jedan dobar deo koncesija medjunarodne zajednice.

Glas Amerike: Mandat kosovskog pregovaračkog tima ističe krajem godine. Kakav će biti status tima s obzirom da je odložena odluka o statusu?

Suroi: Mandat ističe prirodno tada kada se donese odluka o statusu. Ja insistiram kod mojih kolega da moramo naći način na koji, jer nije bitno samo stići do statusa, već do implementiranja tog statusa. I tu će naravno zavisiti kako ćemo se postaviti, kako će cela ta unutrašnjepolitička scena to apsorbovati.

Glas Amerike: Ramuš Hajradinaj i Alijansa za budućnost Kosova oštro kritikuju rad pregovaračkog tima i traže jednostrano proglašenje nezavisnosti. Da li mislite da ima osnova da Kosovo proglasi jednostranu nezavisnost?

Suroi: Ne postoji dvostrana nezavisnost, već postoji jednostrano proglašenje. Čovek proglasi sebe onim što smatra da jeste i onda drugi identifikuju da li je to ta realnost ili ne. Mislim da ne postoji sukob izmedju pregovora i nezavisnosti ili proglašenja ili celog tog procesa. Mislim da je isto tako veoma čudno kritikovati nešto u čemu i sam učestvuješ, moraš početi od sopstvene kritike. Bilo koji akter u ovom pregovaračkom procesu mora biti kritičan ali treba i da prizna da učestvuje u njemu i da prihvati odgovornost. Pitanje statusa nije jednostrano pitanje i nije pitanje da jedna strana može odlučiti o tome. Kao i proglašenje ono može biti unilateralno, medjutim u svetu ne postoji unilateralni život već postoji nešto što je bilateralno i multilateralno i da medjunarodna zajednica na kraju mora priznati ceo taj proces. Mislim da ulazimo u fazu u kojoj se mora naći najveća moguća doza konsenzusa.

Glas Amerike: Kakav je stav vaše partije ORA o trenutnom odlaganju rešenja statusa Kosova?

Suroi: Mi smo predložili nekoliko tačaka, pre nego što je Ahtisari izašao sa ovim predlogom, a to je izgradnja konsenzusa. Kosovo mora imati svoj ustav, bilo kakav da je status. Mi smo skoro osam meseci radili na onome što bi bila baza ustavnog zakona o pravima gradjana koji žive u manjinskim zajednicama. I taj ustavni zakon bi morao da prodje svoju zakonsku proceduru, da prodje kroz Skupštinu. Državni simboli moraju da budu uredjeni na način da predstavljaju celokupnu zajednicu, da to ne bude isticanje jedne ili druge nacionalne zajednice. Postoji niz pitanja oko kojih se mora izgraditi konsenzus, posebno izmedju albanskih političkih partija».

Glas Amerike: Da li vi u ovom trenutku vidite bilo koju političku snagu u Beogradu sa kojom može da se razgovara?

Suroi: Mislim da nema više vremena za očekivanje da će sazrevati politički odnosi koji bi stvorili partnere. Ovo je toliko teško pitanje i ono je zapravo breme perioda Miloševića i prethodnog perioda tako da nije bilo pametno od strane demokratskih i demokratsko orijentisanih partija u Srbiji da naslede i tretiraju kao nasledjeno pitanje Kosova. Ono je došlo u tu fazu u kojoj je Milošević i cela ta garnitura sa ratom i pokušajem genocida dovela do medjunarodne intervencije i naravno u tom smislu je bespovratno za Beograd. Mislim da je za politiku Beograda demokratske orijentacije veoma bitno razmišljati o budućnosti i kakvu će evropska Srbija imati ulogu u regionu i kakvu će odgovornost imati prema kosovskim Srbima i kako će na budućoj platformi uspostaviti odnose sa Kosovom tako da to bude jedna realnost komunikacije. Ovo što će se dešavati narednih nedelja ili meseci će trajno uspostaviti nove odnose. Medjutim ti odnosi ne moraju biti Kineski zid, oni moraju biti rasterećenje od prošlosti i ključno razmišljanje o evropskoj budućnosti Srbije, Kosova i celog regiona.

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM