Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATE

Kosovo i Metohija

   

 

Dragan Bisenić

Nezavisnost i podela

Ističu poslednji dani do konačne diplomatske bitke na Kosovu Polju. Snage SAD, Evrope, Beograda i Prištine, svaka sa svoje strane nastoji da izadje iz odlučujućeg suočavanja na Kosovu s različitim, ali maksimalnim dobicima. U tom suočavanju biće pobednika, ali nikome neće biti dodeljena zlatna medalja. Amerika će najverovatnije jednostrano priznati Kosovo kao nezavisnu državu, Evropa unija će se odlučiti za "uslovnu nezavisnost", a Srbi i Albanci će podeliti Kosovo onako kako je ono sada podeljeno: Albancima južno od Ibra, Srbi će vladati severnim Kosovom. Kosovo će se pridružiti nizu "zamrznutih" konflikata poput Kipra ili Tajvana u kojem će se držati status kvo uz jasne pretenzije svake strane da jednog dana promeni to stanje. Srbija je već usvojila ustav u kojem se Kosovo proglašava neotuđivom teritorijom Srbije. Nema sumnje ni da će kosovski Albanci sa svoje strane u svoje dokumente uneti slične tvrdnje - da je severno Kosovo "neotuđivi deo države Kosovo". Odjek ovakve diplomatije imaće posledica i po Bosnu i Hercegovinu.

ŠTA JE DRŽAVA

- Jednostrano priznanje Kosova - mislim da je to upravo ono što žele da učini sadašnja administracija, potvrđuje za Danas Ros Džonson, istraživač Vudro Vilson Centra i Huver Instituta, čovek koji je decenijama pisao političke preporuke za politiku američke vlade prema Jugoslaviji.
Ne nedavnoj konferenciji u Vudro Vilson Centru na kojoj je učestvovao i Džonson, uz Vetona Suroija i Stivena Majera, visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta Kristofer Ho najavio je mogućno američko držanje o pitanju statusa Kosova i mogućne blokade u Savetu bezbednosti UN. "Države se priznaju od drugih država, a Ujedinjene nacije ne mogu da odluče šta je država, a šta nije kao što ne mogu da se izjasne o pitanjima suvereniteta u takvim slučajevima". Prostije rečeno, Amerika smatra da druge države nemaju prepreka da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, pa ko voli - nek' izvoli. Ho je najavio da će na Kosovu biti uspostavljena i nova međunarodna civilna misija.
Ovo je nastavak ideje koja je u maju prošle godine naznačena u izveštaju Radne grupe njujorškog Saveta za spoljne odnose pod naslovom "Zaboravljena intervencija - šta SAD treba da rade na Zapadnom Balkanu", a čiji su autori Amelija Brenzik i general Vilijam Neš. "Ujedinjene nacije, Evropska Unija i SAD moraju da se spreme da preuzmu rešenje iz ruku Beograda i učine nezavisnost Kosova fait accompli", zaključeno je u izveštaju.
"Mi se šalimo sa samim sobom ukoliko mislimo da će rešenje Kosova biti bilo šta drugo osim nezavisnosti", konstatovao je Ros Džonson, ali je naglasio da postoje sasvim "otvorena pitanja". Po njegovom mišljenju (koje je izneo i u intervjuu našem listu pre tri nedelje), sasvim je "van svake mašte da bi kosovske vlasti mogle da uspostave vlast na severu Kosova, kada to nije uspeo UNMIK".

PRIZNANJE NEUSPEHA

Srbi koji ostanu na Kosovu smatraće sebe građanima Kosova i preuzeće na sebe obaveze koje slede iz tog državljanstva. Optimistički scenario je da žive kao u južnom Tirolu ili Rusi u baltičkim državama. Ali šta ukoliko Srbi koji žive u enklavama ne bi želeli da ostanu? Manje optimistički scenario predviđa i da Srbi budu preseljeni uz pomoć međunarodne zajednice. "Čini se da Srbi koji su napustili Kosovo ne žele da se vrate, a oni koji su tu, žele da ga napuste ukoliko Kosovo postane nezavisnost. Sadašnja ispitivanja pokazuju da 70 odsto Srba želi da napusti Kosovo. U takvoj migraciji biće potrebna pomoć međunarodne zajednice koja bi obezbedila da proces bude miran i da ljudi koji odlaze imaju mogućnost preseljenja. Ukoliko se takva migracija dogodi, međunarodna zajednica će morati da prizna svoj neuspeh u stvaranju multietničkog Kosova", objasnio je Džonson.

U kabinetima predsednika Srbije i predsednika Vlade kolaju scenariji o tome kako bi moglo da se nadje neko pravno pokriće za evropsko priznanje nezavisnog Kosova. Za to je, navodno, potrebna presuda u procesu BIH protiv Srbije kojom se Srbija proglašava krivom za agresiju na Bosnu. Uz to bi se kasnije dodao i genocid, pa bi se stekli pravni uslovi da se Srbiji kao državi koja je agresor i koja je počinila genocid oduzme Kosovo, a i da se ukine Republika Srpska. Jedan od vodećih saradnika u kreiranju spoljne politike predsednika Buša Džošua Moravčik je u svojoj knjizi "Imperativ američkog vođstva" dao teorijsku podlogu tom pristupu. "Tokom rata, Srbija je davala oružje, gorivo, rezervne delove i logističku podršku vojsci bosanskih Srba... Po bilo kom standardu ovako duboko učešće od strane Srbije (ili "Jugoslavije"), predstavlja agresiju. Činjenica da su borbe u Bosni takođe građanski rat, ništa ne menja. U mnogo ratova, strane trupe nalazile su domaće saizvršioce. Veliki broj sovjetskih građana koji se uz Hitlera borio protiv svoje vlade teško da je rat u SSSR činio građanskim ratom", piše Moravčik.

Istina je da ovakva mogućnost postoji kao neka vrsta pretnje, ali u dosta komplikovanoj i po svemu sudeći nepotrebnoj pravnoj proceduri. Evropljani će se radije okrenuti svojoj omiljenoj strategiji "uslovnog priznanja" koja je već razrađena u predlogu Amatove Komisije za Balkan kao i nešto ranije od Nezavisne međunarodne komisije za Kosovo iz 2000. Taj pristup nije u suprotnosti sa američkim pristupom, pošto pojedinačna priznanja ne donose automatski mesto u UN i sve druge beneficije koje idu zajedno s tim. Čitavu studiju o "uslovnom priznanju" kao "generalnoj politici Evropske unije", a ne samo kao odgovoru na krizu i to upravo na primeru priznanja država bivše Jugoslavije, napisao je oksfordski profesor Ričard Kaplan. U knjizi "Europe and Recognition of New States in Yugoslavia", on pobija argumente da je evropsko priznanje doprinelo izbijanju i širenju rata u Jugoslaviji, tvrdeći da su one "preterane" i nalazi niz prednosti "uslovljavanja" i "uslovnog priznanja". Profesor Kaplan je bio poslednjih meseci često u prilici da pred evropskim zvaničnicima elaborira i obrazloži svoje ideje, tako da ne treba sumnjati da u one imale adekvatnog odjeka u kabinetima EU.
Kosovu sledi nastojanje da obezbedi dve trećine glasova u UN da bi postalo članica svetske organizacije. "Borićemo se za svaki glas", najavljuje Veton Suroi.

SRPSKI IZBOR

Predstojeći vremenski sled događaja ima ključnu ulogu za percepciju kosovskog rešenja u Srbiji. Ukoliko do jednostranog priznanja ili proglašenja nezavisnosti Kosova dodje pre izbora u Srbiji, sasvim bi bilo izvesno da sadašnja vladajuća koalicija i ono što se uz to nazivalo demokratskim blokom, neće imati mnogo šta da traži na njima. Visoki predstavnik EU Havijer Solana traži stoga da se rešenje ne predlaže pre izbora u Srbiji. Američki specijalni izaslanika za Kosovo Frenk Vizner ponovo je ove nedelje da nema razloga za odlaganje rešenja. "Odlaganje ne donosi prednost ni jednoj strani. Odlaganje može samo da frustrira nade onih koji žele da žive na Kosovu i sprečiti jasno stanje srpskom narodu", rekao je Vizner. On je pojasnio na Amerika vidi odlaganje kao postupak koji će "ostaviti limbus u definisanju regiona koji treba za sobom da zatvori vrata prošlosti i da počne da definiše budućnost", zaključujući da rešenje treba da bude doneto do kraja ove godine. Nakon predstavljanja "ideja" za status Kosova članicama Kontakt grupe, iz kancelarije Martija Ahtisarija saopšteno je da nema promene u vremenskom planu za status Kosova, što znači da kraj godine, što se Ahtisarija tiče, ostaje na snazi. Odluka o datumu izbora u Srbiji, decembar ili mart, biće pouzdana najava početka kosovskog raspleta.

Antrfile:

Nagrade za Srbiju

Autori izveštaja njujorškog Saveta za spoljne odnose računaju s protivljenjem Beograda kao i mogućnim odgovorima od strane međunarodne zajednice koji bi trebalo da Srbiji daju neku satisfakciju. "Mada će Beograd biti protiv (nezavisnosti, prim. aut), stepeni protivljenja kreću se od nasilnog do sasvim nominalnog, međunarodna zajednica treba da olakša Beogradu da prihvati rešenje. Međunarodna zajednica treba da uzme u obzir snažno osećanje o nepravednosti takvog rešenja i uključi prateću strategiju u svoj pristup u kojoj treba pažljivo da naglasi korist od nezavisnost za sve strane kao i činjenicu da će Srbija biti nagrađena za svoju kooperativnost", predlažu autori izveštaja.

Međunarodnoj zajednici se predlaže i da obezbedi dodatne stimulanse u vidu "političkog pokrića za Beograd". "Politički lideri u Beogradu biće uništeni ukoliko budu tesno povezani s tako nepopularnim rešenjem. Zato je potrebno izuzeti rešenje iz ruku Beograda", navedeno je u izveštaju. Da bi Beograd lakše prihvatio rešenje, preporučuje se pune garancije za kosovske Srbe, istorijske spomenike i obeštećenje za one koji se odluče da napuste Kosovo. Zanimljivo je da se rešenje za Kosovo smatra "gubitkom teritorije" pa se predlaže da "UN, EU i SAD mogu da ponude kompenzaciju Srbiji za gubitak teritorije u vidu ekonomske pomoći, a otpisivanje dela duga Srbiji takođe je jedna od opcija".

 

 

 
 
Copyright by NSPM