Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

HRONIKA

Hronika - novembar 2006

   

RTS, 29.11.06

 

SRBIJA BEZ USLOVLJAVANJA PRIMLJENA U PARTNERSTVO ZA MIR

Srbija je u Rigi dobila zeleno svetlo šefova država NATO da pristupi Partnerstvu za mir. Članstvo naše zemlje, prema završnom dokumentu samita NATO, nije formalno uslovljeno.

U obrazloženju je navedeno da su šefovi država NATO ovakvu odluku doneli 'imajući u vidu značaj dugoročne stabilnosti zapadnog Balkana i uzimajući u obzir do sada učinjen napredak'.

U program NATO pozvane su, pored Srbije, Crna Gora i Bosna i Hercegovina kojima članstvo takođe nije formalno uslovljeno.

U završnom dokumentu samita NATO navodi se da se od Srbije i Bosne i Hercegovine očekuje puna saradnja sa Haškim tribunalom.

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer izjavio je u Rigi, da je odluka NATO-a da pozove Srbiji da uđe u Partnerstvo za mir veoma važan politički korak.

Saveznici su želeli da pošalju snažan signal Srbiji da je smatramo važnim igračem u regionu i da želimo da imamo jake veze s njom, izjavio je Shefer. Očekujemo, međutim, da Srbija i Bosna i Hercegovina sarađuju s Haškim tribunalom... I dalje ćemo vršiti pritisak po tom pitanju, izjavio je generalni sekretar NATO-a.

Shefer je, istovremeno, naglasio da se on dugo zalagao za zeleno svetlo Srbiji, ali da je današnja odluka plod pregovora koji nisu bili laki. Trebalo je u jednom trenutku presuditi - i to smo i učinili, naglasio je Shefer, nazvavši poziv Srbiji da uđe u Partnerstvo za mir jednom od ključnih političkih odluka na upravo završenom samitu NATO-a u Rigi.

Rešenje za Kosovo mora da poboljša stabilnost regiona

Šefovi država NATO-a istakli su u završnoj deklaraciji usvojenoj na kraju samita u Rigi da bi rešenje za budući status Kosova i Metohije trebalo da poboljša stabilnost na jugoistoku Evropu, ojača perspektivu čitavog regiona za integracije u evroatlantske strukture i bude prihvatljivo narodu Kosova.

'U potpunosti podržavamo napore specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija da okonča proces i pozivamo sve strane da rade s izaslanikom UN na konstruktivan način, pokažu fleksibilnost, ispune međunarodne standarde i učestvuju u lokalnim civilnim institucijama', navedeno je u deklaraciji.

U dokumentu na 11 strana, sa 46 zaključaka, među kojima je i poziv Srbiji da pristupi Partnerstvu za mir, istaknuto je da će NATO 'ostati spreman da brzo odgovori na bilo kakvu opasnost po bezbedno i sigurno okruženje'.

'Odigraćemo našu ulogu u primeni bezbednosnih zaključaka rešenja i blisko sarađivati sa stanovništvom Kosova, Evropskom unijom i drugim medjunarodnim akterima radi promovisanja stabilnosti i pomoći u stvaranju kosovskog bezbednosnog sistema koji je demokratski kontrolisan i etnički reprezentativan i koji uživa legitimitet na čitavom Kosovu', stoji u zaključcima.

'Pridajemo veliku važnost primeni standarda, pogotovu kada je u pitanju zaštita prava manjina i zajednica, zaštita istorijskih i verskih spomenika i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala', dodaje se u dokumentu.

Šefovi država NATO-a su istakli i da će uspeh na Kosovu zavisiti od 'zajedničkog napora' i da će Alijansa nastaviti da radi s UN, EU i OEBS-om na reformama i stvaranju bezbednog okruženja.

Reagovanja u svetu na poziv Srbiji da pristupi 'Partnerstvu'

Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana snažno je pozdravio odluku lidera NATO da ponude Srbiji, Crnoj Gori i BiH članstvo u Partnerstvu za mir kao 'još jedan važan korak u naporima zemalja Zapadnog Balkana da prevaziđu nasleđe prošlosti'.

Solana je podvukao da ta odluka 'znači priznanje za napredak koji su poslednjih godina na sektoru bezbednosti ostvarile' Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.

On je dodao da će to 'isto tako otvoriti nove mogućnosti tim zemljama da se uključe u međunarodnu vojnu saradnju i doprinesu međunarodnom miru i stabilnosti'.

Predstavnik ruskog Ministarstva inostranih poslova Mihail Kaminjin, komentarišući odluku šefova država NATO da odobre uključenje Srbije u Program Partnerstvo za mir rekao je da Srbija i NATO, kao dva suverena subjekta u međunarodnim odnosima, imaju pravo da sami određuju oblik i format svoje dvostrane saradnje.

Velika Britanija je podržala prijem Srbije u program NATO Partnerstvo za mir 'jer je interes svih da se Srbija kreće u dobrom pravcu', saopštio je predstavnik za štampu britanskog premijera Tonija Blera. Zvanični London je promenio svoj dosadašnji stav jer, kako je naveo Blerov portparol, podržava taj interes i zbog ocene da je Beograd pokazao znakove bolje saradnje s Haškim tribunalom.

Ministarstvo spoljnih poslova francuske vlade ocenilo je da je odluka NATO-a pozitivan znak. 'Pozivajući Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru da se priključe Partnerstvu za mir i Evroatlantskom partnerskom savetu, NATO je želeo da pošalje pozitivan signal i ohrabri reforme koje su u toku u tim zemljama', izjavio portparol Ke d'Orseja Žan-Batist Matej.

Predsednik mađarske vlade Ferenc Đurčanj pozdravio je odluku lidera NATO, ocenivši da će to doprineti stabilnosti Balkana. Kako prenose mađarski mediji, premijer Đurčanja je instistirao da se preciziraju datumi, odnosno da se Srbiji odmah kaže da će biti pozvana u članstvo NATO-a već 2008.godine.

Hrvatska pozdravlja odluku sa samita NATO u Rigi o ulasku Srbije u Partnerstvo za mir, jer će ta odluka doprineti napretku reformi i putu Srbije u evroatlantske integracije, izjavio je Tanjugu pomoćnik ministra za spoljne poslove i evropske integracije Pjer Šimunović. Šimunović je naglasio da su predstavnici Hrvatske u razgovoru sa svojim partnerima u NATO stalno naglašavali potrebu što bržeg ulaska Srbije, BiH i Crne Gore u Partnerstvo za mir u cilju podsticanja reformi.

TADIĆ: ODLIČNA VEST ZA NAŠE GRAĐANE, VOJSKU I SRBIJU

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je ' prijem Srbije u Partnerstvo za mir odlična vest za naše građane, Vojsku i državu. Posle dugih reformi koje su trajale od 2003. godine do danas, poslednjih meseci, a pogotovo poslednjih dana, zahvaljujući snažnim diplomatskim aktivnostima, trud se konačno isplatio, primljeni smo u Partnerstvo za mir.

Svaki potencijalni investitor u našu zemlju pre svega pita da li je Srbija u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, u Evropskoj uniji ili u Partnerstvu za mir. Napokon možemo reći svima koji žele da otvore nova radna mesta i obezbede bolji život za naše građane da Srbija jeste u Partnerstvu za mir i da je to pouzdana bezbednosna garancija za njihove investicije.

Ova vest je, takođe, veoma važna i za Vojsku Srbije, jer će reforme i modernizacija naših oružanih snaga biti sada mnogo brže.

Neizvršavanje haških obaveza je razlog zbog koga nismo do sada bili u Partnerstvu za mir. Međutim, niko ne sme da pomisli da smo ovim prijemom rešili problem saradnje sa Hagom. Taj problem Srbija mora da okonča i svi optuženi za ratne zločine moraju da se nađu u haškom Tribunalu', rekao je predsednik Tadić.

KOŠTUNICA: PARTNERSTVO ZA MIR ČUVA TERITORIJU SRBIJE

Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da će ulaskom Srbije u Partnerstvo za mir celovitost njene teritorije biti očuvana i da će Kosovo ostati u okviru Srbije sa odgovarajućom suštinskom autonomijom.

'Ulazak Srbije u Partnertstvo za mir je vrlo važna i ohrabrujuća činjenica u trenutku kada se borimo za očuvanje integriteta Srbije', rekao je premijer novinarima u Bogdanju, nadomak Trstenika.

Premijer je ocenio da je ulazak Srbije u Partnerstvo za mir 'važno i u pogledu procesa integracija, jer pokazuje da se taj proces nastavlja i da je svako suprotstavljanje ili njegovo uslovljavanje pogrešno'.

'Prethodnih dana mogli su se videti povoljni vetrovi iz više zemalja koje su ukazivale da Srbiju treba podstaći u procesu evropskih integracija i da je ne treba uslovljavati', ukazao je Koštunica i ocenio da uslovljavanje nije način za integracije, bilo da je reč o Partnerstvu za mir ili za ulazak u EU. Premijer je podsetio da je Srbija, formalno obraćanje za prijem u Partnerstvo podnela još proleće 2002. godine. 'Reč je o širokom savezu čije ime govori sve, a koje omogućava razne oblike saradnje bilo da je reč o vojnoj saradnji i saradnji sa NATO-om', kazao je Koštunica.

On je izrazio uverenje da će članstvo u Partnerstvu za mir uticati na ostale pregovore koji pred Srbijom predstoje, ali i sa stanovišta 'naše borbe za Kosovo u Srbiji'.

 

 

 
 
Copyright by NSPM