Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATE

Kosovo i Metohija

   

Vašington

Gaj Dinmor

Kosovo postaje talac rivaliteta velikih sila

SAD su poslale specijalnog predstavnika na Kosovo i u Srbiju ne bi li izvršio pritisak na obe strane da zadrže korak, dok se međunarodna zajednica priprema da odluči o statusu pokrajine pod upravom UN.

Diplomate i političari na svim stranama očekuju zbrkan ishod bez jasnog rezultata, i plaše se daljeg etničkog nasilja na Kosovu, u koje bi bile uvučene i mirovne trupe NATO-a.

Retki veruju da Marti Ahtisaari, bivši finski predsednik i sadašnji posrednik UN, može isposlovati kompromis. Srpski glasači će verovatno na referendumu ovog vikenda (članak je objavljen 27.10, prim.prev.) potvrditi novi Ustav, koji reafirmiše Kosovo kao deo Srbije, dok na drugoj strani albanska većina u pokrajini listom želi, i očekuje, da dobije punu nezavisnost.

Sudbina Kosova – pod upravom Ujedinjenih nacija i zaštitom NATO još od vazdušne kampanje 1999. kojom je zaustavljeno etničko čišćenje Albanaca od strane Srbije – takođe je talac sve lošijih odnosa SAD i Rusije. Te odnose zakomplikovalo je jačanje tenzija na južnom Kavkazu, kao i suprotstavljeni interesi oko Irana i energetskih resursa.

Dok Rusija ponovo utvrđuje svoj status na svetskoj pozornici, SAD i Evropa se pitaju da li će i koju cenu predsednik Putin tražiti od Saveta bezbednosti UN u zamenu za pristanak na kosovsku nezavisnost, ili će jednostavno u potpunosti blokirati proces.

Putin upozorava da bi nezavisnost Kosova postavila presedan za Abhaziju i Južnu Osetiju, separatističke enklave u Gruziji koje podržava Rusija. SAD insistiraju da je Kosovo “jedinstven” slučaj, pokušavajući time da umire kineske brige oko Tajvana i Tibeta.

Diplomate očekuju da Ahtisari preporuči formu “upravljane” ili “uslovne” nezavisnosti, koja je manja od pune nezavisnosti, gde bi Kosovo verovatno još naredne tri godine ostalo pod međunarodnom upravom i zaštitom.

Ukoliko Rusija u Ujedinjenim nacijama ne bi Kosovu dala blagoslov za put ka nezavisnosti, onda bi moglo da se desi da SAD ohrabre kosovsko-albansku vladu premijera Agima Čekua da razmotri opciju jednostranog proglašenja nezavisnosti.

Ovo uvećava rizik da srpska manjina na Kosovu, koja je uglavnom koncentrisana u enklavama koje štiti NATO, učini isto i proglasi sopstvenu nezavisnost ili vernost Beogradu.

Očekuje se da Frank Vizner, specijalni predstavnik SAD, zatraži od Beograda da spreči svaki takav pokušaj odvajanja. Diplomate kažu da je njegova misija da kaže ­Kosovu i Srbiji kako moraju prihvatiti Ahtisarijevo “kompromisno nametnuto rešenje”.

Dimitri Sajms, šef “think-tank”-a “Niksonov Centar” koji je u bliskim vezama sa Moskvom, kaže da ruska pozicija oko Kosova postaje čvršća ali da je moguće da Moskva još nije odlučila kako će glasati u UN.

“To će zavisiti od opšteg stanja odnosa između SAD i Rusije, rezultata pregovora u STO (WTO-World Trade Organisation) i predstojećih novembarskih sastanaka predsednika Buša i Putina, prvo u Moskvi, a zatim u Hanoju,” smatra Sajms.

Ali on i upozorava da bi za Putina bilo teško da popusti oko Kosova. - “Rusko rukovodstvo, uključujući i Putina lično, sve jasnije ukazuje Bušovoj administraciji da Gruzija postaje pitanje koje će definisati odnose SAD i Rusije, dok američka strana smatra da su to Iran i Severna Koreja.”

Glen Hauard, predsednik “think-tank”-a koji se bavi pitanjima bezbednosti, “Džejmstaun Fondacija”, kaže da je Putin “oslobodio duha iz boce nacionalizma” i upozorava na opasnost koju predstavlja Rusija u pokušaju da povrati dominaciju koju je tokom sovjetske ere imala nad Kavkazom i tamošnjim strateškim naftovodima i gasovodima.

Kondoliza Rajs, državni sekretar SAD, i čini ustupke Rusiji samo da bi “podigla uloge”, kaže Hauard i dodaje – “Moguće je da bi Bušova administracija odložila kosovski zahtev za nezavisnošću i gruzijski zahtev za članstvom u NATO, a zarad očuvanja ruske kooperativnosti u vezi sa pitanjima Irana i Severne Koreje”.

Govoreći o ćorsokaku sa kojim se Ahtisari suočava, jedan albanski političar sa Kosova je prokomentarisao: “Očekujemo da počnu pravi razgovori – između SAD i Rusije.”

Naslov originala: “Kosovo falls hostage to big power rivalry” By Guy Dinmore, The Financial Times Oct 27 2006

Prevod: NSPM

 

 

 
 
Copyright by NSPM