Apstrakti

Miroslav Prokopijević, Privatno vlasništvo

U ovom članku razmatram neke prigovore (upućeni od strane Dž. Voldrona, M. Frid itd.) “teoriji pravde kao vlasni‚čkih prava” koju je Robert Nozik lansirao knjizi “Anarhija, drava, utopija”. Prvi deo teksta je posvećen sticanju vlasništva, drugi njegovom transferu, dok se u trećem raspravlja o rektifikatornoj pravdi. Smatram da Nozikovo rešenje, uz izvesna manja prilagođavanja, može poslužiti kao dobar temelj za modernu tržišnu privredu. Zaključno poglavlje je posvećeno nekim opštim karakeristikama Nozikove teorije ovlašćenja.

Ključne reči: Robert Nozik, teorija pravde, vlasništvo, teorija ovlašćenja, slobodno tržište

U ovom radu autor analizira neke aspekte teorije pravde Roberta Nozika. Polazeći od razlikovanja između istorijskih i principa pravde konačnog stanja, on ispituje neke od ključnih elemenata Nozikove liberatarijanske teorije. Nozik razvija svoju poziciju kritikujući egalitarističke premise teorija konačnog stanja i tekućeg udela kod kojih se ustanovljava određeni obrazac raspodele dobara i usluga. Stoga, smatra Nozik, ako bilo koji takav obrazac (egalitarni ili ne) treba da bude sačuvan, mora se stalno sprovoditi nasilje nad ljudskim životima. Autor u tom smislu ističe Nozikovu u osnovi anti-distribucionističku vizuru kontrastiranjem njegove teorije vlasničkih prava sa različitim oblicima socijalističkih koncepata distributivne pravde.

Ključne reči: pravda, redistribucija, ovlašćenje, izvorno sticanje, liberalizam.

Rendi Barnet, Dalje od anarhije: Da li je Robert Nozik opravdao državu?

Autor osporava Nozikovu ideju o prevladavanju anarhije putem slobodne kooperacije, i ukazuje na njegov neuspeh da ponudi argument protiv liberalnog anarhizma.

Ključne reči: anarhija, procedure, zaštitna agencija, nadoknada štete.

Roj Čajlds, Nevidljiva ruka uzvraća udarac

Autor osporava Nozikovu ideju o nastanku minimalne države iz annarho-kapitalističkog prirodnog stanja, nevidljivom rukom i bez kršenja ičijih individualnih prava. Autor veruje da bi dozvoljavanje nevidljivoj ruci da nesmatano deluje u polju pružanja bezbednsonih usluga zapravo vodilo razgradnji, a ne nastanku minimalne države.

Ključne reči: anarhija, država, nevidljiva ruka, prava pojedinca.

Alen Gibar, Po čemu je slobodna razmena moralno posebna?

U ovom radu autor osporava liberalnu premisu o neprikosnovenosti i moralnoj povlašćenosti privatne svojine i slobodne razmene. On dokazuje kako svojina nikad nije apsolutna i kako njeno definisanje uvek podleže određenom stepenu regulativnog ograničavanja, u odnosu na maksimalne principe liberalizma.

Ključne reči: privatna svojina, slobodna razmena, sistem cena, ograničenje.

Edvard Junkins,   Nozikov libertarijanski okvir za utopiju

U ovom radu autor izlaže osnove Nozikove političke koncepcije, posebno ukazujući na njegovu teoriju privatnih vlaničkih prava i pravde, kao osnove čitave koncepcije, i Nozikovo oživljavanje klasičnog liberalizma.

Ključne reči: Nozik, liberalizam, vlasništvo, utopija.

Marej Rotbard, Nozik i bezgrešno začeće države

U ovom tekstu autor tvrdi kako Nozik nije uspeo da dokaže   mogućnost nastanka minimalne države procesom nevidljive ruke. Država uvek nastaje nasiljem nad pojedincem i monopolisanjem fizičke sile od strane jedne od agnecija za zaštitu. Umesto Nozikove minimalne države kao monopolističke zaštitne agencije, autor se zalaže za slobodnu konkurenciju više zaštitinih agencija koje bi operisale kao privatne firme na tržištu bezbednosnih usluga.

Ključne reči: anarhija, minimalna država, zaštitna agencija, monopol.

Robert Nozik, Rolsova teorija pravde

U ovom odeljku autor podvrgava detaljnoj kritici Rolsovo shvatanje pravde. Rolsovoj teoriji Nozik osporava liberalni karakter, budući da ova insistira na principu razlike kojim se implicira preraspodela resursa u cilju ostvarenja željenog konačnog stanja raspodele. Rols, po autorovom shvatanju, ignoriše slobodu, autonomiju pojedinca i privatna vlasnička prava, a etablira kršenje ljudskih prava kroz redistributivnu eksploataciju.

Ključne reči: Rols, pravda, konačno stanje, tekući udeo, veo neznanja, šablon.

Robert Nozik, Objašnjenje nevidljivom rukom

U ovom radu autor primenjuje ekonomsku teoriju nevidljive ruke na širi krug pitanja, i dokazuje kakao se ta teorija može koristiti kao plodotvorni analitički koncept u raznim drugim naukama, poput logike, bilogije, politike, sociologije itd.

Ključne reči: nevidljiva ruka, ekonomija, preferencije, logika, teorija igara.

Robert Nozik, Zašto su intelektualci protiv kapitalizma

U ovom tekstu autor ispituje razloge disproporcionalno visoke podrške intelektualaca socijalističkim idejama, i nalazi da su oni poglavito sadržani u nasleđenim navikama mišljenja hijerarhizovanih obrazovnih institucija u kojima status i nagrada zavise od poznavanja opštih intelektualnih koncepata. Za razliku od toga, nagrada na tržištu zavisi od snalažljivosti, preduzetničke anaticipacije, a često i sreće, što u očima intelektuaca stvara uverenje o suštinskoj nepravednosti sistema slobodnog tržišta.

Ključne reči: socijalizam, intelektualci, kovači-reči, pravda.

Mihal Sladeček, Dvorkin o integritetu i komunalnoj demokratiji

Predmet istraživanja ovog rada jeste uzajamna veza između prava kao integriteta i komunalnog shvatanja demokratije u Dvorkinovoj teoriji. Prema njegovom stanovištu, pravo kao integritet pruža najbolju interpretaciju političke i pravne prakse određene političke zajednice. Dvorkinova koncepcija komunalne demokratije, čiji je ideal nekompetitivno partnerstvo zasnovano na jednakoj brizi i poštovanju svakog pripadnika zajednice, ima specifičan značaj u recentnim raspravama o ustavom ograničenim demokratijama i njihovim potencijalnim slabostima. U napetosti između ustavnih ograničenja demokratskog odlučivanja i građanske participacije u političkoj samoupravi, Dvorkin daje prednost ustavnom ograničenju. Ipak, pravne odluke ne treba da predstavljaju isključivo mnjenje stručnjaka, već se u njih mora uključiti i javna rasprava, to jest deliberacija oko osnovnih principa pravde.

Ključne reči: integritet, demokratija, komunalna demokratija, pravo, zajednica.

Sažetak: U ovom radu autorka se bavi pogledima Ronalda Dvorkina izloženim u knjizi Suverena vrlina – teorija i praksa jednakosti. U njoj Dvorkin pokušava da pruži model raspodele društvenog bogatstva koji bi najviše odgovarao pravdi i idealu "jednakog tretmana" svih osoba u društvu. Taj model uključuje kompenzaciju za ograničenja nezavisna od volje pojedinaca, ali izvan toga ipak individualni uspeh čini zavisnim od odluka, rada i talenata članova društva. Rad sadrži i pregled važnijih komentara Dvorkinove knjige od str ane Vila Kimlike, Pitera Berkovica i Entonija Ejpije. Na kraju autorka daje svoje metodološke primedbe na Dvorkinovu teoriju koje govore o nesaglasnostima u raznim fazama Dvorkinovog rada.

Ključne reči: pravda, jednakost, jednakost tretmana, aukcioni izbori, shema osiguranja, politička moralnost

Sa žetak : U ovom članku pokušao sam da branim afirmativan odgovor na pitanje iz naslova. U metaetici ovaj odgovor nije uobičajen. Mislim da je to slučaj zbog opšteg prihvatanja pozitivističke metodologije u okviru metaetike. Pojam o "jeste" stavovima koji mogu biti apsolutno i konačno istiniti imao je odlučujući uticaj da mogućnost da etički stavovi budu istiniti ili lažni bude odbačena. Takođe, pokušao sam da pokažem da su pitanja značenja i logike moralnog govora nezavisna od pitanja koje smo gore postavili.

Ključne reči: etički stavovi, objektivni kriterijum, pojam istine, metodologija

Ronald Dvorkin, Objektivnost i istina: bolje bi bilo da verujete

Sažetak: Autor zastupa stanovište da su vrednosni stavovi objektivno istiniti ili neistiniti. On razlikuje interni vrednosni skepticizam, dakle skepticizam koji jedan skup moralnih načela odbacuje zarad nekog drugog, od tzv. arhimedovskog vrednosnog skepticizma koji apriori odbacuje objektivnost svih moralnih načela i razvija metateoriju o razlozima njihove subjektivnosti. Arhimedovskom skepticizmu autor odriče neutralnost i strogost – on nije neutralan pošto se ne može odbraniti za njega presudna distinkcija između metatvrdnji o vrednosnim stavovima i samih tih stavova, s obzirom da su metatvrdnje samo pojašnjenja etičkih iskaza. Zatim, arhimedovski skepticizam nije ni strog zato što nisu odbranjivi argumenti da raznovrsnost moralnih ubeđenja predstavlja razlog za odbacivanje etičkog univerzalizma, i da ne postoji direktna veza između spoznaje određenog ideala i njegove motivišuće snage. U zaključnom delu autor razmatra interni skepticizam, koji smatra jedinim relevantnim etičkim stanovištem.

Ključne reči: skepticizam, arhimedovski skepticizam, neutralnost, strogost, objektivnost, stavovi prvog i drugog reda.

Aleksandar Pavković, Jugoslovenske rekurzivne secesije u svetlu savremenih teorija secesija

Sažetak: Jugoslovenske secesije su rekurzivne: secesije Hrvatske i Slovenije od federalne Jugoslavije bile su nu žan uslov za secesiju Bosne i Hercegovine i Makedonije; secesija Hrvatske je bila nužan uslov za secesiju Srpske Krajine od Hrvatske i Republike Srpske od Bosne i Hercegovine. U proceni secesija, liberalne teorije koriste pravo na uskra ćivanje saglasnosti državnoj vlasti, odnosno pravo da se ispravi nepravda; teorije nacionalnog samoopredeljenja se pozivaju na pravo na nacionalni identitet; a hibridne teorije se pozivaju i na jedno i na drugo. Odatle sledi da su specifični uslovi koji opravdavaju secesiju različiti za svaku teoriju, pa stoga one i različito procenjuju jugoslovenske secesije: Berčova teorija opravdava sve te secesije, Bjukenenova nijednu, dok druge ne pružaju dosledne kriterijume za procenu većine njih. Jedino Beranova "čista" liberalna teorija izgleda da nudi dosledni niz kriterijuma za procenu tih secesija; ona tak ođe predlaže kako da bi se mogle, u skladu sa liberalnim principima, korigovati neke od secesija koje se trenutno ne mogu opravdati.

Ključne reči: secesija, Jugoslavija, opravdanje

(primer Bosne i Hercegovine)

Sažetak: Prihvatajući milovsku sumnju u mogućnost poliarhije (demokratije) u etnički složenim sredinama, autor u kontekstu sloma komunističkog bloka, i renesanse nacionalizma, analizira nedavnu istoriju Bosne i Hercegovine, nastanak te države i sadašnje stanje u njoj, i u toj analizi se poziva na ključne savremene političke mislioce. Ocenjujući da je ta zemlja za deset godina prešla put od "boljševičkog totalitarizma" do "kolonijalnog despotizma", on paradoksalnu tezu Knausa i Martina da "stranci u Bosni diktaturom razvijaju demokratiju", smatra u osnovi pogrešnom i potencijalno opasnom.

Ključne reči: demokratija, Bosna i Hercegovina, nacionalizam, protektorat