Marselo Koen, stručnjak za međunarodno pravo za „Politiku”

Bez saglasnosti Srbije nema nezavisnosti

Dok god se Beograd poziva na suverenitet, stvar je veoma teška s pravne tačke gledište za one koji bi želeli nezavisno Kosovo

Argentinac Marselo Koen profesor je međunarodnog prava na Institutu za međunarodne studije u Ženevi. Jedan je od vodećih stručnjaka u Evropi za teritorijalna pitanja, a osim teorijom bavi se i praksom – pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu savetnik je nekoliko država: Malezije u sporu sa Singapurom, Kostarike protiv Nikaragve i Argentine protiv Urugvaja. Bio je jedan od stručnjaka koji su pred ovim sudom Ujedinjenih nacija dali mišljenje o tome da li Izrael gradnjom zida na palestinskim teritorijama krši međunarodno pravo.
Pre nekoliko meseci „Kembridž juniversiti pres” objavio je knjigu „Secesija: Perspektive međunarodnog prava”, koje je Koen urednik. Knjiga je dobila odlične kritike i u Evropi i u Sjedinjenim Državama.

• Da li Kosovo, po međunarodnom pravu, na primer odlukom Saveta bezbednosti, može da postane nezavisna država?

– Ni Savet bezbednosti ne može da nametne Srbiji nezavisnost Kosova. Savet bezbednosti ne može na svoju ruku da odluči da otkine deo teritorije jedne države. To je jedna stvar, koju možemo kasnije da razradimo. Druga je da li se, prema međunarodnom pravu, princip samoopredeljenja može primeniti na stanovništvo Kosova. Moj odgovor je „ne”. To su dve glavne tačke sa pozicije međunarodnog prava. Zato je uostalom tako veliki pritisak na Srbiju da prihvati nezavisnost Kosova. Jer, ako jedna država pristane na komadanje svoje teritorije, onda nema problema sa pravne tačke gledišta. Ali, ako država to ne prihvati, onda nema pravnog osnova za primenu samoopredeljenja, za koje sam rekao da nije primenjivo u okviru postojećih država.

U ovom trenutku, niko ne prihvata da je stanovništvo Kosova „narod”. Jedina grupa ljudi koja može da ima pravo na samoopredeljenje je narod. Govorimo o narodu ne u sociološkom smislu, već u pravnom. Tako da je glavni problem u međunarodnom pravu to šta je narod. Ali, nema prihvatanja da je stanovništvo Kosova samo po sebi poseban narod.

• Vratimo se na prvu tačku, o Savetu bezbednosti. Sve članice Kontakt grupe kažu da bi rešenje moralo da prođe kroz Savet bezbednosti.

– Naravno, to je u skladu sa rezolucijom 1244. Savet bezbednosti treba da odluči o ukidanju sadašnje međunarodne administracije na Kosovu. Ali, poenta je da li Savet bezbednosti može da odluči šta god hoće i da to bude konačno rešenje. Moj odgovor je „ne”, jer Savet bezbednosti mora da poštuje međunarodno pravo. Članice Ujedinjenih nacija nisu Savetu bezbednosti dale moć da rešava teritorijalne sporove ili sudbinu teritorija koje pripadaju državama-članicama. Jer, nema sumnje  da je Kosovo danas deo Srbije. Daću vam jedan važan primer. Sećate se kad je Irak nelegalno anektirao Kuvajt? Posle rata u Persijskom zalivu, Savet bezbednosti je odlučio da primeni demarkaciju granice između Kuvajta i Iraka. U rezoluciji Saveta bezbednosti jasno je navedeno da je Irak prihvatio tu demarkaciju. Čak i za demarkaciju postojeće granice bilo je neophodno da država prihvati tu odluku. Tako da je naročito u slučaju Kosova potrebna saglasnost države koja je  u pitanju. Ne možete da odlučite da ta teritorija više ne pripada Srbiji bez pristanka Srbije.

• A šta je sa argumentom da je slučaj Kosova jedinstven, da ima previše osobina koje ne postoje nigde drugde u svetu?

To je uvek argument kad treba da objasnite nešto što je sasvim suprotno pravilima. Kažete: „Ovo je veoma posebna situacija. Ubuduće ćemo poštovati pravo, ali samo u ovom slučaju, samo zbog ovih posebnih okolnosti nećemo”. To su samo izgovori. Koje su to posebne okolnosti? Činjenica da je albansko stanovništvo proganjano, da je bilo zločina protiv čovečnosti koje neki nazivaju i genocidom, da je sada tu administracija UN, da 90 odsto stanovništva traži nezavisnost? Nezavisnost nije način kojim se rešavaju ove činjenice. Naprotiv, treba obezbediti učešće manjina i poštovanje ljudskih prava unutar države, kazniti pojedince odgovorne za počinjene zločine, a ne razbijati postojeće države i kolektivno kažnjavati ceo narod. Neke svetske političke vođe ne shvataju da ohrabrivanjem nezavisnosti Kosova šalju strašnu poruku separatističkim pokretima u svetu: „Ako je politička situacija na vašoj teritoriji loša, imate priliku da dobijete ono što želite”. Možete naći mnogo država na svetu u kojima manjina čini većinu na nekom delu teritorije te države. Ali, to nije razlog da joj se da pravo na samoopredeljenje i da se napravi nova država. To je politički pritisak koji SAD vrše na vašu vladu.

• Rekli ste da Albanci na Kosovu nemaju pravo na samoopredeljenje. Zašto?

– Opšta ideja u savremenom međunarodnom pravu jeste da tamo gde je jedna država živi jedan narod. Princip samoopredeljenja u suštini bio je primenjivan u kontekstu dekolonizacije. U tom slučaju, teritorije nisu bile pod suverenitetom kolonijalnih sila, već su te sile samo upravljale njima. Naravno, ne može se upoređivati teritorija Kosova sa teritorijom Nigerije, na primer. To je sasvim drugačije. Ujedinjene nacije su priznale narode na tim teritorijama koji imaju pravo na samoopredeljenje. Ali, u slučaju separatističkih pokreta u okviru jedne države ili država, međunarodno pravo ne priznaje da je deo naroda u jednoj državi i sam narod. Sem ako država koja je u pitanju to ne uradi sama, kao što je to bio slučaj u nekadašnjoj SFRJ, sa ustavom iz 1974. godine. Tako je bilo i u Sovjetskom Savezu, pa su socijalističke republike imale pravo da se odvoje.

• Ali, šta će se desiti ako vlada u Prištini samostalno proglasi nezavisnost?

– Proglašenje nezavisnosti ne bi bilo legalno. Ono bi bilo suprotno rezoluciji Saveta bezbednosti i ta deklaracija bi bila ništava.

• A ako, bez obzira na nezakonitost, SAD i druge države priznaju tu nezavisnost?

– To se može proglasiti aktom kojim se krši međunarodno pravo. Ako nezavisnost priznaju SAD i druge zemlje, jasno je da biste imali teškoće da pred Savetom bezbednosti UN podnesete predlog rezolucije o tome. Ali, pitanje će ostati otvoreno. Ako Srbija ne odustane od svog suvereniteta, to pitanje ostaje otvoreno. To je situacija za koju čak ni Sjedinjene Države ne bi htele da se dogodi. To bi bilo veoma, veoma problematično, a međunarodna zajednica bi se na tom pitanju podelila. Bilo bi država koje ne bi htele da priznaju svršeni čin. Neke države bi priznale nezavisno Kosovo, druge ne bi i to ne bi bio najbolji scenario ni za koga.

• Kakav bi uticaj takva eventualna odluka imala na slične sukobe širom sveta?

– Lista je predugačka. Tu su Rusija i Čečenija, Kina i Tibet, Kanada i Kvebek, mnogo slučajeva u Evropi, Aziji, Africi i u Pacifiku.

• Da li bi to bio podsticaj stanovništvu sličnih teritorija u svetu da se bori za nezavisnost?

– Naravno da bi ohrabrilo secesionističke pokrete širom sveta, jer bi oni rekli „Zašto Kosovo može, a mi ne?”. Sve države su svesne toga i zato one pokušavaju da Srbiji nametnu da prihvati nezavisnost. Jer, ako ona prihvati, stvar je rešena. Dok god se Srbija poziva na suverenitet, stvar je veoma teška s pravne tačke gledište za one koji bi želeli nezavisno Kosovo.

-----------------------------------------------------------

Komplikovane tužbe

• Šta Srbija može da uradi protiv država koje bi priznale nezavisnost Kosova?

To je veoma komplikovano. Postoji Međunarodni sud pravde pred kojim možete da tužite države. Ali, ako se vaše pitanje odnosi na SAD ne postoji mogućnost da Srbija tuži tu zemlju pred ovim sudom, jer Vašington ne prihvata njegovu nadležnost. Ali, ta mogućnost postoji kad su u pitanju druge zemlje, koje prihvataju jurisdikciju. To bi bila jedna stvar. Među drugim merama može biti prekid diplomatskih odnosa sa tim državama. Ja samo govorim o pravnim mogućnostima, ne ulazim u politiku.

Vladimir Radomirović
[objavljeno: 03.12.2006.]