Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
Debate:
Kosovo i Metohija
Srbija i Crna Gora
Srbija i NATO
Srbija među ustavima
Crkva i politika
Kuda ide Srbija?
Svet nakon 11. septembra
Istina i pomirenje na ex-YU prostoru
   
  Komentari:
Politički život
Kolumne Đ. Vukadinovića i S. Antonića
Kulturna politika
Ekonomska politika
Polemike
BiH - deset godina posle Dejtona
Savremeni svet
   
  Pregledi:
Prenosimo
Prikazi
Hronika
Ankete
   
 

DEBATA

Kuda ide Srbija?

 

 

Akademik Vasilije Krestić, istoričar

Političke konfrontacije – zla kob za naciju

Sve su prilike da Srbija decenijama ni izbliza nema adekvatan strategijski nacionalni program, ili bar ne u onoj meri, koji bi joj obezbedio ono što ima jedna stabilna država u svetu – ekonomski, privredni, kulturni, naučni, politički progres i iznad svega – nacionalno jedinstvo. Zašto je to tako – postoji više razloga.

Zašto Srbija nema strategiju nacionalnog razvoja?

– Sumnjam da uopšte može u postojećim, rekao bih, prilično delikatnim okolnostima, neophodan, preko potreban, strategijski program uopšte da se uradi, realizuje. Voleo bih da me stvarnost demantuje, naša je realnost, prilično tužna, tragična – kaže akademik Vasilije Krestić. Da ne bi bilo dileme šta podrazumeva nacionalni program, pošto ga mnogi poistovećuju sa političkim, bilo bi dobro da se zna šta je njegov pravi smisao. Prema mom mišljenju, to bi bio neki, da ga tako nazovemo, tekst kojeg bi se morale pridržavati sve rukovodeće snage jedne države, bez obzira na činjenicu koja je politička opcija trenutno na sceni, odnosno, vlasti. U svim ozbiljnim zemljama na svetu nacionalni programi nisu javna akta. To su, pre svega, tajna akta koja se ne iznose u javnost. Razume se, iz strateških razloga – pojašnjava akademik prof. dr Vasilije Krestić suštinu ovog „dokumenta” za kojim Srbija vapi.

Da li naša država ima ikakav nacionalni program?

–Nisam siguran da li Srbija ima nacionalni program. U zemlji u kojoj se nalazimo, u kojoj su političke smene tako munjevite i česte, a konfrontacije političkih stranaka tako snažne, čak do ekstremne netrpeljivosti, šokantne, teško je očekivati da postoji jedan konzistentan program oko kojeg će se okupiti različite opcije naše političke scene. Da postoji minimum zajedničkog među njima, bolje da kažem visoka svest i savest o zajedničkim nacionalnim ciljevima, ozbiljnoj planskoj budućnosti, onda bi se moglo pretpostaviti da postoji nacionalni plan. Sumnjam da uopšte može u postojećim, rekao bih, prilično delikatnim okolnostima, neophodan, preko potreban, strategijski program uopšte da se uradi , realizuje.Voleo bih da me stvarnost demantuje, ali to je prosto naša realnost. I to prilično tužna, tragična. Dovoljno je samo da pomislimo šta kao narod preživljavamo u pokušaju da sačuvamo Kosovo i Metohiju, kao vekovni deo naše teritorije, kao našu Južnu pokrajinu. Očigledno je da nam je, u priličnoj meri, narušen suverenitet. A, svaki nacionalni program, u prvom redu, mora da štiti teritorijalni integritet svoje države i naroda.

Koje zemlje u svetu svoju strategiju uspešno primenjuju?

–Samo ozbiljne, stabilne države, gde postoje vlade dužeg kontinuiteta nego što je to kod nas, mogu da imaju adekvatan nacionalni program. U protivnom, sve su to iluzije, jer činjenica je da naš narod vapi za jedinstvenim nacionalnim programom, pa i da se to obelodani. U ovom trenutku, sa raspoloživim političkim snagama, odnosom stranaka, nema šanse da se stvori takvo jezgro. Evo primera kako funkcioniše jedna država sa i bez dobrog nacionalnog programa. U pitanju je, naravno, Rusija. Ona ga nije imala za vreme Mihaila Gorbačova i Borisa Jeljcina, a više je nego očigledno da on sad postoji i da se u dobroj meri sprovodi u kontinuitetu. To je najočitije, ako pogledate sa kolikom ozbiljnošću Vladimir Putin, a sada Dmitrij Medvedev, vodei nacionalnu, unutrašnju i spoljnu politiku. Putin je, vidite, više od osam godina bio na vlasti. Sad ima svog naslednika Medvedeva, ali on će i dalje biti i te kako prisutan na političkoj sceni svoje države.I to svakako svojim aktivnostima u spoljno-političkom svetu i pokazuje.

Dakle, iza svake stabilne države stoje vrsni, sposobni političari i državnici, čiji je zadatak realizacija zacrtanog.

– Zna se, dakle, iz primera na Rusiji, koja je u vrlo kratkom vremenskom periodu doživela sveopšti ekonomski, privredni preporod, ali vrlo brzo dostgla je respektabilni, vojni i politički uticaj u svetu, kakvu ulogu ima ozbiljna nacinalna stretegija za jednu državu. Vidi se, takođe, i ko stoji iza njega, na koji način i kojom dinamikom se on može ostvarivati. Postoje, u tom smislu, kratkoročni i dugoročni zadaci. Bojim se da kod nas o takvom nacionalnom programu niko i ne razmišlja, niti su ljudi koji vode našu zemlju u ovom momentu osposobljeni da tako nešto ostvare. U teškoj smo situaciji i kao država i kao narod, pa i ne postoji mogućnost da se iznedri. Treba razumeti našu javnost koja vapi za programom, jer ona, zapravo, traži istinsko nacionalno jedinstvo. Ona vapi za objedinjavanjem, za jednom vizijom za kojom bismo svi krenuli.

Razgovor vodila Biljana Živković

 

 

 

 

 

 
 
Copyright by NSPM