Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATE

Kosovo i Metohija - Prenosimo Politiku: Tema nedelje: Kako sačuvati Kosovo?

   

 

Vladimir Radomirović

KAKO SAČUVATI KOSOVO?

Ni Sjedinjene Američke Države, ni Kontakt grupa, pa ni sam Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ne mogu Kosovu da daju nezavisnost. To može samo Srbija. Ako se odrekne dela svoje teritorije. Ovo nije samo stav vlasti u Beogradu i Moskvi („Rusija bi priznala nezavisnost tek ako je prihvati i Srbija”, rekao je šef spoljnopolitičkog odbora Dume Konstantin Kosačov posle sastanka sa Agimom Čekuom), već i mišljenje vodećih stručnjaka za međunarodno pravo s kojima su razgovarali novinari „Politike”.

I baš zbog toga Zapad toliko pritiska vlasti u Beogradu da priznaju „stanje na terenu”, „de fakto nezavisnost” i da „građanima objasne da je Kosovo izgubio Slobodan Milošević”. Ako bi se Srbija dobrovoljno odrekla Pokrajine, onda ne bi bilo pravnog presedana. Jer, dešavalo se da države prihvate amputaciju jednog svog dela, ali se još nijednom u svetu nije desilo da se jedan deo teritorije suverene države proglasi nezavisnim bez pristanke te države. To bio presedan.

„Čak i ako kažu da to ne bi bio presedan, ako kažu da je stanovništvo propatilo za vreme Miloševićevog režima i da zato odlučuju da ta teritorija postane nova nezavisna država, oni znaju da je to presedan. Čak i ako kažu da nije. Ako imate psa i kažete da to nije pas, nažalost za vas, on će i dalje biti pas”, objašnjava Marselo Koen, jedan od vodećih stručnjaka u Evropi za međunarodno pravo.

Takav opasni presedan mogli bi da iskoriste stanovnici mnogih spornih oblasti u svetu koje traže nezavisnost. Spisak tih oblasti je dug: Čečenija, Južna Osetija, Kvebek, Baskija i Tibet samo su neke od njih.

Manjine koje u tim regijama čine većinsko stanovništvo nemaju pravo na samoopredeljenje, kao što to pravo nemaju ni Albanci sa Kosova i Metohije. To je stav i domaćeg i međunarodnog prava. Ima nekih primera u svetu da država sama prizna pluralitet naroda. To je u svom ustavu uradila Etiopija. Ali, ako to nije slučaj, onda važi princip jedna država–jedan narod. U Španiji tako nema baskijskog ili katalonskog naroda, u Francuskoj nema korzikanskog naroda. Sa pravne tačke, postoji samo španski, odnosno francuski narod. Isto važi i za Švajcarsku. Postoji jedan švajcarski narod, sa raznim komponentama, ali je to jedan narod. U jednoj državi ne može biti nekoliko onih koji polažu pravo na samoopredeljenje, već samo jedan i to je ceo narod. Ako se primenjuje pravo na samoopredeljenje, onda ceo narod Srbije treba pitati šta da se radi sa delom teritorije. Isto važi i za Francusku. Čak i ako većina stanovnika Korzike glasa za nezavisnost, oni prosto ne mogu da je dobiju. I sa stanovišta domaćeg prava i sa stanovišta međunarodnog prava. Ta ideja, kažu stručnjaci, važi i za Kosovo, nema nikakve razlike. Praksa je u tim pitanjima veoma konzistentna, tvrde oni, pominjući da je Vrhovni sud Kanade to veoma jasno rekao u vezi sa mogućom jednostranom objavom nezavisnosti Kvebeka. Stanovnici te pokrajine u kojoj se govori francuski ne mogu sami da odluče.

Međutim, Sjedinjene Države su nekoliko puta do sada kršile međunarodno pravo – bombardovanje SR Jugoslavije i napad na Irak izvedeni su u suprotnosti sa prihvaćenim normama. Da li će i slučaju statusa Kosova i Metohije biti isto ili je međunarodno pravo jedina arena u kojoj supersila ne može da uradi ono što bi htela? Sada Vašington ne može da koristi vojnu silu, ali na tu silu može da se poziva dok pritiska Srbiju da prihvati nezavisnost. Frenk Vizner, specijalni američki izaslanik za utvrđivanje statusa, naglasio je to u jednom nedavnom intervjuu. „Verujem da SAD imaju posebnu odgovornost za Kosovo. Mi smo pokušavali da privedemo rat kraju... SAD će biti deo ishoda. Mi smo spremni i da naši vojnici ostanu... Imaćemo jaku diplomatsku misiju (u Prištini). Osnovaćemo fond za pomoć i obnovu Kosova”, rekao je Vizner, kome se ponovo „omakla” reč nezavisnost dok je govorio o budućem statusu Pokrajine.

Kao hirurgu u ratnoj bolnici, Amerikancima je stalo da što pre zakrpe otvoreni kosovski prelom, pa da se onda pozabave „težim pacijentima” u drugim delovima sveta. Posledice takve pogrešne terapije osetili bi i Srbi i Albanci.

Kao pravi lek, Srbija mora da razmisli o svim greškama koje su prema Albancima pravljene u prošlosti, iz njih treba da uči i da napravi dobru osnovu za buduće odnose. Albanci treba da shvate da su upućeni na Srbe i da bi, umesto što sanjaju o teritorijama i nezavisnosti, bolje bilo da se pozabave zajedničkim životom. Isto tako, zadatak države Srbije je da Albancima ponudi nešto zbog čega bi oni imali interes da budu njeni građani.


[objavljeno: 03.12.2006.]

 

 

 
 
Copyright by NSPM