MOSKVA: HITNO REALIZOVATI STRATEGIJU O PRESTANKU RADA HAGA

MOSKVA, 10. jula (Tanjug) - Oslobađajuća presuda "bošnjačkom ratnom zločincu" Naseru Oriću još jedno je svedočanstvo pristrasnosti u radu Haškog tribunala i samo potvrđuje da je neophodno hitno realizovati usvojenu strategiju o prestanku njegovog rada, saopštila je danas zvanična Moskva.

U saopštenju ruskog Ministarstva inostranih poslova istaknuto je da je oslobađajuća presuda Oriću svedočanstvo neobjektivnosti prema jednim i snishodljivosti prema drugim učesnicima konflikta u bivšoj Jugoslavije i zamena pravosuđa ispunjavanjem političke narudžbine.

Zvanični predstavnik ruskog MIP-a Andrej Nesterenko je podsetio da je Orić tokom oružanog konflikta u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine organizovao ubistva oko 3.000 civilnih srpskih stanovnika u okolini Srebrenice.

"Tribunal ne samo da nije pooštrio neviđeno blagu kaznu (dve godine zatvora) izrečenu u leto 2006, već je naprotiv potpuno opravdao okrivljenog", istakao je Nesterenko u pisanom saopštenju.

Prema njegovim rečima, izaziva nedoumicu i činjenica da je direktno uključena u proces pomirenja oko Srebrenice, Kancelarija visokog predstavnika "ovoga puta poželela da otćuti".

"I to iako se Orić nije Međunarodnom sudu za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji predao dobrovoljno, već bio uhapšen i uz međunarodne Snage za stabilizaciju sproveden u Hag", istakao je Nesterenko.

Žalbeno veće Haškog tribunala bivšeg komandanta muslimanskih snaga u Srebrenici oslobodilo je 3. jula jedine prvostepene kazne.

"Apelaciono veće je oslobodilo Orića optužbi po tački 7 (3) statuta Tribunala, dakle komandne odgovornosti za ubistva i torturu bosanskih Srba u policijskoj stanici u Srebrenici, kao i u zgradi i iza zgrade opštine u Srebrenici", objasnila je tada portparol Tribunala Nerma Jelačić, dodajući da su sve osnove žalbe koje je Tužilaštvo uputilo na prvostepenu presudu odbijene.

Tužilaštvo je na suđenju tražilo da Orić bude osuđen na 18 godina zatvora, a Žalbeno veće je zaključilo da pred Pretresnim većem nije izneto dovoljno dokaza da se Orić osudi, a odmah po izricanju prvostepene presude, Orić je pušten na slobodu.

Tokom sednice Saveta bezbednosti UN 4. juna na kojoj su razmatrane aktivnosti međunarodnih tribunala za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, stalni predstavnik Rusije pri svetskoj organizaciji Vitalij Čurkin izrazio je nezadovoljstvo radom Tribunala, ne propuštajući da ponovi da je slučaj Ramuša Haradinaja, kojem je Sud izrekao oslobađajuću presudu, "postao još jedna crna mrlja na reputaciji" tog suda.

Ruski ambasador pri UN je ukazao da Haški tribunal "planira da završi predmete u prvoj instanci tek u 2010. godini, a to je trebalo da bude urađeno do kraja ove godine".

Već sad se može konstatovati da Haški tribunal nije ispunio strategiju završetka za vreme svog rada, a nije naveo ubedljiva opravdanja za to, ukazao je Ccurkin.

"Sudovi u suštini konstatuju svoju nesposobnost da ispune na vreme rezolucije Saveta bezbednosti usvojene na osnovu Glave VII Povelje UN", rekao je ruski diplomata i predložio Savetu da donese odluku da "sudovi ne mogu počinjati sudske procese u prvoj instanci posle januara 2009. godine".

"Na taj način, predmeti svih osoba, dostupnih tribunalima i onih na poternici, za koje ne počne sudski proces, treba da budu predati pod nacionalnu jurisdikciju", rekao je Ccurkin.

"Razmatranje optužbi prema osobama 'posebno pomenutim' u rezolucijama Saveta, može da dođe pod jurisdikciju međunarodnog mehanizma za preostale, koji će biti formiran u najskorije vreme", dodao je on.

Takvo rešenje uklapa se u kriterijume SB UN, u skladu sa kojima su tribunali sudili samo "visokim rukovodiocima, koji se sumnjiče da nose glavnu odgovornost za izvršenje zločina koji spadaju u jurisdikciju tribunala".

Tribunali su osnovani pre 14 godina, a u Ruandi i državama formiranim na teritoriji bivše Jugslavije sada funkcionišu samostalni sudski sistemi, rekao je Čurkin.

"Ne vidimo osnova za oduzimanje suverenog prava tih država da sprovode nacionalno pravosuđe, tim pre što te zemlje izjavljuju da su spremne da samostalno gone optužene pred Haškim tribunalom i sudom za Ruandu", istakao početkom juna ruski ambasador pri UN.