Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

PRENOSIMO

Prenosimo NIN

 

 

Mlađan Dinkić

Volim i ja Ruse

Mlađan Dinkić, potpredsednik vlade i ministar ekonomije, krenuo je u novu radno-medijsku ofanzivu. Ništa novo, ali je on još jednom uspeo od toga da napravi i vest i događaj. Prvi je iz vlade, čak pre premijera, održao konferenciju za novinare ali posle dogovora sa Mirkom Cvetkovićem i Borisom Tadićem. Onda je usledila televizijska emisija, pa intervju dnevnim novinama, pa NIN. Džaba ti posao, ako ga mediji ne prikažu građanima Srbije koji se češće ponašaju kao glasači a manje kao poreski obveznici. Ali, Dinkić zna ono što Slobodan Milošević ipak nije shvatio: nema politike bez medija.

U međuvremenu, prvi put se okupio Nacionalni savet za infrastrukturu, novoosnovana institucija i proizvod Mlađana Dinkića, kojom ova pokazuje da joj nije jedino važan Nacionalni savet za bezbednost, odnosno da ima života i van tajnih policija. Pa je Dinkić seo za sto sa ljudima iz “Alpine-Por” da ih ubedi da sporazumno raskinu ugovor o koncesiji za autoput Horgoš – Požega.

Na početku rada nove vlade ključno je pitanje: da li Mirko Cvetković ima dovoljno autoriteta da rukovodi njenim radom?

- Mislim da premijer Cvetković ima veći autoritet nego što se sagledava u javnosti i da se oseća mnogo sigurnije na ovom mestu nego na mestu ministra finansija, što zaključujem na osnovu sednica i koordinacija u vladi. Mislim da su se prevarili mnogi koji tvrde da on neće imati autoritet i koji do tog zaključka dolaze na osnovu njegovih prethodnih javnih nastupa. Mislim da će nastupati sa mnogo više autoriteta nego što se misli.

Možete li da napravite poređenje između Cvetkovića i Vojislava Koštunice u vođenju vlade?

- Rano je za to. Sa Koštunicom sam radio u dve vlade. U prvoj vladi je on držao sastanke na nedeljnom nivou sa ključnim resornim ministrima i tada smo efikasnije rešavali probleme. U drugoj vladi nije održao nijedan sastanak sa resornim ministrima i sve vreme se videlo da ima kompleks većine Demokratske stranke. Ponašao se kao da je u manjini i nije imao autoritet koji je pokazivao u prvoj vladi.

Sa kime se vi dogovarate o sopstvenim potezima, sa Tadićem ili sa Cvetkovićem?

- Sa obojicom.

Mislite da je i dalje neophodno da razgovarate sa obojicom?

- Mislim da će predsednik Tadić veoma brzo preneti autoritet na premijera Cvetkovića kome je potrebno za početak malo vremena da se uhoda kao i svakome ko se prvi put nađe na novom radnom mestu. Verovatno je da ćemo o najvažnijim stručnim stvarima raspravljati u širim stručnim forumima, u kojima će učestvovati i predsednik Tadić.

Dan posle izbora vlade imali ste konferenciju za novinare. Da li ste se pre nje dogovorili sa Cvetkovićem šta ćete da govorite ili ste saopštavali svoje stavove, planove i želje?

- Dan pre konferencije sastao sam se sa predsednikom i premijerom i dogovorili smo strateške pravce delovanja vlade. Pre toga su DS i G17 potpisali koalicioni sporazum gde smo dogovorili prioritete u ekonomskoj politici i zakonodavnom radu. Stvari koje sam izneo na konferenciji za novinare su već prodiskutovane na pomenutom sastanku ili su deo koalicionog sporazuma.

Bilo je primedaba da ste na toj konferenciji za novinare uskočili u resore drugih ministara: finansija, infrastrukture, energetike?

- U ovoj vladi sam potpredsednik zadužen za privredni razvoj. Premijer mi je poverio koordinaciju ekonomskih resora koji se bave privrednim razvojem, a to su energetika, infrastruktura, urbanizam, prostorno planiranje, telekomunikacije, Nacionalni investicioni plan i privreda. U tom smislu moj posao će biti drugačiji nego dosad. Više ću se baviti koordinacijom ključnih kapitalnih projekata, dok ću dosta poslova iz resornog ministarstva prepustiti svojim državnim sekretarima.

Smanjenje poreza na plate uneto je u naš koalicioni sporazum i bilo je jedno od naših obećanja. Zato sam to najavio, jer će smanjenje poreza na plate uticati na povećanje privredne aktivnosti, što je u uskoj vezi sa oblašću koju koordiniram.

Dan pre konferencije, sa Tadićem je dogovoreno da ja vodim pregovore za sklapanje ugovora sa “Gaspromom”, a u međuvremenu je i to usklađeno sa ministrom energetike Petrom Škundrićem.

Stručna javnost primećuje da postoji razlika u vašem modelu i modelu smanjivanja poreza na plate koji je izneo državni sekretar u Ministarstvu finansija Janko Guzijan?

- Nema razlike. Ideja je da se smanji opšta stopa poreza na plate, a poveća stopa poreza na dohodak onih koji imaju veća primanja. Pitanje je da li će se to raditi kroz izmenu postojećih zakona ili donošenje zakona o sintetičkom porezu. O tome će odlučivati Ministarstvo finansija. Kada sam ja bio na čelu tog ministarstva, moji saradnici su izračunali da se ništa bitno ne bi dobilo uvođenjem sintetičkog poreza.

Da li ste se osetili pogođenim kada je predsednik Tadić rekao da su pregovori o vladi bili “bolni i mučni”?

- Ne, s obzirom na to je dogovor sa G17 plus postignut za dva dana.

Utisak je da je bilo uslovljavanja ko će imati više ministara, G17 plus ili SPS?

- Naš princip je da svaka stranka ima mandate srazmerno broju poslanika. Pošto mi imamo 24 poslanika, a socijalisti 20, prihvatljivi minimum bio je da imamo isti broj resora. Predložio sam Tadiću da socijalisti imaju četiri člana vlade, a mi pet i da cela vlada ima dvadesetak ministara. S obzirom na to da je predsednik Tadić prvo pregovarao sa socijalistima i dogovorio da oni dobiju pet resora, imajući u vidu i da su dobili mesto predsednika Skupštine, bilo je logično da G17 plus dobije jedan resor više u vladi.

Opet vas optužuju da ste veliki trošadžija, da ćete imati dva kabineta, kao ministar i kao potpredsednik vlade?

- U ovom ministarstvu se ništa neće menjati osim možda nekih ljudi koji će se rotirati. U kabinetu potpredsednika biće najviše 10 savetnika, što je mnogo manje od 56 savetnika koliko je imao Đelić. Oni će biti stručnjaci za oblasti koje ću ja koordinirati, kao što su saobraćaj, urbanizam, finansijska tržišta...

Ponavlja se i primedba da kontrolišete sve tokove novca u Srbiji?

- Kada bi me izabrali i za mesto ministra dijaspore, neko bi opet imao primedbu da kontrolišem tokove novca. Ministar finansija je taj koji kontroliše tokove novca. Moj posao je samo da koordiniram, ne da vodim nego da koordiniram realizaciju nacionalnih infrastrukturnih projekata, njihovo planiranje i realizaciju, što je bio problem u prethodnom periodu.

Pa da li ste ostvarili koordinaciju sa Milutinom Mrkonjićem i njegovim Ministarstvom infrastrukture?

- Imali smo prvu koordinaciju, i imaćemo ih jednom mesečno. Mislim da će koordinacija sa ministarstvima infrastrukture i energetike biti bolja nego u prethodnoj vladi. Čini mi se da su i Mrkonjić i Škundrić doveli stručnjake u svoja ministarstva i prvi put sam dobio tačne projekcije za Koridor 10. Do sada se nije znalo koje deonice mogu da se rade, koliko košta određeni posao, šta treba uraditi da bi se nastavili radovi. Sada to znamo, zahvaljujući gospodinu Cvetanoviću, koga je doveo Mrkonjić, a koji je svojevremeno sarađivao i sa Zoranom Đinđićem.

Nekada davno G17 je organizovao skup o Koridoru 10. Osećate li vi odgovornost što on do sada nije završen?

- Da. Moj motiv ulaska u vladu je da kroz potpredsedničko mesto i koordinaciju doprinesem da se završi izgradnja Koridora 10. Zato sam obećao da se neću kandidovati na narednim izborima ukoliko ne završimo Koridor 10. On mora da bude završen do 2011. godine.

Šta će biti pre, naš Koridor 10 ili rumunsko-bugarski koridor 4? Mrkonjić kaže da im treba još tri godine?

- Mi ćemo Koridor 10 završiti za tri godine.

Da li ste imali sastanak sa “Alpinom”, koja je dobila koncesiju za autoput Horgoš – Požega?

- Imamo sastanak sutra (sreda, 16. jul). Uverenje je da treba sporazumno raskinuti ugovor. U tom slučaju oni mogu da učestvuju na tenderu za izgradnju puta. Ako nema sporazumnog raskida, mislim da neće biti dobrodošli.

Povodom vaših tvrdnji da je moguće postići bolji sporazum sa Rusima oko NIS -a, ispoljena je ogromna sumnja. Tvrdi se da je to jednostavno nemoguće?

- Čim ratifikujemo gasni aranžman, a poslanici G17 će glasati za ratifikaciju, kao što smo glasali i na vladi, ja ću uputiti pisma predsedniku “Gaspromnjefta” i potpredsedniku vlade Ruske Federacije zaduženom za energetiku da se sretnemo i krenemo u efikasnu realizaciju programa, a to znači da se svi ugovori naprave do kraja godine. Neki ljudi iz DSS-a u prethodnoj vladi imali su velike reči o saradnji sa Rusima, ali u praksi se malo toga događalo. Moja ideja je da kao neko ko je u javnosti ocrnjen da je antiruski nastrojen, pokažem u praksi da je moguće na fer osnovi napraviti sporazum koji će u praksi biti brže ostvariv. Mislim da razgovore možemo da počnemo u septembru. Razgovaraću sa vrhom “Gaspromnjefta” i sa potpredsednikom ruske vlade, ne sa ljudima na nižim položajima. Stvarno verujem da je moguće napraviti ugovor koji će biti bolji za obe strane i koji će biti brzo sprovodljiv. Vreme je novac. U ekonomskim odnosima Rusije i Srbije mnogo je velikih reči, a malo dela. U prethodnih nekoliko godina imamo priču o prijateljstvu, ali nemamo ruske investicije. Ubeđen sam da je moguće da aranžman sa Rusijom dobije podršku celokupne javnosti Srbije, uključujući i stručnu, kao i da i Srbija i Rusija budu zadovoljne.

Kako da Rusija bude zadovoljna ako ćete smanjiti procenat vlasništva “Gaspromnjefta” u NIS-u ili povećati cenu NIS -a? Dobiće manje nego što imaju i treba da budu zadovoljni?

- Naći ćemo rešenje. U dosadašnjim razgovorima se nije pregovaralo koja je imovina predmet transakcije i kojom će se brzinom transferisati.

Zar nije rekao Mališev, pregovarač “Gaspromnjefta”, da je imovina “sve” i zar se nisu bunili zbog prodaje nekih hotela i zgrada u vlasništvu NIS -a?

- Sačekajmo razgovore. Imaćemo ugovor operativan i koristan za obe strane.

Kontaktirali ste sa Rusima. Na bilo kom nivou. Imate li ikakav signal?

- Oko energetskog aranžmana ne, ali jesam razgovarao sa jednim ruskim biznismenom koji je zainteresovan za FAP i koji ima poslove u Republici Srpskoj...

Onda je on kontakt sa ruskom vladom?

- Ne. Sa njim sam razgovaram samo o FAP-u. Kao ministar ekonomije biću otvoren za sve investitore. Rusi jesu najbolji u energetici i imaju izvore, Zapad je bolji u nekim drugim stvarima, Indija, Kina i Japan su nam važni u trećim poslovima.

Govorite kao Tomislav Nikolić u kampanji za predsedničke izbore?

- Govorim o investicijama na tržišnoj osnovi. Ne pravim razliku između investitora prema naciji nego prema ozbiljnosti.

Šta je za vas Mirko Kovač, ozbiljan ili neozbiljan investitor, pošto nije dao garancije za Bor?

- Sačekajmo da vidimo novi konkurs za Bor.

Dva pokušaja prodaje Bora nisu uspela; znači da vaša strategija nije bila dobra?

- Ne možemo to da zaključimo, jer su oba tendera raspisana pre izbora, pa su pregovori bili u predizbornim kampanjama i bili su opterećeni politikom, a ne vođeni strukom. I transakcije je trebalo da budu obavljene za vreme tehničkih vlada. Ali činjenica je da se na oba tendera nije prijavila ni jedna od prvih 20 firmi sa svetske liste najboljih u ovoj oblasti.

Što će reći da Bor nije toliko atraktivan, ili da mi tražimo mnogo?

- Verovatno da nije toliko atraktivan, ali i da model koji se zasniva pre svega na visokoj prodajnoj ceni, nije dobar.

Dakle, model nije dobar?

- Da, ali većina ključnih ministara u prethodnoj vladi je tražila da ponovimo model. Tvrdilo se da će biti interesovanja, i bilo ga je. Pojavio se Oleg Deripaska, ali mislim da nije imao ozbiljnu nameru da kupuje Bor. Možda mu je politički rečeno da se prijavi, ali ga to nije zanimalo kao posao. On je namerno dostavio takvu dokumentaciju da bude odbijena. S druge strane, Mirko Kovač je imao ozbiljnu nameru, ali se završetak pregovora događao u političkoj nestabilnosti kada se nije znalo kako će izgledati Vlada Srbije i banke nisu htele da mu daju garanciju. Očekujem da se na konkursu za Bor sada javi neko ko se dosad nije pojavljivao.

Nacionalni investicioni plan je vezan za vas. Zar nije bolje da on ne bude povezan ni sa jednom strankom, da ga ne duži partijski opredeljen ministar, ako uopšte NIP i treba da postoji?

- Slažem se. Kada sam koncipirao NIP, on je bio sastavni deo Ministarstva finansija, kao što je u Irskoj odakle smo to i prepisali. Pokušaćemo da napravimo balans da državni sekretar u ministarstvu za NIP bude iz DS, da tu budu i ljudi iz drugih stranaka. Priznajem da je bilo odstupanja od originalne ideje NIP-a zbog političkih konsenzusa. Treba da ga vratimo irskim korenima i zato sam predložio ministarki Verici Kalanović da ode u Irsku i prouči njihov model. U NIP-u treba da budu nacionalni infrastrukturni projekti, regionalni projekti i infrastrukturni projekti u nerazvijenim opštinama.

Boris Tadić kaže da treba ubediti domaće privrednike da ulažu u srpske enklave na Kosmetu. Mislite da ih je moguće ubediti?

- U praksi i zapadnih zemalja a naročito Rusije, takav model funkcioniše. Postoji neformalna obaveza krupnog kapitala da interveniše u nekim tačkama od vitalnog državnog interesa. Putin je čak neke oligarhe postavljao na mesto gubernatora sa obavezom da razvijaju neke delove Rusije. Mislim da i naši veliki privrednici treba da investiraju i tamo gde profit nije najveći, ali gde će doprineti zapošljavanju Srba koji žive na Kosovu.

Imate li ideju kako da Srbija povrati u vlasništvo nešto u šta je onoliko novca uložila, poput “Feronikla”, termoelektrana, rudnika... a na teritoriji je Kosmeta?

- Mi smo u situaciji svršenog čina za koji naša generacija političara uopšte nije kriva...

Ni Ivica Dačić?

- Siguran sam da niko iz demokratskog bloka nije kriv. Dakle, treba videti šta je moguće. Politička realnost je da omogućimo zapošljavanje Srba i da uz pomoć multietničkih projekata smanjujemo tenzije između Srba i Albanaca. Ministarstvo ekonomije će predložiti vladi da sa KEK-om (kosovski pandan našeg EPS-a), EPS-om i Evropskom agencijom za rekonstrukciju sagradimo hidrocentralu u Štrpcu, da potom napravimo zajedničko ulaganje u skijališta i sprovedemo zajedničku privatizaciju hotela na Brezovici tako što bi ih kupili privrednici iz neke od zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

I ne plašite se da će doći trenutak u kome ćete morati da kažete da je Kosovo nezavisno?

- Ne. Imamo čvrsta uveravanja iz EU da nam to neće tražiti. Ne priznajemo nezavisnost, borimo se diplomatskim sredstvima protiv nezavisnosti i pomažemo Srbima na Kosmetu da žive bolje.

Načelno, mislite li da su ostvarljivi ekonomski ciljevi nabrojani u ekspozeu Mirka Cvetkovića? Vladimir Gligorov misli da nisu spojivi želja za rastom proizvodnje, smanjenjem inflacije i socijalno odgovornom državom?

- Najveći deo tih ciljeva jeste ostvarljiv, pitanje je samo roka ostvarivanja. Ključ za držanje balansa između različitih prioriteta je u Ministarstvu finansija. Budući da je ministarka finansija Diana Dragutinović nestranačka ličnost, uveren sam da će voditi računa samo o stabilnosti budžeta i smanjivanju inflacije. Naravno, mora se naći i balans između razvojnih projekata i prioriteta socijalno odgovorne države.

Dušan Bajatović, socijalista, već kaže da o socijalno odgovornoj državi i ne razgovaraju sa vama jer imate potpuno suprotne stavove.

- To jeste prirodno s obzirom na ideologije naših stranaka. Naša filozofija je da nema novca za ublažavanje socijalnih problema ako ne napravimo novac, a možemo da ga napravimo kapitalnim investicijama koje dovode do novih radnih mesta i novca za rešavanje socijalnih problema.

Moguće je da odnos SPS-G17 bude najslabija karika nove vlade?

- Ne bih rekao. Postoje ideološke razlike, ali to je možda i prednost jer kada bi srpska vlada bila okrenuta isključivo Socijalističkoj internacionali, izgubili bismo podršku vlada gotovo svih evropskih zemalja pošto su u njima na vlasti partije iz grupacije desnih, konzervativnih stranaka, kojoj pripada i G17 plus. Partije iz ove grupacije su na vlasti u Evropi poslednjih desetak godina. Veliki socijalni budžeti socijaldemokratskih stranaka su podsticali inflaciju i zatvarali radna mesta, što je dovelo do toga da ljudi onda glasaju za konzervativce.

Naša saradnja sa socijalistima će zavisiti od toga kakve stručnjake budu delegirali da rade u vladi. Čitajući komentare zašto smo G17 plus i ja na vlasti od 2000. godine, mislim da analitičari greše. Postoje dve tajne.

I sada ćete da nam ih otkrijete?

- Samo jednu. Uvek sam na mesta ispod ministarskih stavljao ljude koji nisu partijski ljudi nego su stručnjaci. Čak su i dva državna sekretara u najvažnijim sektorima Ministarstva ekonomije za ekonomske odnose sa inostranstvom i za privredu nestranački ljudi, ali “aždaje” u svojim poslovima. Ako hoćete da se uspešno bavite politikom, treba da imate stručnjake koji rade posao, a vi pričate o tome šta su oni uradili.

Koliko će trajati ova vlada?

- Trebalo bi da traje pun mandat ako se drži ekspozea premijera i evropskog puta.

A posle tog mandata, vi ste kandidat za premijera?

- O tom – potom. Rekao sam, ako ne završimo Koridor 10, neću se ni kandidovati na narednim izborima. Ako završimo, videćemo kakva je situacija.

Pre nego što je počela kampanja, razgovarao sam sa predsednikom Tadićem i rekao mu da me ne zanima mesto premijera u novoj vladi jer sam još mlad i da ima i drugih poslova koje treba uraditi.

Valjda je Tadić onda pitao: “Mlađo, da li ćeš biti mlad i za četiri godine?”

- Mislim da premijer treba da ima iskustvo Mirka Cvetkovića. Biti premijer, znači i da imate obavezno obezbeđenje, ograničeno kretanje, što nije za čoveka mlađih i srednjih godina.

Dragan Bujošević

 
 
Copyright by NSPM