Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATE

Kosovo i Metohija

   

 

Nikolas K. Gvozdev

ŠTA JE REALNO ZA KOSOVO

Portparol Stejt Departmenta Šin Mek Kormak, pozajmivši izraz sa FOX Njuza, nazvao je predlog Specijalnog UN izaslanika za Kosovo Martija Ahtisarija “fer i izbalansiranim”- po svoj prilici zato što bi taj plan učinio Kosovo nezavisnom državom, a da se to ipak tako ne zove.

Ali ako SAD misle da smo u “ciljnoj ravnini”, promislite ponovo. Deo problema je u tome što Bušova administracija želi da Kosovo bude „rešeno” i skinuto sa dnevnog reda (a verovatno i kao deo novog seta tema za razgovor sa muslimanskim svetom o tome kako SAD nisu anti-islamske). Jedan broj demokrata želi da istakne Kosovo kao pozitivno nasleđe njihove verzije unilateralizma - kao kontrast načinu na koji su republikanci vodili rat u Iraku. A ako sve to još može da se upakuje za izbore 2008. godine, tim bolje. Rešenje koje mnogo ne košta bilo bi sjajno.

“Naš cilj ostaje rešenje koje unapređuje regionalnu stabilnost, promoviše multi-etničnost i prihvatljivo je narodu Kosova”, rekao je Mek Kormak.

E pa, imam novosti. Nijedno od rešenja koja su na stolu ne može garantovati sve ove tri stvari. Naročito ne ono kojim se ne poziva da se posveti mnogo više vremena, resursa, pažnje i snaga koje su spremne i sposobne da sprovedu dogovor.

Imajući u vidu da je većina nealbanskih žitelja Kosova ili otišla ili danas živi u enklavama, ratifikovanje status quo -a šalje signal da se etničko čišćenje - bar kada se vrši od strane “pravih” grupa - isplati, naročito kada se njime eliminišu problematična pitanja koja “multietničnost” kao takva postavlja. (Kurdi u severnom Iraku su to shvatili). Ako se termin “narod Kosova” odnosi na sve zajednice, onda je ovaj plan “mrtvo slovo na papiru”, kako je vladika Artemije sa Kosova rekao prošlog petka.

Sa druge strane, velika većina stanovnika pokrajine želi punu i bezuslovnu nezavisnost - bez ograničenja i bez odlaganja. Stoga, ako Ahtisarijev plan zavisi od ratifikacije na referendumu (upečatljivo je da nema takvih planova za glasanje) - on neće uspeti. A opet - sporazumi su često nametnuti. Kao što volim da podsetim ljude, sporazum o Alandskim ostrvima (koji daje nešto malo manje od pune nezavisnosti za ostrvsku švedsku populaciju u okviru finske države) - često navođen kao mogući model - odbijen je na narodnom referendumu, a ipak je nametnut od strane glavnih sila i Lige Naroda.

Regionalna stabilnost bi na najbolji način bila promovisana striktnim pridržavanjem odredbi o nemenjanju granica iz Završnog akta iz Helsinkija iz 1975. godine. A u budućnosti, biće vrlo teško - kada se prilikom napora da se okončaju interni konflikti u jednoj zemlji predloži autonomija - da većina na to ne gleda kao na situaciju na “pola puta” do eventualnog otcepljenja (ili bi manjinska grupa mogla to da shvati na taj način).

Bilo je dosta diskusije o kosovskom precedentu “dalje na Istoku” ali, pitanje je šta bi moglo da se desi “dalje na Zapadu”? Šta sa već godinama sprečavanim baskijskim apiracijama za punom nezavisnošću? Šta sa budućnošću Španije kao jedne jedinstvene i celovite države? Jer, precedenti uvek “leže u oku posmatrača”.

Da je NATO imao volje, mogao je biti u stanju da još 1999. godine za pokrajinu nametne sporazum u stilu Alandskih ostrva. Ali, to bi zahtevalo spremnost na upotrebu sile i na razbijanje kriminalnih bandi i oružanih grupa, koje bi sa svoje strane bile spremne da se bore za očuvanje svojih pozicija. Pitanje je da li bi kosovska vlada, ako bi danas bila nezavisna, bila spremna da čini stvari koje NATO nije bio voljan tada da čini.

Moram se složiti sa Timom Potijeom koji je na stranama Nacionalnog Interesa, u prolećnom izdanju iz 2006, napisao da nepožurivanje finalnog sporazuma može, zapravo, voditi “boljem miru nego onom koji bi se mogao postići pod vremenskom stiskom.” Pristup SAD Kosovu ne bi trebalo da bude vođen niti našim problemima u Iraku, niti potrebama našeg “izbornog kalendara.”

Nikolas K. Gvozdev je urednik časopisa “Nacionalni Interes”

Fusnote:

1. To be in the eye of the beholder – izraz kojim se naglašava da svako može imati svoje mišljenje o nečemu (često se koristi u frazi “Beauty is in the eye of the beholder,” koja znači da svako može imati svoj sud o lepoti).

Naslov originala: „A Kosovo Reality Check” By Nikolas K.Gvosdev February 5, 2007 Copyright © 2007 The National Interest

Prevod: NSPM

 

 

 
 
Copyright by NSPM