Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

KOMENTARI

Prenosimo Večernje Novosti - Intervjui

 

 

Stiven Vordsvort

Ne treba izazivati Uniju

Dušica Radeka, 02.08.2008

EVROPSKA unija ne može da traži od Srbije da prizna Kosovo da bi ušla u njene redove, ali, sa pozicije većine članica Unije, nezavisnost Kosova je neponištiva. Iznoseći ove stavove u razgovoru za "Novosti", ambasador Velike Britanije u Beogradu Stiven Vordsvort dodaje i da bi najavljena inicijativa Srbije pred Međunarodnim sudom pravde bila "greška". Za aktiviranje Prelaznog sporazuma sa EU, kaže, čeka se ključna reč glavnog tužioca Serža Bramerca.

* Da li je za EU izručenje Radovana Karadžića Hagu dovoljan dokaz posvećenosti Srbije ispunjenju haških obaveza da bi u septembru upalila zeleno svetlo za primenu Prelaznog sporazuma sa Srbijom?

- Naravno da snažno pozdravljamo hapšenje Karadžića, ali zemlje EU nisu u stanju da objektivno i u potpunosti procene obim saradnje Srbije sa Hagom. Zato čekamo procenu tužioca Bramerca koji će do septembra verovatno posetiti Srbiju. Važno je što je njegova prva reakcija bila pozitivna. I dalje se nadamo da ćemo i preostalu dvojicu optuženih videti u Hagu, a kada bi to bilo tokom leta, cela slika bi se promenila. Puna saradnja sa Tribunalom ostaje da važi kao uslov za dalje približavanje Srbije EU.

* Deo Srbije strepi da će još jedan od uslova EU biti da ona prizna nezavisnost Kosova. Ima li takvih razmišljanja?

- Kao organizacija, EU ne može da traži od Srbije kao uslov za učlanjenje nešto što ne traži od svojih postojećih članica. Sve dok neke članice EU ne priznaju Kosovo, a ja ne vidim nijedan znak da će svih tih sedam država koje do sada nisu priznale odjednom promeniti svoju poziciju, EU ne može da insistira da Srbija tako nešto uradi.

* Iz Francuske, predsedavajuće EU, čujemo da bi vodeće članice Unije mogle da uslove Srbiju da odustane od inicijative da Međunarodni sud pravde oceni legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova, ako želi status kandidata za članstvo. Šta vi mislite?

- Ne vidim to kao uslov, već kao pitanje pristupa - hoće li Srbija i većina članica EU biti partneri ili će se zaglaviti u konfrontaciji. Jasno je da se o statusu Kosova ne slažemo: Srbija ga vidi kao deo svoje države, dok je iz našeg ugla Kosovo nezavisno, i to se neće promeniti. Ako pokušamo, možemo naći način "da se složimo da se ne slažemo" oko statusa, tako da to ne ometa integraciju Srbije u EU. Inicijativa pred sudom nama izgleda kao direktno izazivanje. Taj proces će privući dosta pažnje javnosti i teško će nam biti da sarađujemo na integraciji u EU, a da se konfrontiramo u isto vreme. Sudski proces bi nas previše fokusirao na naše razlike, za koje treba da nađemo način da ih držimo na jednoj strani, dok na drugoj sarađujemo. Zato mislimo da je to greška.

* Moglo bi se reći da su razlike stavljene u prvi plan kada su počela priznanja Kosova, uprkos stavu Beograda...

- Morao je da se nađe način da se ide dalje, na osnovu predloga izaslanika UN i uz podršku jasne većine u SB, a ne da se stvari ostave nerešene. Ali, različitost srpskog pogleda na ovu temu ne mora da stopira put Srbije u EU.

* Ako su članice EU svoja priznavanja Kosova objašnjavale kao najbolje rešenje za njih, tako Srbija sada smatra da je najbolji put za njen nastavak borbe za KiM da se obrati sudu pravde...

- Po našem mišljenju, priznanje Kosova je u jednoj teškoj situaciji bilo najbolje rešenje za region u celini. A što se budućnosti tiče, sve zavisi od toga šta hoćete da postignete. Ideja o poništavanju nezavisnosti, po našem mišljenju, opasna je (samo)obmana. Kosovo je priznala većina članica EU, većina u SB, SE, OEBS-u i takvo stanje se neće preokrenuti.

* Ako bi završila svoje obaveze, da li bi prijem Srbije u EU bio moguć kada i učlanjenje Hrvatske? Pominje se period između 2012. i 2015. godine...

- To zavisi od toga koliko Hrvatska brzo ide ka EU, a u to nisam sasvim upućen. Uopšteno mišljenje u Uniji je da svaka zemlja treba da se kreće sopstvenom brzinom i da ne bi bilo ispravno jednu veštački zadržavati, a drugu ubrzavati ako nije spremna. Ako neka država ranije pređe potreban put, pre će postati članica. Ovo je proces, a ne nekakva trka.

* Tačka neslaganja Beograda i Brisela je i status misije Euleks. Da li bi vaša zemlja podržala u SB predlog da misija EU bude deo Unmika?

- Generalni sekretar UN počeo je preoblikovanje civilne misije na Kosovu sa jasnom podrškom većine članica SB. Ne mislim da će Euleks biti deo Unmika, ali on deluje u okvirima Rezolucije 1244. Njegova misija je da izgradi zakone i mir na Kosovu i njegovo prisustvo je zaista neophodno.

* Ali, misija je bez dozvole SB koji je nadležan za civilno prisustvo na KiM...

- Generalni sekretar je pošao od toga da, pošto SB nije u stanju da pruži smernice, zbog nesaglasja njegovih članica, on ima zvaničan autoritet da u okviru postojeće rezolucije sam pokrene proces preoblikovanja civilne misije. Problem je nekako morao da se reši. Nije svet stao zato što u SB nije bilo saglasnosti. Sada je potrebno da nađemo način da Srbija može da sarađuje sa ovom misijom. Jer, to što misija radi svi prepoznaju kao korisno i kao dobru stvar.

* Mediji u Londonu izveštavali su da su u akciju hapšenja Karadžića bile uključene i tajne službe Velike Britanije. Da li je to tačno?

- Naša politika je da nikada ne komentarišemo javno stvari koje se tiču rada bezbednosnih službi.

* Vaš bivši kolega u Beogradu Aleksandar Aleksejev izjavio je da je Haški tribunal često postajao zarobljenik političkih igara. Kakvo je vaše mišljenje o radu suda, u kom, evidentno, kazne mimoilaze neke osvedočene zločince nad srpskim narodom?

- Nije fer optuživati taj sud da je "politizovan". Okvir u kome on radi dao je SB. Kao na svakom sudu, i u njemu se prosuđuje na bazi dokaza koji se čuju u sudnici. Naravno da to nekada vodi do presuda za koje ljudi smatraju da nisu fer. Dešava se to nekada i sudovima u mojoj zemlji, verovatno i u drugim, ali to ne znači da se prekida sa slanjem ljudi pred sud. Na Haradinajev slučaj, koji je ovde izazvao zabrinutost, uložena je žalba. Sud se kritikuje i ovde, ali i u Hrvatskoj, zbog generala Gotovine, gde ga neki ljudi vide kao heroja. Mislim da sudije u Tribunalu rade najbolje što mogu. Suština je, međutim, na osnovu dokaza utvrditi individualnu odgovornost pojedinaca za određene postupke i prevazići sukobe iz prošlosti.

* Beograd veruje u povratak za pregovarački sto o statusu KiM, a vi?

- To se neće desiti. Pročitao sam da je Aleksejev rekao da stvarnih pregovora o Kosovu nije bilo. Samo da navedem: izaslanik UN Marti Ahtisari počeo je svoj pregovarački proces 2005. godine. Kontakt-grupa, uključujući ministra Lavrova, septembra 2006, iskazala je duboko poštovanje za dotadašnjih "osam meseci intenzivnih pregovora". Pregovaračka trojka, uključujući njenog ruskog predstavnika, u decembru 2007. zaključila je da je bilo "intenzivne diskusije na visokom nivou između Beograda i Prištine". Zato je jednostavno pogrešno reći da pregovora nije bilo. Dve strane se nisu dogovorile, i ta faza je okončana. Dalje pregovarati - nema smisla. Nezavisnost Kosova priznala je velika većina članica EU, više od polovine članica OEBS-a, SE i SB. Mnoge zemlje koje nisu zvanično priznale Kosovo ponašaju se kao da ono jeste nezavisna država. Srbija je u svom Ustavu rekla da je Kosovo njen deo, još dok su pregovori o statusu trajali, a ne vidimo mogućnost da bi se sa takvom pozicijom saglasila većina na Kosovu.

* Iako je većina članica SB priznala Kosovo, nema odluke SB da je Kosovo država. Kosovo bez toga ne može postati deo UN...

- Svaka zemlja posebno odlučuje da prizna drugu državu, pa to što neka država nije članica UN ili neke druge međunarodne organizacije nema veze sa njenom nezavisnošću. Švajcarska se učlanila u UN 2002. godine, pa niko pre toga nije tvrdio da ona ne postoji.

* Srbija će vratiti svoje diplomate u EU, pa i u London . vaša zemlja ima dva ambasadora u Srbiji - u Beogradu i Prištini. Kako vidite dalji razvoj naših odnosa u ovim okolnostima?

- Radujemo se najavljenom skorom dolasku novog srpskog ambasadora u London . A Velika Britanija, kako mi gledamo stvari, u Srbiji ima samo jednog ambasadora. Mene, u Beogradu. Ali prihvatam da je vaše viđenje ovoga možda drugačije.

VIDIMO KOSOVO U EU

DA li vidite Kosovo u EU?

- Ceo region, uključujući Srbiju i Kosovo, treba da bude u EU. Dakle vidimo Kosovo u EU i treba da odlučimo kako da to ostvarimo, i to na način na koji u obzir uzimamo i poziciju Srbije. Ona ima 2014. godinu kao cilj ulaska, a Kosovu, koje kreće sa niže startne pozicije, verovatno će biti potrebno više vremena.

* Mislite da Srbija neće stopirati ulazak Kosova kao nezavisne države i da se neće zalagati da ono u EU uđe kao deo Srbije?

- Ako bi se Srbija učlanila 2014, to bi bilo bez Kosova, jer ono tada neće biti spremno, a sa Srbijom ćemo morati da dogovorimo kako da to bude definisano. Blokiranje ulaska Kosova u EU ne bi bilo dobro prihvaćeno u EU, niti bi bilo smisleno jer na njemu živi dosta Srba. Zašto bi Srbija svoje sunarodnike držala daleko od pogodnosti koje donosi članstvo u EU?

DSS NAS IZNENADIO

* DA li ste zadovoljni akcijom naše policije tokom prošlonedeljnog mitinga zbog Karadžićevog hapšenja? Ovog puta ambasada vam nije bila u opasnosti?

- Sa te tačke gledano, zadovoljni smo, ali ono što smo videli bilo je uznemiravajuće. Radikali prebacuju krivicu na DS, a oni su bili organizatori mitinga, uz podršku DSS i NS. Odgovornost je njihova. DSS i SRS blokiraju parlament uz paralelne aktivnosti na ulici, što je loše za demokratiju i opasno je za Srbiju...

* Protesta zbog izručenja Hagu bilo je i u Hrvatskoj, nisu demonstracije nepoznanica ni zemljama širom Evrope...

- Da, ali ovde je nasilje pratilo događaj na kome su učestvovale opozicione političke partije, i to iste one koje blokiraju rad parlamenta. To je nešto što situaciju čini veoma opasnom za demokratiju u Srbiji, i za imidž Srbije u svetu. Setimo se da su slike februarskih nereda obišle svet, a sada se to ponovo dogodilo. Investitori i drugi ljudi iz inostranstva će iz toga izvući neke zaključke. Ponašanjem SRS nisam iznenađen, sve dok je Šešelj na njenom čelu, već što im se pridružila DSS, koja ima demokratsku i proevropsku tradiciju za poštovanje. Podržavamo proevropsku orijentaciju i napore da se u regionu razvija demokratija. Verujem da u DSS još uvek ima ljudi takve orijentacije.

 

 
 
Copyright by NSPM