Obrad Kesić: Hapšenje Karadžića je u velikoj meri pogoršalo medjunarodnu poziciju Srbije

Branko Mikašinović, Vašington, VOA 04.08.2008

U kojoj meri je ekstradicija Radovana Karadžica Hagu doprinela unapredjenju imidža i odnosa Srbije sa SAD i Evropskom unijom, kao i o delovanju srpskog lobija u Vašingtonu, Branko Mikašinović razgovarao je sa vašingtonskim političkim analitičarom, Obradom Kesićem. 

KESIĆ: Pod normalnim okolnostima i u situaciji gde postoje normalni odnosi izmedju Srbije i Amerike, bilo bi realno očekivati da bi ekstradicija Karadžića doprinela normalizaciji i unapredjenju tih odnosa. Nažalost, situacija je nenormalna u pogledu pozicije Srbije u odnosima ne samo sa Amerikom, već i Evropskom unijom. Znate dobro da se poslednjih dana videlo da tu postoji jedan veliki problem - prvo što je napravljeno jeste veliki korak za Srbiju u saradnji sa Hagom i ovu vladu u Beogradu, ali se toj vladi to ne pripisuje kao njen uspeh, već kao uspeh politike pritisaka i uslovljavanja.

GLAS AMERIKE: Medjunarodna zajednica očekuje izručenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Da li mislite da će Srbija uskoro izaći tome u susret?

KESIĆ: Prvo, mora da dodje do hapšenja. Ali, za mene je nešto tu nelogično, a to je da nova vlada nije napravila neki sporazum oko hapšenja Karadžića, tako da jednostavno nema nekog nagradjivanja, ili se barem za sada to ne vidi. Sa jedne strane, možda je to dosta naivno od strane Beograda, da je očekivao da će to biti vidjeno u kontekstu onoga što bi normalna država učinila prema svojim medjunarodnim obavezama i zakonu i prema sopstvenom zakonu, što je potpuno normalno i dobar potez. Medjutim, u velikoj meri, strani političari vide to kao njihov uspeh, odnosno uspeh jedne politike koja je dovela Srbiju u situaciju da će ova vlada imati velike probleme ne samo sa Amerikom, već i sa Evropskom unijom, ukoliko se ne postigne nekakav novi okvir za te odnose. Ako se uspostavi odnos i praksa da se sa Srbijom može da razgovara samo sa pretnjama i kroz politiku uslovljavanja, onda se bojim da će taj drugi potez, koji bi bio logičan u ovom momentu, biti veoma težak za ovu vladu i samu Srbiju. Takodje, ako je vlada odlučila da mora da ispuni uslov saradnje sa Hagom u potpunosti, onda je nelogično što to nisu uradili odjednom. Ako su svesno odlučili da uhapse samo Karadžića a da ne uhapse drugu dvojicu optuženika u ovom trenutku, možda su se nadali da će pritisak nestati posle njegovog hapšenja, i da će malo dobiti na vremenu.

Medjutim, mislim da su pogrešno procenili situaciju i vidimo da je efekat sasvim suprotan, tako da možemo da kažemo da ovaj potez, bar za sada, ne samo da nije pokazao neki rezultat što se tiče Srbije, nego je u velikoj meri pogoršao medjunarodnu poziciju Srbije. Ako pogledamo, na primer, situaciju u Evropskoj uniji, dobro znate da su, pre nego što je formirana vlada, Holandija i Belgija bile izolovane u Evropskoj uniji u svom mišljenju da sporazum sa Srbijom treba da bude uslovljen punom saradnjom sa Haškim tribunalom. Sada kada pogledamo rezultat posle hapšenja Radovana Karadžića vidimo da više nisu Holandija i Belgija izolovane u Uniji, već da to postaje glavni trend i politika Evropske unije. Pozicija Srbije u odnosu sa Evropskom unijom se, nažalost, pogoršala tim potezom. Očekujem da će biti izvršen veliki pritisak na Srbiju u pogledu što skorijeg hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

GLAS AMERIKE: Ako se nedavna poseta kosovskih lidera Vašingtonu može smatrati i kao vrhunac uspešnog delovanja albanskog lobija, šta to znači za poziciju Srbije i pripreme za novu administraciju?

KESIĆ: Već odavno postoji više problema u odnosima izmedju Vašingtona i Beograda. Jedan od tih problema u odnosima dve zemlje je da Srbija uopšte nema efikasan lobi u Vašingtonu. Država kao država skoro da nije bila prisutna ovde, lobisti koji su taj posao radili, koji je trebalo da predstavljaju interese Srbije i države u Vašingtonu, ne samo da to nisu uspeli da učine na jedan dobar način nego se u velikoj meri nisu uopšte bavili svojim poslom. Misalim da je to bio veliki promašaj od strane Srbije, ali to ne znači da nije potrebno da sada u ovom trenutku nova vlada, pokuša da izgradi jedan ozbiljniji način da se čuje njen glas i da se definišu interesi Srbije u Vašingtonu, na način na koji to čine i sve druge države. To ne znači da preko noći može nešto da se izmeni, niti može da se utiče, na tvrd stav Amerike da Kosovo treba da bude nezavisno, ali je to nužno kao okvir za poboljšanje odnosa i da se utiče na brzinu poboljšanja tih odnosa.

Pre nego što dodje do potpune normalizacije odnosa Srbije i Amerike, mora da dodje do velikih promena i u Beogradu i u Vašingtonu. U Beogradu, ljudi moraju da shvate ozbiljnije da treba da se radi više u vezi sa lobiranjem i da ne mogu da računaju samo na ambasadu i srpsku zajednicu. Prevashodno je važno da vlada definiše nacionalne interese, da da pravac i smer projekta lobiranja, jer bez toga ni jedan lobi ne može da uspe. Ne mogu se imati različita mišljenja i stavovi, već treba jasno definisati interese Srbije. Druga stvar je da vlada mora jasno da kaže šta hoće. Mi znamo dobro šta neće - neće da prizna nezavisnost Kosova, ali šta je onda odgovor na to, šta ona nudi, šta traži? Mislim da su do sada srpski političari bili jako vešti da definišu šta neće, a vrlo slabi u tome šta hoće, a to mora da se izmeni.

U Americi, mora da dodje do promene u mišljenju i mentalitetu ljudi koji se bave Balkanom - da ne vide to, ako mogu da kažem, kao neku priliku za zadovoljavanje lične ambicije. Mislim da bi mentalitet u Vašingtonu trebalo da bude mnogo otvoreniji i iskreniji prema Srbiji.