VJEKOSLAV RADOVIĆ

Borisovo paljenje Rajhstaga

Istorija se zloslutno ponavlja. Hitler je 1933. izveo paljenje Rajhstaga da bi za taj čin optužio svoje najžešće protivnike komuniste i uveo diktaturu. U Srbiji se slika ponavlja sedamdeset pet godina kasnije. Istina, Boris Tadić već ima apsolutnu vlast u zemlji, ali i bučnu i snažnu opoziciju koje se valja osloboditi. Zato događaji u utorak uveče na beogradskim ulicama nisu bili ništa drugo do Borisovo paljenje Rajhstaga.

U stvari, sve je, kao i paljenje Rajhstaga, počelo u februaru, prilikom mitinga protiv nezavisnosti Kosova i Metohije. Predsednik je pobegao u važnu „državničku“ posetu u Rumuniju, a u Beogradu su gorele ambasade. Predsednik, kao da je unapred znao, nije želeo da bude deo te priče. Miting je, kao i u ponedeljak, protekao u najboljem redu, a onda su se iz mračnih sokaka pojavili „huligani“ i napravili haos. Za čiji račun? Kome je to odgovaralo? Tomislavu Nikoliću i Koštunici sigurno nije.

U ponedeljak, Tadić je bio u Preševu, koje bi pod njegovim „mudrim“ vođstvom u dogledno vreme takođe moglo da postane inostranstvo. Siguran znak da miting „ultranacionalističkih“, „desničarskih“ i „klerofašističkih“ snaga ne može da prođe bez incidenata. Ali jeste. Međutim, na samom kraju, ponovila se februarska slika. Samo su ambasade pošteđene, jer ovaj put Boris ne bi mogao da krivi Koštunicu, koji se i sam negde sakrio, kao da je oboleo od hepatitisa.

Viđeni su samo njegov šef kabineta i nekoliko nižih funkcionera kako se šunjaju naokolo. Koštuničin čovek od poverenja, bivši šef BIA Rade Bulatović nije primećen. On je, kažu, na dan hapšenja Radovana Karadžića otputovao u London da upiše dete na fakultet, pa se verovatno još nije vratio. Kakvo roditeljsko požrtvovanje! Malo je ljudi u Srbiji koji bi bili spremni na takvu žrtvu - da pošalju rođeno dete negde daleko, da studira u hostilnom okruženju. Doduše, i mladi Vuk Jeremić je prošao kroz tu golgotu studirajući u Oksfordu.

Inače, sam miting bio je veliko razočaranje. Jadna je Srbija koja ne može da skupi više sveta da se odupre tiraniji! Pa onda trideset govornika! Van pameti. Posle dva sata otišao sam kući, a onda je duh izleteo iz boce. Pedesetak povređenih. A jeste li čuli da je neko uhapšen? Molim?

„Ja sam čovek koji podržava pravo na demonstracije i suprotno mišljenje, jer mi smo demokratija, ali ovde će se znati red. Dok sam ja predsednik Srbije, dok je ova vlada, znaće se red“, poručio je Tadić iz Preševa. I još, kao Vidovita Zorka, dodao: „Nema patriotizma u huliganstvu i pokvarenjaštvu.“ Ko o čemu, kurva o poštenju!

Dan posle paljenja Rajhstaga Hitler je uveo diktaturu i počeo hapšenjem komunista. Tadić je to najavio iz Preševa, dan pre. Razlika je samo u tome što on ima prerušene komuniste u Vladi, pa neće da ih hapsi ni zabranjuje, ali tu su radikali. Za Hitlera je šemu paljenja Rajhstaga, i svega što je usledilo, osmislio Gebels. Zasad se ne zna ko je osmislio Tadićev plan uvođenja vanrednog stanja, ali su se odmah pojavili njegovi gebelščići na svim televizijama, da „objasne“ šta se „stvarno“ desilo u Beogradu.

„Sigurno je da će radikali i njihovi pomagači pokušati da, kao i mnogo puta do sada, zamene teze i minimalizuju svoju krivicu, ali je više nego jasno da konačno moraju odgovarati za svoja nedela“, oglasio se Nenad Čanak. Pri tom je podsetio da je on još pre osam godina ukazivao „da je neophodno zabraniti Srpsku radikalnu stranku“. Bravo! Eto sjajnog povoda da se uvede vanredno stanje i neka nova „Sablja“. Posle Boris može da se i formalno proglasi za firera.

Međutim, kockice se nisu baš najbolje složile. Jer, seća li se iko kad su to i na kom mitingu radikali razarali i palili Beograd? Nije li to bio specijalitet onih koji su vikali: „Ajmo, ajde, svi u napad“? Nisu li to isti oni koji su pre osam godina palili Skupštinu i televiziju? Drugo, zar bi „klerofašistička omladina“, „ultranacionalisti“ i radikalski „navijači“, kako ih krstiše oni dežurni „analitičari“ iz Vremena, krenuli u obračune s policijom baš kad je govorio Tomislav Nikolić i kad je trebalo krenuti u mirnu šetnju. Ma, nemoj mi reći!

Onaj nesrećni Holanđanin, Van der Lube, paljenje Rajhstaga platio je glavom. Georgi Dimitrov se izvukao zahvaljujući briljantnoj odbrani, zbog čega je lajpciški proces ušao u istoriju. Radovan Karadžić nema šanse da pred haškim nacističkim sudom prođe kao Dimitrov kod Hitlera. Ali neko će, kad tad, morati da odgovara i za beogradsko paljenje Rajhstaga. Ako ne pred sudom, ono sigurno pred Bogom i istorijom.

Zato treba razumeti brigu Borisa Tadića što prete njemu i njegovom potomstvu. To je, veli, „krah civilizacije“. Jeste, Borise, ali „civilizacije“ koju si sam stvarao. Sudbinu nije izbegao ni onaj junak Somerseta Moma, koji se sklonio u Samaru.