Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

HRONIKA

Hronika

   

Septembar 24, 2006

RTS:

SAMARDŽIĆ: SAMO U DIREKTNIM PREGOVORIMA MOGUĆE NAĆI REŠENJE

Koordinator državnog tima za pregovore o statusu Kosova Slobodan Samardžić izjavio je da će u nastavku razgovora Beograda i Prištine međunarodni posrednik Marti Ahtisari insistirati na šatl diplomatiji u postizanju rešenja o Kosovu.

Samardžić, međutim, smatra da bi međunarodni posrednici, ukoliko žele uspeh na pregovorima, odnosno kompromisno rešenje morali da istraju na direktnim pregovorima predstavnika dve strane. To znači 'da predstavnici Beograda i Prištine pregovaraju direktno, bilo da je reč o razgovorima na najvišem nivou, bilo da je reč o radnim grupama, bilo da je reč o delegacijama koje razgovaraju o praktičnim i tehničkim pitanjima'.

'Međutim, ja imam utisak da će, dok Ahtisari vodi ovu stvar, insistirati više na šatl diplomatiji. On će verovatno napraviti neki predlog preporuka za statusno rešenje i onda ići sa svojim timom između Beograda i Prištine i testirati šta ko misli o tome', izjavio je Samardžić.

Prema njegovom mišljenju, to je loš način za pregovaranje, jer umesto da pregovaračke strane same, postepeno dolaze do zajedničkog stanovišta, Ahtisari će ponuditi apstraktan predlog, koji nije proistekao od pregovaračkih strana, a u suštini, treba da ih približi. 'Svima je jasno da rešenje ne može pregovorima da se donese tako brzo, kao što pokazuju međunarodni konflikti koji dugo traju, koji su slične dubine i intenziteta kao srpsko-albanski konflikt. Onda je jasno da pregovarački proces mora duže da traje, mada se ja ne ugledam niti na kiparski, niti na palestinsko-izraelski slučaj'.

Samardžić smatra da Beograd i Priština mogu brže doći do rešenja, ako se izbegnu pritisci. 'Ali, ako se stavi vremenski ultimatum, onda je šatl diplomatija tehnički bolje rešenje. Međutim, šatl diplomatija nije nikada donela dobre rezultate, pa neće ni sada'.

'Potrebno je da neko sa drugačijim mandatom i drugačijim stilom, pre svega, posredovanja i rukovođenja pregovorima, ne kao što to čini Ahtisari, tu stvar preuzme posle isteka njegovog mandata i da se onda prione intenzivnijem, direktnijem i ozbiljnijem pregovaračkom procesu', kazao je Samardžić.

On je rekao da je za napredak u pregovorima sa Prištinom potrebno da međunarodni posrednici predvođeni Martijem Ahtisarijem 'promene i način posredovanja'. 'To znači i promenu načina vođenja pregovora od strane Ahtisarijevog tima i otklon pritiska rokom, sa sasvim jasnim ciljevima, treba doći do saglasnog ili kompromisnog rešenja, kako, uostalom, i piše u saopštenju Kontakt grupe'.
Samardžić smatra da bi nastavak pregovora na dva nivoa - razgovor o statusu i razgovor o praktičnim pitanjima, značio novi početak, 'što bi bilo prećutno priznanje da se do sada nije mnogo napredovalo, a, pre svega, priznanje da posrednici nisu napravili velike korake'.

'Mi smo sedam meseci pregovarali oko mnogih pitanja. Napravili smo nekakvo zajedničko informisanje šta ko traži, šta ko hoće i vrlo se malo približili. Ali sada, ukoliko se nastave ti razgovori, mislim da je prilika da se ovo što je do sada učinjeno ne baci u vodu', rekao je koordinator beogradskog pregovaračkog tima.

On je uveren da je potrebno vreme da se dođe do rešenja u razgovorima na dva koloseka. 'Odluke se ne mogu donositi preko kolena i ne mogu se donositi pod pritiskom vremena. Za takvu vrstu odluka potrebna je saglasnost dve strane i ma koliko treća strana treba da pomogne u toj saglasnosti, ona ne može više navijati za jednu stranu ili pokrivati jednu stranu, kao što je Ahtisarijev tim činio sa albanskom stranom. Mi smo imali do sada utisak da pregovaramo sa njima, a ne sa Albancima. To se mora promeniti, ako se hoće napredovati', podvukao je Samardžić.

Upitan kako komentariše Ahtisarijevu ocenu da je u dosadašnjem toku pregovora Priština mnogo više napredovala u kompromisu u odnosu na Beograd, Samardžić je odgovorio da to nije tačno.

'Ahtisari to kaže zato što je njegov tim, zapravo, radio za Albance i pomagao Albancima u punoj meri tokom tih razgovora. Onda, naravno, da bi opravdali tu svoju ulogu, oni su pohvalili svoje štićenike. Prosto, radi se o tome da nijedna strana ne sme više da ima štićenike, tj. konkretno da albanska strana ne bude štićenik. Da posrednik nema štićenika i to navijanje je krajnje neprimereno', ocenio je Samardžić.

On tvrdi da albanska strana nije napravila nikakav korak unapred ka sigurnim garancijama Srbima da ostanu u pokrajini.

'Kada čovek pogleda ono na šta su oni pristali, tih nekoliko opština i tih nadležnosti koje su, zapravo, zajedničke za sve opštine, tu zapravo nema nikakvih garancija. I to dobro znaju i posrednici i to dobro zna i Ahtisari. To je prosto jedna fasada od njihovog popuštanja i kao takva može da služi samo u propagandne svrhe, što Ahtisari obilato koristi. On, zapravo, ne pohvaljuje albansku stranu, nego štiti i brani ulogu posrednika', zaključio je Samardžić.

 

 
 
Copyright by NSPM