Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATE

Kosovo i Metohija

   

Britanski analitičar za Balkan insajt

Tim Džuda

Verovatna su nova odlaganja kosovske nezavisnosti

Kosovski Albanci su još uvek "oporavljaju" nakon saznanja da se odluka o "konačnom statusu" Kosova neće doneti do kraja ove godine kao što su im to njihovi lideri obećali i kao što su se to nadale članice Kontakt grupe. Sada se suočavaju s onim što neke diplomate nazivaju "dvostruko razočaranje" proisteklim iz dodatnih odlaganja koja bi priznavanje njihove države moglo pomeriti za kraj leta sledeće godine ili još kasnije.
Pored toga, očekuje se da će cena njihove nezavisnosti podrazumevati mnoge elemente koji im se ne dopadaju.

U intervjuima je niz visokih evropskih diplomata, koji se trenutno nalaze u Prištini ili se svakodnevno bave kosovskim problemom, jasno stavili do znanja da su dodatna odlaganja rešavanja pitanja statusa sada neizbežna. U tome se prepoznaje potreba da se postigne konsenzus među članicama Kontakt grupe, a pogotovo sa Rusijom, kao i potreba da se ustanovi "prelazni period" između nove rezolucije Ujedinjenih nacija i onoga što nazivaju "datumom utvrđivanja statusa".

Prošlog februara, Ujedinjene nacije su zatražile od Martija Ahtisarija, bivšeg finskog predsednika, da se pozabavi posredovanjem u procesu pronalaženja dogovornog rešenja za Kosovo, koje se pod jurisdikcijom Ujedinjenih Nacija nalazi od 1999. godine.
Tehnički, Kosovo ostaje deo Srbije. Međutim, najmanje devedeset odsto dvomilionskog stanovništva pokrajine čine Albanci koji insistiraju na nezavisnosti.

Odavno se očekivalo da Srbi i Albanci neće moći da se dogovore o konačnom rešenju, te da će Ahtisari podneti svoj predlog Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija koji bi konačno vodio ka nezavisnosti, doduše uslovnoj. Ahtisari je nešto ranije nagovestio kako je planirao da svoj plan već predoči Savetu bezbednosti, a zapadne diplomate su tvrdile kako se kosovski problem mora rešiti do kraja ove godine.

Ipak, neposredno nakon referenduma o novom ustavu, u kome se potvrđuje pravo koje Srbija polaže na Kosovo, i posle raspisivanja novih izbora u Srbiji, Ahtisari i zapadne diplomate su prihvatili srpske zahteve da se rezolucija o Kosovu odloži za period nakon parlamentarnih izbora. Do toga je uglavnom došlo zbog toga što niko nije želeo da se ide na ruku ekstremno nacionalističkoj Srpskoj radikalnoj stranci uoči prevremenih opštih izbora.

U tom trenutku se činilo da će Ahtisari predočiti svoj plan krajem januara ili početkom februara 2007. godine. Međutim, Rusija će predsedavati Savetom bezbednosti u januaru, a Slovačka u februaru, te se sada nade polažu u Veliku Britaniju da postojeću Rezoluciju 1244 iz 1999. godine za vreme njenog predsedavanja Savetom bezbednosti u martu 2007. godine. Malo je verovatno da će se u rezoluciji pomenuti reč "nezavisnost", ali će se njom utrti put za pojedine zemlje da priznaju novu državu.

Iako su kosovski Albanci ranije pretpostavljali da će priznanje proisteći neposredno iz nove rezolucije Ujedinjenih nacija, diplomatski izvori sada tvrde da se to možda neće desiti. Oni kažu kako očekuju da će proći nekoliko meseci između nove rezolucije i datuma utvrđivanja statusa.

Jedan od razloga za ovaj prelazni period jeste potreba da se u rezoluciji zasnovanoj na Ahtisarijevim preporukama Kosovo obaveže da napravi različite izmene pre nego što bi moglo da stekne međunarodno priznanje. Među tim promenama će biti i unošenje odredbe o manjinskim pravima u novi ustav i decentralizacija vlasti, što bi moglo podrazumevati davanje različitih prava pretežno srpskim i pretežno albanskim opštinama na Kosovu.

Ovo drugo pitanje je već postalo predmet spora između planera iz Ujedinjenih nacija i njihovih parnjaka iz Evropske unije.

Evropska unija bi trebalo da preuzme glavnu ulogu kao međunarodno telo koje će naslediti aktuelnu Misiju Ujedinjenih nacija na Kosovu, UNMIK. Ipak, dok zvaničnici iz Ujedinjenih Nacija smatraju da vremenski razmak između nove rezolucije i predaje nadležnosti novom telu, Međunarodnoj civilnoj kancelariji, ICO, s jedne strane, i samog datuma utvrđivanja statusa s druge strane treba da iznosi šest meseci, Evropska unija smatra da će biti dovoljan kraći prelazni period od tri meseca.

Ako Ujedinjene nacije budu odnele prevagu, i nova rezolucija se usvoji u martu mesecu, do priznanja Kosova svakako neće doći pre septembra sledeće godine.
Takođe se ne može reći da je donošenje nove rezolucije u martu u Savetu bezbednosti gotova stvar, imajući u vidu sve snažnije rusko protivljenje kosovskoj nezavisnosti. Jedan diplomata je rekao: "Moglo bi to potrajati nedeljama, ali i više meseci".

Za sada nijedna zemlja ne želi da prizna nezavisno Kosovo mimo okvira koji bi pružila rezolucija Ujedinjenih nacija, a ako se donošenje rezolucije oduži, kako to reče jedan diplomata, "nema plana B".

Malo koja zemlja će priznati Kosovo pre datuma utvrđivanja statusa, čak i ako kosovski parlament proglasi nezavisnost, jer će postojeća Rezolucija 1244 još uvek biti na snazi.

Saznanje da bi moglo doći do višestrukih odlaganja rešenja za Kosovo je prouzrokovalo zabrinutost u krugovima od kojih se tako nešto ne bi očekivalo. Jedan visoki srpski zvaničnik je izrazio strahovanje da bi – uprkos tome što je Srbija uporno pokušavala da navede Rusiju da blokira nezavisnost Kosova – posledice tog uspeha zapravo mogle da budu negativne za Srbiju. Ovaj zvaničnik primećuje da bi u južnoj pokrajini moglo izbiti novo nasilje, što bi dovelo do ponovnog srpskog egzodusa sa Kosova i narušilo bi poverenje stranih investitora u zemlju, ukoliko bi Rusija blokirala rezoluciju Ujedinjenih nacija ili ako bi "trgovala" rezolucijom o Kosovu da bi ostvarila druge interese.
Poverenje stranih ulagača je veoma važan aspekt celokupne kalkulacije jer Srbija očekuje da će se samo ove godine u zemlju sliti četiri milijarde dolara direktnih stranih investicija.

Drugim rečima, šta god da se desi na Kosovu, nijedna strana neće biti "presrećna".

Takođe se čini da će ovlašćenja koja će se putem rezolucije Ujedinjenih nacija predati Međunarodnoj civilnoj kancelariji, ICO, biti znatno veća nego što to u ovom trenutku Albanci shvataju. To će predstavljati dodatni udarac za Albance na Kosovu.

Oni koji pripremaju planove za Međunarodnu civilnu kancelariju na Kosovu se u velikoj meri oslanjaju na model Kancelarije visokog predstavnika, OHR, u Bosni i Hercegovini. Dakle, kaže jedan diplomata, može se očekivati da će Međunarodni civilni predstavnik, ICR, na Kosovu imati "dalekosežna korektivna ovlašćenja".

Mada će međunarodno prisustvo na Kosovo imati drugačiju pravnu osnovu u odnosu na Rezoluciju 1244 Ujedinjenih nacija, u praktičnom smislu, dodao je on, "ljudi neće primećivati nikakvu razliku".


Tim Džuda je komentator za balkanska pitanja i autor knjiga: "Srbi: Istorija, mit i destrukcija Jugoslavije" i "Kosovo: Rat i osveta". Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija.

B 92 23. novembar 2006.

 

 

 
 
Copyright by NSPM