Milorad Vučelić

Neoliberali iz našeg budžaka

Pre pet-šest meseci Helsinški odbor Sonje Biserko je, pored države i naroda, izdao i publikaciju o stanju ljudskih prava u Srbiji: „Samoizolacija: realnost ili cilj“. Niko to nije primetio, sve dok u „Pečatu“ (12. 9.) Slobodan Antonić nije ukazao na deo antisrpskih kleveta i spiskove „nepodobnih“ koje treba likvidirati iz javnog života. Deset dana kasnije to je postala jedna od važnih tema naših medija. „Pečat“ ne pominju. Ali to nije baš važno jer naš zadatak jeste upravo da u javnost uvedemo prave teme i podignemo kriterijume kritičke rasprave. Ko čita „Pečat“ to zna. Ko ne čita „Pečat“…

Zadovoljni smo brzinom reagovanja javnosti na ovu od nas zadatu temu. Deset dana nije loš rok. Ali pitanje je koliko treba vremena vlastodršcima Srbije na čelu sa Mlađanom Dinkićem, praćenog orgijama naših provincijalnih neoliberalnih ekonomista i ešelonima propagatora divljeg kapitalizma, da saznaju šta se u svetu događa sa kapitalizmom. Ekonomisti sa Zapada već godinama upozoravaju na očiglednu ekonomsku recesiju. Naši fanatici neoliberala ne obaziru se. Tržište je svemoguće: privatizacija, konkurencija i liberalizacija. Na Zapadu nastupa depresija. Ali za to u Srbiji sva ova bulumenta neoliberalnih vernika neće ni da čuje, iako su hipotekarna kriza i bankrot velikih banaka izbacili iz domova milione Amerikanaca. O tome naši neoliberalni eskadroni smrti neće ni da čuju, iako nastupa „Istorijsko posrtanje“, pa „Krah Volstrita“, i pored toga što su svetski ekonomisti i najugledniji i najuticajniji listovi sa Zapada saglasni – stigla je katastrofa. Nastupio je očigledni i konačni kraj neoliberalne ere i verovanja u svemoć tržišta. Međutim, naši fanatični neoliberalni vernici ni da mrdnu, sriču svoje naučene floskule i zajedno sa svim vlastodršcima ove zemlje – liberalizuju, privatizuju javna dobra, uništavaju, satiru… Govore uporno o milijardama stranih investicija koje su se u Srbiju slile zbog njihovih reformi. A onda saznamo od predstavnice Svetske banke da je u Srbiju „90 odsto investicija u prethodnim godinama došlo od privatizacije, a samo 10 odsto uloženo je u nove projekte“. I sve je spiskano u godinama divljeg kapitalizma.

Američka država posegla je za klasičnim merama državnog socijalizma („Marks gladi sedu bradu“). Intervenisaće sa oko trilion dolara, za sada, i izvršiti faktičko podržavljenje i nacionalizaciju najvećih firmi i banaka. Ovo je na Zapadu slom zablude da je tržište svemoćno.

Za razliku od SAD mi smo naše banke posle 5. oktobra sami uništili. U našoj državi i dalje se na sav glas govori o milijardama investicija koje će se sliti u Srbiju. Kako stoje stvari pašće nam sa Marsa. U Srbiji se pristupa privatizaciji najuspešnijih javnih preduzeća, EPS-a i Telekoma. Naša vlada hoće da bude liberalnija od najliberalnijih. Mi smo poslednji bastion budžaklijskog provincijalnog neoliberalizma.

Takve fanatizovane vernike Srbija u istoriji nikada nije imala. Fanatizam se razvija i kali u teškim mukama, iskušenjima i sukobima sa opakim neprijateljem. Naš neoliberalni fanatik razvija se u krajnje konfornim uslovima osione privatizacione pljačke onoga što su prethodne generacije stvorile, grabeži i lične koristi. I niko se tome ne opire.

Do sada su bile poznate opasnosti provincijalnog i budžaklijskog fašizma i užasa koji je on proizveo. Sada se na primeru Srbije suočavamo sa pravim budžaklijskim, provincijalnim neoliberalizmom. On je jadan i bedan, satkan od neznanja, neobaveštenosti, mržnje, pokvarenosti i ličnog ćara. Samo u po nečemu je sličan svom evroatlantskom uzoru. Ali uz presudnu razliku. Onaj evroatlantski uništava ceo svet oko sebe, ali kada treba spasavati svoju privredu poseže za klasičnom socijalističkom državnom intervencijom. Naš neoliberalizam uništava samo Srbiju – i ništa više. Ali kada posle kraha ideologije u Americi neoliberali stanu i odustanu, naši neoliberali na čelu sa Dinkićem i svom onom bulumentom budžaklijskih ekonomista jurišaju istim putem. Još čvršće i odlučnije.

Neka se Bušu zamera u Američkom Kongresu da podriva kapitalizam i uvodi socijalizam, našim hordama na čelu sa Dinkićem neće! Oni su pravoverni čuvari „ideje“, odnosno pljačke. U ovakvoj svetskoj situaciji mi ćemo jednu privatnu Renovu nesuvislost prihvatiti kao zapovest i početi „jednostranom primenom“ SSP-a da se – samoliberalizujemo! Dinkićevci kukaju što nisu EPS i Telekom odavno izneli na svetske berze koje su doživele krah! I ništa ih ne može pokolebati, izabraše „Morgan Stenli“ za privatizacionog savetnika „Telekoma Srbije“! Istoga dana, primera radi, fond „ Salford “, zabrinut zbog događaja na svetskom finansijskom tržištu, obustavlja prodaju „Knjaz Miloša“! Dinkićevi eskadroni su bezbrižni, za njih je državna svojina „alajbegova slama“.

Da smo pakosni mogli bismo da kažemo da je ljuta šteta što Dinkić i sva ta ordija naših ekonomista ne zapade Americi. Ne bi od nje ostao ni kamen na kamenu. Jer naši neoliberali i svi vlastodršci odreda misle da do problema dolazi zato što svoje satiranje Srbije, koje oni zovu reformama, nisu sproveli do kraja. Kada se suočimo sa problemima oni misle da je to samo znak da nismo sproveli njihove naume do kraja. Na mestu gde se pametni ljudi zamisle, ovi budžaklijski fanatici prosto kidišu.

Dokle? Dotle dok ima Srba i Srbije za njih će biti problema. Kada ne bude ni Srbije ni Srba neće biti ni problema. Naravno, pod uslovom da ih narod što pre, ne birajući način, ne najuri s vlasti.