BBC 14 11 2006

Džonatan Ajl o odlaganju rešenja statusa

Ništa iznenađujuće

Britanski analitičar međunarodne politike Džonatan Ajl, iz Kraljevskog instituta združenih oružanih snaga, kaže da nije iznenađen današnjom odlukom Martija Ahtisarija i članica Kontakt grupe, i takođe ocenjuje da su izbori u Srbiji samo "zvanični razlog" za takvu odluku:

"Do odlaganja odluke moralo je doći iz više razloga", kaže on. "Prvi, zvanični, je raspisivanje izbora u Srbiji u januaru. To je Ahtisariju pružilo izgovor. Međutim, suštinsko pitanje se tiče postojanja vrlo dubokih podela između Evropljana i Rusa. Na primer, predsednik Putin i neki njegovi saradnici su više puta rekli da ako Kosovo postane nezavisno, isto može da se kaže i za pokrajine, na primer u Gruziji i Moldaviji - koje kontroliše tamošnje rusko stanovništvo. Zapad je gajio nade da će Rusija pristati na promenu mandata UN na Kosovu kao na uvod u rešenje statusa pokrajine, ali se pokazalo da te nade nisu ostvarene. Deluje donekle paradoksalno da je proglašenje datuma izbora u Srbiji poslužilo kao izgovor da se odloži nešto što je ionako moralo da bude odloženo."

SAD žele povlačenje sa Kosova

Kada je reč o podelama između evropskih članica Kontakt grupe i Rusije, Džonatan Ajl stav SAD po pitanju statusa Kosova vidi na sledeći način:

"Odgovor na to pitanje zavisi u mnogome od toga šta se podrazumeva pod američkim stavom. Prema Evropljanima, ili barem prema stavu političkog direktora britanskog Forin ofisa Marka Sojersa, Amerikanci očajnički žele da se što pre povuku sa Kosova, jer su im vojnici potrebni drugde i ne žele da budu dalje angažovani u regionu jugoistočne Evrope. Zato što pre žele rešenje za pitanje Kosova. Priznajem da lično nisam uočio da se Vašingtonu toliko žuri, i da SAD priznaju da je reč o vrlo osetljivom pitanju, posebno ako ono omogući Rusima da kažu da je reč o presedanu kojim će se Rusija rukovoditi u više zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. Dakle, reč je i o vrlo opasnom pitanju. Mislim da glavni pritisak da se rešenje nađe što pre dolazi od zapadnih zemalja poput Britanije i Francuske, a posebno od Nemačke. Taj pritisak potiče od pretpostavke da će doći do nove erupcije nasilja na Kosovu, poput onog od pre dve godine, ukoliko se brzo ne nađe rešenje za status pokrajine."

Šta u slučaju proglašenja nezavisnosti?

BBC je Ajla upitao i koliko je verovatan scenario, najavljivan ovih dana iz kosovske vlade Agima Čekua, da će Priština jednostrano proglasiti nezavisnost ako odluka o budućem statusu bude duže odlagana?

"Zvanični stav je trenutno nepromenjen, i glasi da mora da dođe do promene u mandatu Saveta bezbednosti UN da bi kosovski Albanci mogli da proglase nezavisnost, uz određene uslove. Za očekivati je da premijer Kosova javno preti jednostranim proglašenjem nezavisnosti, i moguće je da će skupština Kosova pokušati nešto tako.

Međutim, imajmo na umu da se pitanje ne svodi jednostavno na proglašenje nezavisnosti Kosova, već da se istovremeno mora obezbediti da uređenje pokrajine osigura istinska prava pokrajinskim manjinama, a posebno Srbima. Ta prava moraju se sprovoditi i poštovati u praksi, odnosno ne smeju da ostanu samo obećanja na papiru. Sumnjam, međutim, da bi mnogo evropskih zemalja priznalo Kosovo posle jednostranog proglašenja nezavisnosti. Prištinu treba podsetiti da bi takav korak bio nelegalan prema odredbama mandata SB UN iz 1999. Zato mislim da je verovatnije da bi do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova moglo da dođe posle višegodišnje blokade procesa određivanja statusa, ali da danas nijedna evropska zemlja nije u iskušenju da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova", smata Džonatan Ajl.