Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATE

Hronika - Decembar 2006.

   

Hronika 26.12.

 

Figaro: Kosovo je talac rivaliteta velikih sila

Zapadnima zemljama, koje su, kako bi ublažili ruska strahovanja kada je u pitanju Čečenija, obećavale da bi nezavisnost Kosova bila "izuzetak", Putin danas poručuje da će, naprotiv, ona biti "presedan”-procenjuje danas francuski dnevnik "Figaro", dodajući da Moskva koristi kosovsku krizu kako bi konsolidovala svoj povratak na međunarodnu scenu.

Kao presedan "univerzalnog karaktera", kosovsko rešenje moglo bi da se primeni i u Južnoj Osetiji, Abhaziji i Pridnjestrovlju.
"Stvarni pregovori o statusu Kosova ne vode se između Beograda i Prištine, već između Vašingtona i Moskve", piše list, dodajući da je Kremlj, vezujući sudbinu Kosova za separatističke oblasti u Gruziji, možda otvorio Pandorinu kutiju.
" Kremlj koristi pitanje Kosova kako bi konsolidovao povratak Rusije na međunarodnu scenu. Od dolaska Putina na vlast, Moskva jasno i glasno ističe svoj status velike sile. Pitanje Kosova je direkno povezano i sa Gruzijom koja je za Rusiju isto što je Iran za SAD: spoljnopolitički prioritet", ističe list.
Nakon sedam godina razmišljanja, kako se navodi, formirao se jedan kvazi-jednoglasan stav u okviru međunarodne zajednice o neophodnosti da se Kosovu prizna nezavisnost, dok Moskva taj stav jesenas nije dovela u pitanje.
Strahujući da bi nezavinstost Kosova poslužila kao presedan za nezavisnost Čečenije, ruski predsednik Vladimir Putin prvo je pretio da će Rusija uložiti veto na nezavisnost u Savetu bezbednosti UN , podseća list.
Od tada je Putin pitanje budućeg statusa Kosova vezivao za sudbinu više seperatističkih oblasti bivšeg Sovjetskog Saveza – od Pridnjestrovlja u Moldaviji, do Abhazije i Južne Osetije, enklava u Gruziji koje podržava Moskva.
"Figaro" se pita da li Putin danas diskretno podržava nezavisnost Kosova kojoj se u početku protivio.
"U svakom slu č aju, on u pregovorima više ne govori o Čečeniji. Smatra da je rat završen i da su Rusi dobili", smatra Aleks Anderson, zadužen za Program za Balkan u Međunarodnoj kriznoj grupi koja je pratila pregovore o Kosovu u Beču.
"Talac rivaliteta velikih sila, Kosovo je žrtva pogoršanja odnosa SAD i Rusije", piše "Figaro" i dodaje da stručnjaci smatraju da su Rusi prihvatili nezavisnost Kosova, ali da pokušavaju da to i unovče i dođu do rešenja koje bi služilo njihovim interesima.
Za zeleno svetlo u Savetu bezbednosti, Moskva bi mogla da traži da se u tekst rezolucije UN unese da Kosovo predstavlja "presedan" za druge secesionističke republike.
List ističe i da bi dalja blokada kosovskog pitanja u UN samo pogoršala nestabilnu situaciju u kojoj se nalazi ovaj deo Balkana.
"Stav Rusije je stavio Zapadnjake u neprijatnu situaciju. Oni su mnogo uložili kako bi stabilizovali Balkan, značajno investirali na Kosovu i u neku ruku obećali nezavisnost kosovskim liderima... Ali, oni u Rusiji vide strateškog partnera", navodi "Figaro".
"Figaro" navodi i da su se dolaskom na vlast gruzijskog predsednika Mihaila Saakašvilija, koji je obećao da će povratiti teritorijalni integritet zemlje, rusko-gruzijski odnosi pogoršali.
Kremlj nikada nije podneo gubitak Gruzije, piše list i dodaje da neki pripisuju Vladimiru Putinu da želi da pripoji Južnu Osetiju i Abhaziju Rusiji... a obe separatističke oblasti se, kako se navodi, nadaju da će nezavinsnost Kosova izazvati lančanu reakciju.

Promena (politike) u odnosu na Kosovo je način da Moskva "uvrne ruku svojim bivšim komunističkim susedima" koje privlači priključenje u NATO, približavanje EU i prozapadna politika uopšte.
Kremlj bi voleo da zadrži Srbiju dalje od Zapada i da zaustavi saradnju (Srbije) sa SAD, jer približivanjem EU Istočnoj Evropi, Beograd ostaje jedan od retkih saveznika Moskve u regionu
, piše "Figaro".

 

 

 
 
Copyright by NSPM