SAD gube uticaj

Čaves je otišao u Rusiju i Kinu, a brazilski predsednik Lula nije ni kinuo, dok kapital iz Japana, Koreje, SAD, Skandinavije stiže u njegovu zemlju

Znalo se, sve do sada: Amerika se zakašlje, Brazil dobija upalu pluća. Ovoga puta Lula da Silva, kome je popularnost narasla proporcionalno naglom porastu broja uposlenih Brazilaca i smanjenju inflacije na najniže istorijske grane, pita se sa čuđenjem: „Koja kriza?“ Brazil , latinoamerički gigant, deseta svetska ekonomija, nije se ni zagrcnuo. Naprotiv, zdrav i čio, diše kao da mu vetrovi sa njujorškog Volstrita pune pluća dodatnim kiseonikom.

Na Si-En-Enu bombarduju narod izjavama predsedničkih kandidata o krizi na Volstritu, ko je za to kriv i kako će se sve popraviti, a kaiš vesti na dnu ekrana zvoni još jednim alarmom: zvona zvone iz Moskve, gde je predsednik naftonosne Venecuele Ugo Čaves pred dolazak u rusku prestonicu dao intervju.

 „Latinskoj Americi potrebno je čvrsto prijateljstvo sa Rusijom, kako bi se umanjio američki uticaj i održao mir u regionu“, rekao je Čaves, a flota vojnih brodova sa „Pedrom Grande“ na čelu (brod „Petar Veliki“) spokojno plovi ka karipskim prijateljskim lukama.

Usred grčevite nedelje (najnervoznijih dana još od krize 1929), na njujorškoj berzi, raščerečene ovce u formalinu, britanskog kontroverznog umetnika Demijena Hersta, prodale su se za 200 miliona dolara, znatno skuplje nego što je to licitirala kuća Sotbi za prodaju umetnina. Najgalantniji Herstovi kupci na Menhetnu bili su Rusi. Sotbi je, pre nego što je Herstova dela dao na prodaju, skoknuo do Nju Delhija, gde je u predlicitaciji dobio nekoliko visokih ponuda. Više nego što bi ijedan tajkun iz Velike jabuke bio spreman da uloži u ovim nesigurnim vremenima. Jedan trgovac umetninama objasnio je da je „Herst globalni umetnik“ koji odoleva i prkosi „lokalnim ekonomijama“. U lokalce je ubrojao nikog drugog nego… – Ameriku! „Da, tako je to, dragi narode, keš je na drugim mestima“, konstatuje u uvodniku „Njujork tajmsa“ Rodžer Koen.

Iz novih centara finansijske moći (Brazil, Rusija, Indija i Kina, skraćeno se zovu BRIK) nije se čula ni reč ohrabrenja povodom američke agonije. Doduše, Luis Inasio Lula da Silva (američki mediji naglo su se udostojili da upamte puno ime i prezime jednog latinoameričkog predsednika), brazilski predsednik, ne videći krizu u svom okruženju rekao je novinarima da za nju „pitaju Buša“. Hvala, Lula. Brazil sedi na 208 milijardi dolara sopstvenih rezervi, pa će Lula možda reći da je njegova lakomislena dosetka opravdana.

Rusi dolaze…

Koen ipak ne veruje da bilo ko može da diše punim plućima dok se Njujork guši u sopstvenom smogu. Ovo jeste američko maslo, sazdano na mantri da je država glupa, a tržište pametno, pa je i odgovornost da se izvuče iz ovog debakla pre svega na Amerikancima. Slaže se i sa ocenom da se svet promenio poslednje decenije, i da je bogatstvo transferisano daleko od SAD. Ali novi centri nisu prihvatili odgovornost, uzdajući se da je ovo još uvek vek Amerike. Oni su slobodni jahači bez porodičnih obaveza.

Strane banke imale su svoj udeo u ovoj krizi, a vreme je da sada pomognu da se američke finansijske institucije oporave, smatra uvodničar „Njujork tajmsa“.

Šta je kome za šta vreme, to više niko ne zna, ali Ugo Čaves je odlučio da ove godine ne putuje u Njujork da tamo u eksteritorijalnoj zoni Ujedinjenih nacija isteruje mak na konac sa „đavoljim podanicima“ (kako je pre neku godinu radio, stupajući na govornicu posle Džordža Buša). Umesto toga, krenuo je na turneju po Kini i Rusiji u kojoj je bio i pre tri meseca. Od 2005. Venecuela je sa Rusijom sklopila ugovore u vrednosti od četiri milijarde dolara. Za uzvrat je dobila borbene avione „suhoj“, helikoptere „Mi-17”, sto hiljada kalašnjikova… Razgovara se i o ruskim podmornicama, sistemima za protivvazdušnu odbranu i dodatnim „suhojima“. Sve bi to moglo da se podmaže „novim energetsko-strateškim savezništvom“. Ruski „Gasprom“ i „Lukoil“ potpisali su sporazum sa venecuelanskom državnom naftnom kompanijom „Petroleos de Venecuela“ da zajedno istražuju nekoliko rezervoara u Orinoku, jednom od najbogatijih nalazišta još neiskorišćenog crnog zlata na svetu. Pet ruskih najvećih naftnih kompanija namerava da, udružene u konzorcijum, uloži 6,5 milijardi dolara u rafineriju koja bi procesuirala venecuelansku sirovinu. To bi ovoj latinoameričkoj zemlji omogućilo da se oslobodi zavisnosti od privatnih američkih kompanija „Mobila“ i „Ševrona“…

Sav novac ode u Brazil

Ukazuje se i na mirnijeg socijalistu, „antičavesovskog profila“, brazilskog predsednika Lulu, kao na novog lidera celog regiona. Najveće svetske kompanije sele se, prema mnogim merodavnim izveštajima, u nekadašnju zemlju trećeg sveta, tropski Brazil. Nemačke čeličane već su sklopile multimilijardske ugovore, a proizvodi će se iz Latinske Amerike izvoziti na azijsko tržište. Svetske građevinske firme ubrzano grade stanove za rastuću srednju klasu. Ona se, iako nije obolela od zapaljenja pluća, brzo zarazila potrošačkom groznicom tako tipičnom za Severnu Ameriku. Usred panike na Menhetnu, „Hjundai“ iz Južne Koreje, „Suzuki“ iz Japana, „Virlpul“ i „Šeraton“ hoteli iz SAD objavili su nove velike projekte u Brazilu. Njima su se pridružile kineske, portugalske, skandinavske firme…

To ipak ne znači da je Brazil vakcinisan od globalne zaraze koja je počela iz njujorškog Volstrita. Vodeći svetski izvoznik gvožđa, šećera, soje i još nekih sirovina, Brazil zavisi od globalnih cena, koje su poslednjih nedelja znatno opale. Sve je moguće, kažu oprezniji finansijski stručnjaci u Brazilu. Za sada, međutim, niko nije ni kinuo.

Dok se u Americi strižu ovce, i to pred same predsedničke izbore koji bi trebalo da preokrenu pad svih akcija, američki slobodarski prestiž i moralno vođstvo, kako se nadaju kandidati, morali bi da se oporave zajedno sa akcijama na Volstritu.

Zorana Šuvaković

[Politika 25.09.2008]