Govor Borisa Tadića predsednika Republike Srbije na 63. zasedanju Generalne skupštine UN

Srbija rezolucijom brani Kosovo, UN i međunarodni poredak

Srbija je izabrala miran način kojim odgovara na pretnju svom teritorijalnom integritetu. Srbija je izabrala put borbe kroz međunarodno pravo.

Dok se svet 1945. godine, nakon najrazornijeg sukoba u istoriji, suočavao sa neizvesnom budućnošću u vidu pretnje nuklearnim uništenjem, ljudi sa strateškom vizijom stvorili su Ujedinjene nacije. Na dan formiranja svetske organizacije moja zemlja, sa ponosom podsećam, bila je među osnivačima, rekao je predsednik Srbije Boris Tadić na 63. zasedanju Generalne skupštine UN.

Naši hrabri politički prethodnici stvorili su ovu organizaciju u čvrstoj veri da međunarodno pravo, zasnovano na doktrini suverene jednakosti država, mora potisnuti upotrebu sile u mirenju razlika između naroda.   

Ovo suštinsko uverenje osnivača neohodno je iznova i iznova potvrđivati. Cilj kojim su bili vođeni mora iznova biti reafirmisan. A obaveza koju smo nasledili mora se sprovoditi, pri čemu se mora poštovati dostojanstvo i uvažavati odgovornost svih.    

Ma koliko da se svet promenio od 1945.godine do danas, Ujedinjene nacije ostaju jedina univerzalna institucija koja nas ujedinjuje u globalnu zajednicu suverenih država.

A u samom srcu svetske organizacije je Generalna skupština, čuvar legitimiteta međunarodnog sistema. Generalna skupština, kao jedinstveni svetski forum, okuplja nas kao suverene i jednake – i svako poseduje glas koji daje u ime svoje zemlje, kao što je zagarantovano Poveljom Ujedinjenih nacija.           

Neprikosnoveni karakter osnivačke doktrine, koja rezultira obavezom da se poštuje međusobni suverenitet i teritorijalni integritet, oličava samu prirodu organizacije Ujedinjenih nacija.    

To se do sada nije promenilo, i ja verujem da se ne sme promeniti ni ubuduće – osim ako ne želimo da se Povelja poništi i uruši ceo svetski pravni poredak koji se na njoj zasniva.

Dame i gospodo,

Predsednik sam zemlje koja se našla pred jednim od najopasnijih izazova za prirodu međunarodnog sistema od osnivanja Ujedinjenih nacija, rekao je Tadić.

Govorim o jednostranom i nezakonitom proglašenju nezavisnosti od strane albanske etničke zajednice u našoj južnoj pokrajini Kosovo i Metohija – teritoriji koja je za srpski narod predstavlja suštinu identiteta. Kosovo je, između ostalog, esencijalna veza između naše ponosne nacionalne prošlosti i naše izvesne evropske budućnosti. To je ono što danas povezuje tradiciju Srbije sa njenom budućnošću.

Pokušaj secesije dogodio se 17. februara 2008. godine, direktnim kršenjem Povelje Ujedinjenih nacija, Helsinškog završnog akta i Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 iz 1999. godine.

Albanski lideri sa Kosova odlučili su se na ovaj jednostrani korak nakon napuštanja pregovaračkog stola. Poverovali su da će im se otvoriti put ka nezavisnosti ako napuste pregovore. A poverovali su u to jer im je tako bilo obećano. Veštački rok za pregovore zadat je spolja, i u slučaju nepostizanja kompromisnog rešenja, obećano im je da će nezavisnost Kosova biti nametnuta.

U takvim okolnostima, kompromisno rešenje nije bila realna opcija. Kakav je bio motiv za etničke Albance na Kosovu da iskreno pregovaraju sa Beogradom? Uz fiksirani rok trajanja pregovora i obećanje ispunjavanja njihovih maksimalističkih zahteva, bilo je dovoljno da se pretvaraju da učestvuju u procesu predodređenom na neuspeh i da čekaju svojih pet minuta.

Motiv za takvo političko ponašanje kosovskih Albanaca sprečio je bilo kakvu mogućnost kompromisa. Rezultat je bio odbijanje razumne ponude Srbije da Kosovo dobije gotovo neograničenu samoupravu, najširu moguću autonomiju koja se može zamisliti.             

Dame i gospodo,                   

Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova predstavlja pokušaj rasparčavanja jedne države članice Ujedinjenih nacija protiv njene volje i bez saglasnosti Saveta bezbednosti, samo zato što je jedna njena etnička zajednica pretila nasiljem ako se njenim zahtevima ne izađe u susret.

Kao rezultat svega dovedena je u pitanje sama priroda međunarodnog sistema.

Poznato je da širom sveta ima na desetine Kosova, a sva ona samo čekaju da secesija dobije legitimitet i da postane prihvatljiva norma. Zato moramo biti svesni da bi tako nešto dovelo do eskalacije postojećih sukoba, ponovnog rasplamsavanja zamrznutih konflikata, dok bi neki novi sukobi time mogli biti izazvani.

Dame i gospodo,

Čuli smo argument da je Kosovo sui generis – jedinstven slučaj.

A istina je da se ta tvrdnja svodi na to da je Kosovo izuzetak od međunarodnog prava – da Kosovo treba da bude izvan pravila kojim se rukovodi međunarodna zajednica.

Republika Srbija odbija ovakav stav, verujući da niko ne sme sebi dati za pravo da proglašava takve izuzetke, posebno ako za to ne postoji odluka Saveta bezbednosti UN.

U ovom odlučujućim trenutku, moramo se zajedno, nepokolebljivo i odlučno, usprotiviti fundamentalnom kršenju međunarodnog prava.            

Dame i gospodo,

Srbija je odgovorila na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova krajnje odgovorno i uzdržano. Uprkos političkim previranjima, naša zemlja je nastavila da radi na doprinosu održanja regionalne stabilnosti.            

Od samog početka ove krize, Srbija je isključila upotrebu sile. I nije primenila nikakve druge jednostrane poteze, poput nametanja ekonomskih sankcija južnoj pokrajini.

Umesto toga, odlučili smo se za miran i diplomatski pristup – što je za rezultat imalo da se velika većina država članica Ujedinjenih nacija uzdržala od priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Ove države su nastavile da poštuju svoje obaveze iz Povelje Ujedinjenih nacija u pogledu poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta moje zemlje.              

U ime Republike Srbije, želim još jednom da se najiskrenije zahvalim ovim zemljama na njihovoj doslednosti poštovanja principa međunarodnog prava.

Dame i gospodo,           

Srbija je izabrala miran način kojim odgovara na pretnju svom teritorijalnom integritetu. Srbija je izabrala put borbe kroz međunarodno pravo.       

Dok kategorički odbijajamo nasilje i jednostrane poteze, odlučno tražimo da pravda bude zadovoljena uz pomoć odgovarajućih pravnih sredstava koja su na raspolaganju svakoj državi članici Ujedinjenih nacija.

Upravo zbog toga, Republika Srbija podnosi svoju rezoluciju na razmatranje Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. 

Dozvolite mi da pojasnim: tekst naše rezolucije, bez zauzimanja političkih stavova o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova, jednostavno i direktno, od najvišeg sudskog organa Ujedinjenih nacija – Međunarodnog suda pravde – traži odgovor na pitanje: “Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom?”.

Mi smo uvereni da će odgovor Međunarodnog suda pravde sprečiti da ova kriza posluži kao krajnje problematičan presedan u bilo kom delu sveta gde postoje secesionističke težnje.               

Takođe, verujemo da će savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde pružiti politički neutralno, a pravno autoritativno uputstvo, mnogim zemljama koje još razmišljaju kako da se, u skladu sa međunarodnim pravom, postave prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova.

Dame i gospodo,

Vaš glas za ovu rezoluciju pomoćiće da se ponovo potvrdi još jedan ključni međunarodni princip koji je doveden u pitanje: pravo svake države članice Ujedinjenih nacija da nadležnom sudu postavi elementarno pitanje o nečemu što smatra suštinski važnim.

Glas protiv zapravo je glas kojim bi se onemogućilo pravo bilo koje zemlje da sada ili u budućnosti zatraži pravnu zaštitu kroz sistem Ujedinjenih nacija.

Glas protiv značio bi prihvatanje da se ništa ne može učiniti kada secesionisti u nekom delu sveta proglase svoj slučaj jedinstvenim i zatraže da budu tretirani mimo univerzalnog okvira međunarodnog prava.

Takav pristup bi mogao da dovede do urušavanja sistema Ujedinjenih nacija kakav danas poznajemo.            

Dozvolite mi, stoga, da formalno zatražim podršku svake države članice za predlog Srbije Generalnoj skupštini UN, naglasio je predsednik Tadić i nastavio:

Dame i gospodo,

Dok Međunarodni sud pravde bude odlučivao o legalnosti jednoglasnog proglašenja nezavisnosti, Srbija će nastaviti da bude pouzdan partner statusno neutralnoj administraciji u našoj južnoj pokrajini.

Funkcionalnost rekonfigurisanog međunarodnog civilnog prisustva pod upravom Ujedinjenih nacija, kako je definisano Rezolucijom 1244, od velikog je značaja za moju zemlju. 

Dobro je poznato da se Evropska unija posvetila izgradnji preko potrebnog institucionalnog i društvenog okvira u našoj južnoj pokrajini. Neka tu ne bude sumnje: moja zemlja podržava veće angažovanje Evrope u bilo kom delu Srbije, uključujući i Kosovo.

Ali, da bi evropsko prisustvo na Kosovu potpuno počivalo na prihvatljivom, pravnom okviru,

neophodno je da mandat misije bude odobren od strane Saveta bezbednosti. Delovanje misije mora ostati statusno neutralno i zbog toga njen rad ne može biti baziran na tzv. Ahtisarijevom planu koji je Srbija odbacila, a koji Savet bezbednosti UN nikada nije usvojio.             

Mi ćemo, zajedno sa državama članicama UN i sa Sekretarijatom, raditi na rešavanju tog pitanja kako bismo u bliskoj budućnosti postigli konsenzus o međunarodnom civilnom prisustvu u našoj južnoj pokrajini.

Dame i gospodo,

Želim da naglasim da je centralni strateški prioritet Republike Srbije brzo priključenje Evropskoj uniji.

Mi želimo da se pridružimo Evropskoj uniji, ne samo zbog geografije, kulturnog nasleđa i ekonomskog prosperiteta, već i zajedničkih vrednosti koje delimo. Te vrednosti čine temelj velikog evropskog mirovnog projekta i predstavljaju osnovu naše demokratije, čitavog društva i naše vere u boljitak koji možemo da dostignemo.

Te zajedničke vrednosti ukazuju i na važnost pomirenja među narodima Balkana – što je važan razlog zbog koga Srbija u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu.

Mnogo puta do sada pokazali smo nedvosmislenu posvećenost naporima da se svi optuženi za ratne zločine nađu pred licem pravde. Nastavićemo na isti način jer je to naša dužnost prema žrtvama, prema nama samima, i pre svega - prema generacijama koje će tek doći.

Evropa jesnaga koja ujedinjuje. Zato je Srbija apsolutno posvećena procesu ulaska u Evropsku uniju, a tu težnju, uveren sam, sa nama dele sve zemlje Zapadnog Balkana.            

Naša je želja da pripadamo zajednici većoj od zbira svih pojedinačnih zemalja, i cilj nam je da zaustavljajući proces balkanizacije Balkana, tok istorije okrenemo ka zajedništvu i saradnji.   

Pored aktivnosti na evropskim integracijama Srbije, naša je namera da nastavimo obnavljanje i produbljivanje mnogih bliskih prijateljstava koje je Jugoslavija imala širom sveta u periodu posle Drugog svetskog rata. Ovo će biti jedan od ključnih prioriteta moje zemlje u godinama koje dolaze.        

Kao zemlja koja je naslednica suosnivača Pokreta nesvrstanih, Srbija će i dalje ulagati napore da da svoj doprinos svetskoj zajednici kako bi ona ostala posvećena napretku demokratije, uzajamnom uvažavanju, ekonomskom i društvenom napretku, kao i poštovanju ljudskih prava.

Takva vizija može se ostvariti jedino čvrstom potvrdom univerzalnih principa o poštovanju suvereniteta, uz solidarnost i očuvanje međunarodnog prava u okviru Ujedinjenih nacija, rekao je na kraju svog govora predsednik Tadić.