Sanda Rašković Ivić

Izvodi iz obraćanja Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija 13. decembra ove godine

Predlažemo da se odmah pristupi nastavku razgovora u Beču

Jedino sistematskim, odgovornim i postupnim vođenjem pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije možemo doći do dugoročno održivog rešenja. Takvo rešenje nemogućno je požurivati, jer ono će se otvoriti samo građenjem poverenja kroz dijalog i pregovore. U suprotnom, može doći do novih komplikacija, jer su poverenje i dijalog neizostavno preduslovi za bilo kakvu koegzistenciju. Nervoza, srljanje i arogancija samo će nam odmoći jer će uz brzopletost, rešenje biti još dalje. Moj narod kaže - ne treba uvek ići prečicom, jer to može biti stranputica.

Istovremeno, s žaljenjem moram da obavestim ovo visoko telo da stvarnost na Kosovu i Metohiji surovo knjiži izveštaje o stanju neslobode i nebezbednosti. Od 15. avgusta 2006, pa do 1. decembra izvršeno je ukupno 75 etnički motivisanih napada, pri čemu je povređeno 23 lica srpske nacionalnosti. Na meti ekstremista bili su i pripadnici drugih zajednica. Kuća Goranca Zećira Zurapija, u selu Gornja Rapča, dignuta je u vazduh 1.10.2006. Počinioci ovog terorističkog akta, poput mnogih drugih nisu otkriveni, ali je indikativno da je neposredno pre napada Zurapi bio angažovan oko nastojanja učenika Goranaca da se školuju po nastavnim planovima i programima Srbije. Zbog toga više od 1000 đaka nije moglo više od 30 dana da uđe u tri škole u ovoj sredini.

KRIMINAL PRED OČIMA UNMIK

U ovom periodu na području Kosova i Metohije onesposobljeno je 17 baznih stanica mobilnog operatera Telekoma Srbije. Reč je o klasičnoj kriminalnoj radnji pred očima Unmika, jer Telekom još od 90-ih godina poseduje validnu dozvolu za rad na području čitave Srbije. Time je srpsko stanovništvo dodatno gurnuto u izolaciju, kroz prekid komunikacija. Takođe, mora se primetiti da je Unmik u svim vidovima saobraćaja pokušavao, sa manje ili više uspeha, da proširi svoj mandat privremene administracije, narušavajući suverenitet Srbije. Primeri za ovo su brojni: aktivnosti u vezi sa ICAO (Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo), UIC (Međunarodna železnička unija), CIT (međunarodni komitet za železnički transport), UPU (Svetski poštanski savez), ITU (Međunarodna unija za telekomunikacije). Sve ove aktivnostima imaju za cilj da se, pre svega kroz međunarodne tehničke organizacije, uzimanjem posebnih međunarodno prepoznatljivih atributa i simbola, prejudicira konačan status KIM. Time se, naravno, dodatno narušavaju pretpostavke saradnje i poverenja.
Zabrinjavajuća je, gospodine predsedavajući, uloga Unmika u svemu ovome. Iako je u svim dokumentima Unmik nedvosmisleno definisan kao privremena administracija Ujedinjenih nacija sa jasno utvrđenim mandatom, veoma često se dešavalo da je pokušavao da obavlja ulogu svojevrsnog kondominijuma sa tendencijom da Albancima stvori državu. Gotovo po pravilu, Unmik je blagonaklono ignorisao albanski ekstremizam.
Podsetila bih da je Ambasador Kai Eide, u Comprehensive Rewiew of the Situation in Kosovo, kao jedini put ka napretku označio proces uspostavljanja budućeg statusa i nastavak primene standarda. Ambasador Eide je ukazao i na druge veoma važne, suštinske probleme. Nažalost, za sada nema ozbiljnijih znakova da je bilo ko sklon da uvaži bar neke od savršeno umesnih i tačnih preporuka. Na drugoj strani, njemu se usprotivio i specijalni izaslanik Marti Ahtisari, koji je, posle kolektivne uvrede na račun Srba, rekavši da su oni "krivi kao narod", otišao korak dalje tvrdeći da je kompromis - glupost. Ovakva arogancija, iskakanje i neprimerenost bacaju senku na sve konstruktivne doprinose. Specijalni predstavnik nekim svojim postupcima i izjavama obeshrabruje konstruktivnost u pristupu, ali - nažalost - podriva i značaj tela koje mu je misiju poverilo.

REALAN POGLED

G. predsedavajući, svako nepoverljiv može da se uveri da su organizovani kriminal, trafiking ljudima i korupcija na Kosovu i Metohiji veoma rasprostranjene pojave. Trgovina drogom i oružjem i švercerski kanali ovog kriminalno-terorističkog biznisa cvetaju uprkos prisustvu predstavnika međunarodne zajednice, policije i vojske. Vrlo slični mafijaškim klanovima, albanski klanovi su u najvećem zamahu dosad. Od pre desetak dana terorističke formacije tzv. OVK i druge paravojne formacije na Kosovu i Metohiji presreću i zaustavljaju vozila, legitimišu i zastrašuju putnike. Pre samo nekoliko dana, 8. decembra, pet minuta pre nego što je voz naišao, zasad nepoznati teroristi digli su u vazduh železničku prugu u blizini sela Mijalić u opštini Vučitrn. U vozu su bili samo Srbi koji putuju iz Prilužja, Plemetine, Zvečana. Miniranje pruge jeste samo još jedan stravičan, teroristički napad na Srbe.
Znam da je to vrlo teško, ali situaciju i događaje na Kosovu i Metohiji treba pogledati realno, odgovorno i objektivno.
Svako nervozno ubrzavanje rešenja preskupo će koštati ceo region, samu pokrajinu, kao i međunarodnu zajednicu koja će, umesto da dođe do održivog rešenja, morati da se bavi još težim i složenijim stanjem na Kosovu i Metohiji. Prelamanje problema preko kolena ne bi bilo rešenje, već presedan kojim se otvara Pandorina kutija. Čitava strategija albanske strane, zapravo, svodi se na to da se i ne upušta u pregovore. Kosovski Albanci mirno čekaju da na poklon dobiju još jednu albansku državu na Balkanu, i to na teritoriji međunarodno priznate Srbije. Takav ishod je sa stanovišta interesa međunarodne zajednice nedopustiv, i otuda je neophodno pogledati u oči činjenicama.
Htela bih, gospodine predsedniče, dame i gospodo članovi SB, da ukažem na važnu činjenicu da rešenje problema - a rešenje je samo onaj kompromis koji je u interesu mira i dugoročne stabilnosti - moramo tražiti u dogovoru dve pregovaračke strane - srpske i albanske. Beograd, Vlada Srbije, a posebno autohtoni Srbi sa Kosova, žele da sa Albancima dogovorom dođu do dugoročnog sporazuma o koegzistenciji, o zajedničkom životu u modernoj, demokratskoj, decentralizovanoj državi.

NEPRAVO RAĐA NEPRAVO

Srpska strana, dakle, vidi rešenje kosmetskog problema kroz implementaciju principa i konkretnih rešenja iz Platforme srpskog pregovaračkog tima o budućem statusu Kosova i Metohije. Možda to nekima koji ne poznaju međunarodno pravo, prilike na Kosmetu, ili jednostavno nisu dovoljno predani, iskreni i objektivni u svom poslu, može izgledati kao nedovoljan ustupak. Međutim, to ostaje i dalje jedini put za valjano rešavanje sadašnje zastrašujuće situacije u Pokrajini. Drugačiji ishod stvara nepravo. A nepravo rađa nepravo.
Mi čvrsto stojimo na stanovištu da iz situacije u kojoj smo se svi našli izlaz postoji. Održivo rešenje se može zasnivati samo na odustajanju od ekstremnih zahteva i prihvatanju racionalnog pristupa i kompromisa. To u praksi za Kosovo znači autonomiju sa nadležnostima koje ni jedna jedina evropska ili svetska država nisu dosad omogućile nekom svom regionu. Tu se, gospodine predsedniče, uprkos očiglednim poteškoćama, otvara manevarski prostor za dogovor i kompromis. Otvara se manevarski prostor za rešenje.
Dosadašnji razgovori nisu urodili plodom, velikim delom i zbog nedovoljnog angažovanja i nedovoljnog broja sastanaka. Mi predlažemo da se odmah pristupi nastavku razgovora u Beču na temu iznalaženja modaliteta za najširu autonomiju kosovskih Albanaca na Kosovu i Metohiji, sa učešćem Evropske Unije. Ti razgovori treba da budu intenzivni kako bismo u dogledno vreme došli do rezultata.