Zapadni mediji o dobrim i lošim separatistima na KiM i na Kavkazu

BEOGRAD, 11. avgusta (Tanjug)

Mnogi zapadni mediji situaciju u Južnoj Osetiji i Gruziji porede danas sa zbivanjima na Balkanu, od početka Prvog svetskog rata, preko ratova na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka, do proglašenja i priznavanja nezavisnosti Kosova, primećujući da, izgleda, sada postoje i dobri i loši separatisti.

Britanski "Tajms" piše da "ne postoje dva identična događaja u istoriji, ali da su sličnosti između srpske krize od jula 1914. i gruzijske krize od avgusta 2008. godine uznemirujuće".

Ovaj list ocenjuje da je "faktor Rusije" od centralnog značaja u oba slučaja, a da je deo razlika u tome što se Sovjetski Savez raspao pre gotovo 20 godina, pa Rusija dugo nije bila u poziciji da se suprotstavi stremljenjima država koje su nekada bile u njenom sastavu.

Ali, kako piše "Tajms", Rusija je sada sve važnija kao snabdevač nafte i gasa, i dovoljno je jaka da zaštiti svoje interese.

Razlika u odnosu na krizu pred Prvi svetski rat je i u tome što su velike svetske grupacije, bilo da su u usponu ili padu, sada nedovoljno stabilne, i politički i ekonomski, te da u takvoj neizvesnosti ne smeju da rizikuju da uđu u manji rat koji bi mogao da preraste u velik.

Stoga londonski "Tajms" gruzijski pokušaj preuzimanja kontrole nad Južnom Osetijom ocenjuje kao nepromišljen.

"Gardijan" ističe da je Zapad do sada zauzimao radikalno različite pristupe kada je reč o podelama na Balkanu i na Kavkazu, jer je na Balkanu promovisao raspad multietničke Jugoslavije, te se ovaj list pita: "Ako mikrodržavu u kojoj dominira mafija kao što je Crna Gora može da prizna Zapad", zašto na nezavisnost ne bi imale pravo i proruske države?

"Vašington post" piše da je rat u Južnoj Osetiji Moskva već izvesno vreme nastojala da izazove, te je nesrećna sudbina Gruzije u tome što leži u zoni od Baltika na severu preko centralne Evrope i Balkana do Kavkaza i Centralne Azije, u kojoj se odvija geopolitički sukob između "ojačane i revanšističke Rusije s jedne i Evropske unije i SAD s druge strane".

Ovaj list ocenjuje da je upravo Rusija ta koja vrši pritisak, kao što je Rusija bila ta koja je postavila pitanje Kosova, "teritorije na kojoj Moskva nije imala vidljiv interes izvan izražene panslovenske solidarnosti"

Prema ovom listu, napad Rusije na suverenu teritoriju Gruzije obeležio je zvaničan povratak istorije na nadmetanje velikih sila gotovo u stilu 19. veka, na ozbiljno izražen nacionalizam, na nadmetanje oko sfera uticaja i teritorija i na korišćenje vojne sile radi postizanja geopolitičkih ciljeva.

"Independent" se bavi objašnjenjem krivice Zapada u odnosu prema Rusiji i govori o njegovoj "dugoročnoj geopolitičkoj nesposobnosti" zbog nedovoljnog razmatranja posledica pobede u hladnom ratu, kada je postojala potreba za uspostavljanjem "novog sistema kolektivne bezbednosti u Evropi, koji bi obuhvatio Ruse".

To je, kako zaključuje ovaj list, u praktičnom smislu moglo da stvori i diplomatska sredstva za rešavanje pitanja Gruzije pre nego što je taj problem i nastao.

Sada se, međutim, povlači paralela između situacije sa statusom Kosova i Južne Osetije i Abhazije, za koje će Gruzija morati da prestane da se bori, iako to neće predstavljati rešenje problema, ocenjuje "Independent".

Paralelu sa Balkanom iz devedesetih godina povlači i "Kriščen sajens monitor", koji kao centralne probleme u oblasti Kavkaza navodi "mračne politike etničkog rivalstva i teritorijalne borbe".

"Ovaj region je poprište mnoštva graničnih sukoba i snova o nacionalističkim domovinama", piše "Kriščen sajens monitor".

"Fajnenšel tajms" prenosi da zvanična propaganda u Moskvi po pitanju rata u Gruziji kaže da je ovo rusko Kosovo, gde je Sakašvili opasni "odmetnik" kao Slobodan Milošević.

Rusija se upliće samo iz humanitarnih razloga, da bi zaštitila civile i sprečila etničko čišćenje, navode se reči ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova.

Ipak, "Fajnenšel tajms" zaključuje da u pitanju nije samo osveta Rusije radi Kosova, već i težnja Rusije da potvrdi da "samo ona može da sprovodi red - ma kako brutalno - na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza".

Madridski "El Pais" ukazuje da se većina zapadnih političara, koji su nedavno sa slepim entuzijazmom podržali poslednju fazu rasparčavanja Srbije i nezavisnost Kosova, vrlo brzo su postali svedoci prvih, verovatno ne i poslednjih, posledica svoje neodgovornosti.

Stanovnici Južne Osetije smatraju da, ako mogu da se menjaju granice na etničkoj osnovi na Balkanu, zašto ne bi mogle i na Kavkazu, naročito kada je za izbijanje sadašnjeg sukoba kriva gruzijska vlada koja je, ničim isprovocirana, odlučila da prekine sporazum o miru potpisan 1992. godine i silom povrati kontrolu nad regionom čije stanovništvo neće da bude deo gruzijske države, piše madridski list.

"Pais" ističe da bi bilo očekivano da oni koji su juče toliko podržavali pravo kosovskih Albanaca na samoopredeljenje i otcepljenje od Srbije, danas pokazuju isto toliku zabrinutost za stanovnike Južne Osetije, ali da nije tako.

Sada je, očigledno, prioritet da se po svaku cenu očuva teritorijalni integritet Gruzije. Granice, koje su do juče na Balkanu bile rastegljive, odjednom su svetinja na Kavkazu, navodi list i pita zbog čega se primenjuju ovi dvostruki aršini i da li je to zbog toga što postoje dobri i loši separatisti.

"Dobri koje Zapad podržava i koji nanose štetu saveznicima Rusije - kao što su kosovski Albanci - i loši protiv kojih se treba boriti zato što ugrožavaju prijatelje Zapada - kao što su stanovnici Južne Osetije".

I zato što je aktuelni predsednik Gruzije, Mihail Sakašvili, za razliku od zlikovca i saveznika Moskve, Slobodana Miloševića, dao brojne izjave u korist Amerike, poslao kontingent vojnika u Irak i hoće da integriše Gruziju u NATO. U poređenju sa takvom lojalnošću, kakvu težinu može imati sudbina stanovnika Abhazije i Južne Osetije za većinu zapadnih vlada, pita madridski list.

"Berliner Cajtung" navodi da je, kada se 1991. godine raspao Sovjetski Savez, Južna Osetija ostala u Gruziji, isto kao što je Kosovo posle raspada Jugoslavije i dalje pripadalo Srbiji, a "Oseti nisu hteli da ostani u Gruziji, a ni Albanci u Srbiji".

Nemački list ocenjuje da situacija oko Kosova, čiju je jednostranu nezavisnost priznalo oko 40 država, i tinjajući sukobe u Pridnjestrovlju (Moldavija), Nagorno Karabahu (Azerbejdžan), Abhaziji (Gruzija) i Južnoj Osetiji, sa stanovišta međunarodnog prava, imaju sličnost.

U Povelji UN je, doduše, zapisano "pravo naroda na samoopredeljenje". Ali u etnički izmešanim regionima, kao što su Balkan ili Kavkaz, to bi bilo moguće ako bi se pre toga izvršilo etničko čišćenje, navodi "Berliner Cajtung".

Zato se kako na Kosovu tako i na Kavkazu u prvom redu ne radi o sprovođenju međunarodnog prava, već o političkom rešavanju sukoba. A pošto se ovi sukobi veoma razlikuju, dolazi se i do različitih rešenja, smatra nemački list.