Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATE

Kosovo i Metohija

   

 

Dragan Petrović

Svetski put droge: Avganistan via Kosovo

Evropska štampa, poslednjih nedelja (više ruskih listova i sajtova - N ezavisimaja gazeta (1)od 4 septembra na str. 7, Rosiska gazeta, pariski “Mond” od 5. septembra na prvoj i trećoj strani), ali i neki naši listovi (NIN od 7. septembra, u tekstu “Opijumski rekord”, Petra Popovića), ukazuju na enormni porast proizvodnje droge u Avganistanu u poslednjih nekoliko godina, sa maksimumom dostignutim u ovoj godini. Dok je proizvodnja u 2005. godini opijuma maka iznosila 4100 metričkih tona, ona je ove 2006. dostigla rekord (kako se kaže u Popovićevom tekstu “svih vremena”) od 6100 metričkih tona, što je rast od 50 % za samo godinu dana. Antonio Marija Kosta, šef kancelarije UN za kriminal i narkotike napominje da je to 92 % svetske ponude opijuma. Godišnji obrt proizvodnjom i trgovinom drogom donosi 35 % avganistanskog bruto produkta (prema nekim ruskim izvorima i preko 50 %). Prethodna rekordna godina proizvodnje opijuma maka 1999. iznosila je 4600 metričkih tona. Pariski “Mond” navodi da je 1991. bilo ostvareno proizvodnje svega 4565 metričkih tona, što nas navodi na zaključak da je proizvodnja od 1991. do 2005. imala približno isti nivo, a da se ove 2006. godine podigla čak za polovinu, iz teško objašnjivih razloga. U isto vreme dolazi do povećanja zasejanih površina pod makom od 104000 ha te 1999. godine, sa neznatnim porastom do pro šle 2005, i enormnim skokom na današnjih 165000 ha ove 2006. godine. Iako su prema mapi Avganistana i uzgajanja droge opijuma maka koje donosi Mond, najgušće zasejane južne provincije, južno od grada Kandahara i posebno provincija Helman, primetan je porast zasejanih površina faktički u čitavom Avganistanu i u gotovo sve 34 provincije.

Prema procenama eksperata, glavne rute šverca opojnih sredstava iz Avganistana idu u zemlje EU. Više od 70 % opijuma i gotovo 100 % heroina koji dolazi u Evropu je avganistanskog porekla (ostatak u najvećem delu iz Turske i Pakistana). Obim proizvodnje heroina u Avganistanu stalno raste, 2003. godine bilo je proizvedeno blizu 360 tona heroina, 2004. godine oko 420 tona, a već 2005. približno oko 500 tona. Prema podacima evropske observatorije za kontrolu narkotika (European drugs observatory), u zemljama EU zbog narkotične zavisnosti pati oko 2 miliona ljudi i očekuje se da ovaj saldo bude u daljem porastu.

Najveći centar šverca opojnih droga u Evropi je nesporno pokrajina Kosovo, pošto 80 % heroina koji ide na evropsko tržište iz Avgnistana prolazi kroz Kosovo, gde funkcionišu tri laboratorije za preradu narkotičkih sirovina (ne uzimajući u obzir one koje rade u Albaniji). O tome govori i šef odseka za suzbijanje krijumčarenja narkotika u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala Srbije Dušan Bogosavljević koji kaže da se u Evropi najveće “skladište” heroina nalazi na Kosovu i Metohiji, a da je među većim i Sandžak. “Kosovo i Metohija nisu pod kontrolom naših vlasti. Naša vlada ima Komitet za saradnju s institucijama u pokrajini i u okviru tog komiteta je i podkomitet za borbu protiv droge i terorizma i saradnja sa UNMIK-om se svodi samo na razmenu informacija (“Borba” 15. avgust i “Glas javnosti” 14. avgust). Bogosavljević je dodao da i uprave u Evropi zadužene za borbu protiv droge znaju da je Kosovo najveće skladište, kao što to zna i UNMIK policija, ali da je tamo vrlo teško kontrolisati promet opijata. “Bogosavljević je kazao da je opšte poznata činjenica da u pokrajini nije osnovni problem samo droga, već i pranje novca, trgovina oružja i belim robljem, sve ono što su prioriteti borbe protiv organizovanog kriminala. On je objasnio da postoje tri različita puta droge – put kokaina, heroina i marihuane. Kokain se proizvodi u Južnoj Americi, a heroin u zemljama Bliskog istoka i to u Avgansitanu i Turskoj. Kokain u Evropu stiže brodovima iz Južne Amerike (Perua, Venecuele i Kolumbije) do dve destinacije – ostrva Kapverden u Portugaliji i preko Španije.” Prema Bogosavljevićevim rečima kokain iz Španije se prebacuje u Srbiju, i na našem tržištu se zadržava oko 20 % ovog narkotika, dok ostalih 80 % ide prema Italiji, Nemačkoj i dalje. Interesantno je da je kao i u drugim slučajevima šverca droge jedan od glavnih distributivnih centara Kosovo i Metohija. Kada je pak u pitanju heroin on se prebacuje iz Avganistana preko Turske, potom preko Balkana, gde je Kosovo i Metohija glavni tranzitni centar. Postoji i drugi put heroina, iz Avganistana preko juga bivšeg SSSR ka zapadnoj Evropi, koji je naročito ojačan u poslednje vreme. Glavna skladišta opojnih droga namenjenih za evropske potrošače nalaze se u Mađarskoj, Bugarskoj i Češkoj. Posle 1999. godine, Albanci gotovo u potpunosti preuzimaju u Evropi primat od Turaka u švercu narkotika iz Avganistana. Šiptari kontrolišu značajan deo tržišta heroina u Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Norveškoj, Mađarskoj, Švedskoj i Belgiji.

Marihuana je, po Bogosavljeviću, treća vrsta opasne droge i ona se poglavito distribuira iz Albanije preko Skadarskog jezera i Crne Gore na područje Srbije, i to opet preko Novog Pazara. Povećanje tranzita i distribucije droge toliko je povećana u regionu, da po Bogosavljeviću policijske i carinske službe uspevaju da samo mestimično uhvate po neki transport i sitnije dilere, dok su “veći igrači” koji su povezani piramidalni sistemom sa uticajnim ljudima u društvu, faktički u čitavom svetu, koji su “na jakim pozicijama”. Ukazujući na snižavanje godišta mladih koji uzimaju drogu u Srbiji, on navodi da “je granica korisnika spuštena na 12 godina starosti”.

Marko Nicović, šef Odeljenja za narko-terorizam u Međunarodnoj policijskoj asocijaciji za droge, sa sedištem u Njujorku, ukazuje na dominantnu ulogu albanske mafije i lobija u svetskom krijumčarenju droge. Albanci iz mafije za krijumčarenje droge u poslednje vreme, po njegovim rečima, udaju i žene kćerke i sinove sa Pakistancima i Avganistancima, najvećim proizvođačima heroina na svetu. Na taj način, prema njegovim rečima, albanski narko-bosovi prave neprekidni lanac od zemlje proizvođača do zemlje potrošača opijata i u njemu su isklučivo članovi porodice. On je naveo (u intervjuu “Glasu javnosti” od 21 avgusta) da novac od droge albanska mafija na Kosmetu koristi za kupovinu oružja, ali i za animiranje najznačajnijih međunarodnih činilaca, lobista u vrhovima vlasti i medijima, koji će se boriti za “njihovu stvar”. “Oni animiraju i međunarodne predstavnike u Pokrajini, a onaj ko se ne “uklopi” napušta Kosovo, kao što je bio sluačaj sa Hansom Hakerupom”, rekao je Nicović. Prema njegovim rečima, nije zabeleženo da su pripadnici Unmika i Kfora imali neke veće akcije zaplene i razbijanja lanaca krijumčara narkoticima na Kosovu, a priznanje da u Pokrajini, sedam godina nakon rata, ima 80 % nezaposlenih, govori da oni ipak od nečega moraju da žive. “To su: trgovina belim robljem, kradenim automobilima, falsifikovanje novca i naravno, trgovina narkoticima" precizirao je Nicović, ocenjujući da je na Kosovu nesumnjivo povezana mafija, vojna struktura i vlada. Za rasturanje droge često se koriste deca mlađa od 12 godina jer, prema njegovom podsećanju, nijedan zakon u svetu ne predviđa da se može suditi nekom ko je mlađi od 12 godina. U svetu je u 2005. godini od prodaje narkotika ostvaren promet od gotovo 1700 milijardi $ i od toga, kako tvrdi Nicović, 80 % odlazi u terorističke svrhe, za kupovinu oružja i organizovanje kampova za obuku, pri čemu su kosovski gangsteri povezani sa čečenskom mafijom. “S druge strane mafija u Albaniji, posebno južnoj, gde se proizvodi hašiš, i zapadnoj, koja je sve otvorenija za turizam i strane brodove, povezuje se sa kartelima Latinske Amerike, odakle uvozi kokain”, dodao je Nicović.

Ukoliko se opet vratimo, na kraju ovog “svetskog puta droge”, Avgansitanu kao proizvođaču najopasnije droge heroina, proizvodnja opijuma maka podigla se za polovinu za samo godinu dana, što se dirtektno (izuzetno negativno) odražava na problem suzbijanja upotrebe droge u svetu, a naročito u Evropi i Aziji. Petar Popović u svom članku (NIN, 7. septembar) o višestrukom uvećavanju proizvodnje droge u Avganistanu i članak u “Mondu” o istom problemu još na prvoj (i trećoj) strani ovog uglednog lista, apsolutno se podudaraju u izveštaju o povećavanju površine polja pod opijumom maka u Avgansitanu, količini povećane proizvodnje iz godine u godinu, sa apsolutnim rekordom u ovoj godini, kao i činjenicom da Avganistan učestvuje sa oko 90 % svetske proizvodnje opijuma maka i heroina. Međutim dok Popović krivicu za navedeno svaljuje uglavnom na talibane u Avganistanu ukazujući da se vladajuća koalicija, zajedno sa američkim i britanskim trupama trudi da suzbije u korenu ovo zlo, kao gotovo prioritetni cilj, u “Mondu” se makar indirektna krivica vidi i u vladajućoj koaliciji koja ima podršku anglo-američkih trupa. Kao primer se ističe u uglednom francuskom listu da se u neposrednoj blizini najgušće zasejanih polja maka u južnoj provinciji Helmand nalazi britanska brigada sa 3000 vojnika. Popović sa druge strane navodi da vladajuća koalicija u Avgansitanu nailazi na velike probleme u pokušaju odvraćanja seljaka od proizvodnje opijuma na terenu. Po Popoviću, prepreka su strah od odmazde i korumpiranost lokalnih vlasti. “Na kocki je prihod celog sela. Službenici primaju mito, potrebno je samo da platimo cenu”, citiran je jedan od seljaka farmera. Za sto dolara po površini od približno pola hektara zasejanog opijumskog maka, lokalna vlast je spremna da “pogleda u stranu”. U daljem tekstu Popović navodi kako su ipak u Tajlandu, Pakistanu i Turskoj, gde se ranije proizvodio opijum u većim količinama, postignuti solidni rezultati u njegovom iskorenjavanju upravo ekonomskim merama države kombinovanim sa prisilom. U Avganistanu nedostaje i jednog i drugog, a zbog očajnog stanja avganistanske privrede, naročito su ekonomske mere potrebne. Jer, ako ostave unosnu proizvodnju opijuma maka, domaći seljaci se suočavaju sa elementarnim preživljavanjem, opravdano tvrdi Popović. Popović navodi i reči šefa kancelarije UN za kriminal i narktotike Antonia Marija Koste: “Nema lakog načina da se reši problem avganistanskog opijuma. Ekonomija opijuma će produžiti da napreduje sve dok se proizvodi i švercuje bez straha od kazne ili podsticaja za nešto drugo”. Popović navodi da “Amerika zamera Karzaiu (predsednik avganistanske vlade koja se oslanja na anglo-američke trupe u borbi protiv talibana) jer je navodno neodlučan u progonu barona narkotika, a premijer Karzai angažovanim silama, zato što su tobože neefikasne u osiguravanju unutrašnje bezbednosti Avganistana.” Popović navodi da Karzai nije zadovoljan i zbog toga što mu SAD nisu dovoljno pomogle da organizuje sposobnu policiju.

Privreda Avganistana prolazi kroz duboku krizu – porušeni su irigacioni i putni sistemi, odsutnost skladišta, tržišta i mreže komunikacija koči proizvodnju običnih agrarnih proizvoda. Zbog toga koalicione snage moraju da ulože glavne napore u borbi protiv užasnog siromaštva kod avganistanskog stanovništva, a otpor narko pretnji mora da bude dopunjen ekonomskim metodama, s ciljem postizanja opšteg privrednog uspona u Avganistanu i stvaranju dobre alternative proizvodnji narkotika.

Kako je problem avganistanske proizvodnje heroina, zbog njegove distribucije u širem regionu, regionalni, pa čak i evropski i azijski problem, pošto važna ruta njegovog transporta ide preko Srednje Azije, susedne države Tadžikistan, Uzbekistan, Kirgizija, ali i Kazahstan, Rusija i Kina, koje su ujedno članovi Šangajskog regionalnog sporazuma, su već odavno preuzele inicijativu razrade međunarodnog programa za odupiranje avganistanskoj narko pretnji. U ovaj program bio bi uključen širi regionalni oblik saradnje, pomoć u organizaciji avganistanskih policijskih organa gonjenja proizvođača i rasturača opijuma maka i heroina, finansijska pomoć za ojačavanje socijalno-ekonomskog razvoja Avganistana, a takođe i stvaranje i učvršćivanje “specijalnih pojasa” oko Avganistana za onemogućavanje distribucije heroina u ovom pravcu ( Nezavisimaja gazeta , 4 ?????????, ???. 7) . Zbog pritisaka od strane SAD antiteroristička koalicija u Avganistanu treću godinu zaredom odbija ruski predlog da se uspostavi tesna saradnja koja bi dozvolila da se u realnom vremenu ostvaruju informacije po ovom pitanju između NATO i Organizacije dogovor za kolektivnu bezbednost, kao telo zemalja Šangajskog sporazuma (po ruskim izvorima Rosiska gazeta i Nezavisimaja gazeta i više sajtova ). Ruski mediji navode da se u okviru ODKB i Šangajskog sporazuma uspešno sprovodi međunarodna operaciono-preventivna akcija “Kanal – 2006”, u regionu Srednje Azije i graničnog regiona oko Avganistana gde je već u prvoj etapi zaplenjeno oko 20 tona narkotika. Zamera se politici zvaničnog Vašingtona da je suviše popustljiva prema vladajućoj koaliciji u Avganistanu koja je često prinuđena da ima “konstruktivne veze” na terenu sa proizvođačima narkotika i da im “gleda kroz prste”. U isto vreme se ističe da pošto 70 % heroina ide na evropsko tržište droga, izvesna količina u Rusiju, Kinu i druge zemlje regiona ovaj problem pogađa ove zemlje pre svega, dok avganistanski heroin učestvuje sa svega 4 % na tržištu droge u SAD, pa ga administracija ove sile ne doživljava kao svoj primaran i neodložan problem.

Međutim, da ni u okviru zemalja Šangajskog sporazuma, koje su institucionalno povezane i angažovane u borbi protiv suzbijanja narkotika, ne funkcioniše možda sve na najboljem nivou, pokazuje i poslednji slučaj diplomatskog incindenta u Varšavi. Naime poljske vlasti su reagovale i po sopstvenom izveštaju otkrile i oduzele kod Omči-Bek-Takebaeva, visokog političara Kirgizije, pun kofer droge heroina (u koferu se navodno pored heroina nalazila i manja količina drugih vrsta droge uključujući i marihuanu). Omči-Bek-Takebaev je predsednik (prvi spiker) Parlamenta Kirgizije i u isto vreme rođeni brat predsednika države ( Rosiska gazeta , 16 , s ? p ??? bar , str.2) . Podsedtimo da je sadašnja vladajuća garnitura zamenila na vlasti dotadašnjeg dugogodišnjeg predsednika Alieva u “revoluciji tulipana”, ali da i nova kirgiska vlast uživa ugled u Moskvi i da nije do kraja po volji nekim zapadnim silama, pre svega SAD. Deo ruske štampe prenosi izjave pojedinih kirgiskih zvaničnika da je po sredi “nameštaljka” sa otkrićem droge kod visokog kirgiskog političara u Poljskoj, ali u svakom slučaju, možemo konstatovati da je i ovo još jedan od pokazatelja da se droga, pre svega heroin, opasno “preliva” po širokim prostorima, prvenstveno Evrope i Azije. Takoće dodajmo i to da su količine koje svakodnevno na ovim prostorima carinici, policija i drugi predstavnici vlasti otkrivaju, često potpuno slučajno, u stalnom porastu. U isto vreme u porastu je sve više i broj zavisnika i konzumenata droge, a u silaznoj putanji je samo broj godina maloletnika koji počinju da je koriste.

1. Naslovi novina kod autora su dati u ćirilicnom originalu, ovde su iz tehničkih razloga dati o slobodnoj latinicnoj transkripciji.

 

 

 
 
Copyright by NSPM