Slobodan Vučetić

Rešenje - „nadgledana“ autonomija Kosova

Srbija je već jednom bila tragična žrtva samovolje i grubog bezakonja velikih zapadnih sila. Reč je o protivpravnoj odluci NATO iz 1999. da, bez odluke Saveta bezbednosti, bombarduje Srbiju, i to ne samo vojne, već i civilne ciljeve sa velikim brojem nedužnih žrtava. Time je počinjen nekažnjeni ratni zločin. Velike zapadne sile, izgleda, opet planiraju da potpuno ignorišu, tačnije grubo prekrše Povelju OUN i sve međunarodne pravne norme i principe OEBS-a, jer već dugo pripremaju svetsko javno mnjenje za priznavanje nezavisnosti Kosova. Takvim aktom bilo bi legalizovano i izvršeno najteže političko i pravno nasilje nad suverenom državom, članicom OUN, i to u vidu njenog teritorijalnog razbijanja. To bi bio jedinstven presedan da pripadnici nacionalne manjine, i to odlukom OUN, dobiju svoju državu otimanjem dela teritorije postojeće suverene države - članice OUN. A pri tome, pripadnici te nacionalne manjine već imaju svoju matičnu nacionalnu i suverenu, pa još i susednu, državu! Takvo rešenje bi proizvelo vrlo opasnu i trajnu političku nestabilnost, ne samo u Srbiji već i na Balkanu, a time i u Evropi.

Dosadašnji međunarodni pregovori, formalno započeti početkom 2006, nisu dali nikakve rezultate, bar kad je reč o ključnom pitanju statusa Kosova. Pri tome, albanska strana ostala je na početnom stavu, suprotnom međunarodnom pravu, to jest da Kosovo dobije državnu nezavisnost. Srpska strana je, međutim, dala vrlo široku i elastičnu platformu za pregovore koja je u potpunom skladu sa međunarodnim pravom, sa postojećom međunarodnom praksom i sa Ustavom Srbije. To je široka, najšira autonomija koja danas postoji u evropskim regionalnim državama. Nijedna odgovorna vlast u Srbiji i ne sme ponuditi ni prihvatiti više od toga, a da ne pogazi Ustav i referendumsku volju naroda.

Za sve vreme trajanja, tačnije simuliranja pregovora, glavni pregovarač, g. Ahtisari, pokazao je retko viđenu pasivnost. Ali, izgleda da je zakulisna diplomatska aktivnost u vidu konsultovanja u svetskim centrima moći, naklonjenim protivpravnim albanskim zahtevima, bila vrlo živa i da je dovela do toga da je nacrt dokumenta o budućem statusu Kosova uveliko pripremljen. Čeka se samo da se objave rezultati izbora u Srbiji, 21. januara, pa da se obelodani. Sudeći prema najavama iz „dobro obaveštenih izvora“, pripremljen je predlog sa eufemističkim nazivom - „nadgledana nezavisnost“! Znači, nezavisnost Kosova od Srbije, s tim da proces njenog uspostavljanja i sprovođenja u delo neposredno nadziru predstavnici međunarodne zajednice, pre svega Evropska unija. Ako se analiziraju ključni argumenti za takve predloge statusa Kosova, videće se da se svode na kršenje ljudskih prava albanske manjine za vreme oružanih sukoba 1998-99. Ističe se čak i to da Srbija i srpski narod moraju da ispaštaju za grehe Miloševićeve vlasti. U nedostatku valjanih pravnih argumenata, protivpravno se uvodi kolektivna krivica celog naroda! Znači, srpski narod i nova demokratska vlast u Srbiji treba da budu kažnjeni, to jest da odgovaraju umesto Miloševića koji je umro u toku suđenja u Hagu. Zapadne sile, sa SAD na čelu, potpuno ignorišu činjenicu da su u Srbiji posle pada Miloševića 2000, na vlasti demokratske snage, koje su iskreno privržene miru, međunarodnom pravu i poštovanju ljudskih i manjinskih prava. To pokazuje, pre svega, primer Vojvodine. Zatim, da je donet novi Ustav Srbije koji, u skladu sa najvišim evropskim i svetskim standardima, garantuje ljudska i manjinska prava. Takođe, da se od 1999, kad je uvedena međunarodna uprava na Kosovu, sistematski ugrožavaju ljudska i manjinska prava, elementarna bezbednost i životi Srba, a ne Albanaca. Srbi su izloženi stalnom nasilju i progonu albanskih separatista i terorista, čiji je cilj potpuno etničko čišćenje Kosova. Zar pretnja albanske strane oružanom pobunom, ustankom, ako Kosovo ne dobije državnu nezavisnost, sme da bude uvažena kao argument u njenu korist? Takođe, zar cilj i obaveza međunarodne zajednice nije da se u multietničkim sredinama garantuju i zaštite bezbedan suživot i jednaka prava svih nacionalnih zajednica i građana?

Umesto što SAD i njihovi evropski saveznici smišljaju kako da, takođe protivpravno, izbegnu eventualni ruski veto u Savetu bezbednosti, bilo bi razumno i jedino odgovorno rešenje da se na Kosovu uspostavi „suštinska autonomija“, kako se kaže u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti i kako to predviđa i garantuje i Ustav Srbije. Ta autonomija, sa visokorazvijenom lokalnom samoupravom, bila bi garantovana od strane međunarodne zajednice, pre svega EU. To podrazumeva višegodišnji neposredni međunarodni nadzor, uključujući prisustvo međunarodnih civilnih predstavnika i vojno-policijskih snaga, koje bi, u funkcionalnom i operativnom smislu, delovale zajedno sa predstavnicima albanske i srpske strane. Dakle, „nadgledana“ visoka autonomija Kosova, umesto „nadgledane“ nezavisnosti, jedino je rešenje koje je pravno validno i u dugoročnom političkom interesu Balkana i Evrope.

Blic 12 1 2007