Hronika 22-31maj 02

„Rano jutros potpisao sam sertifikat... a kao rezultat toga moci cemo da dozvolimo obnavljanje pomoci“, rekao je americki državni sekretar Kolin Pauel novinarima nakon sastanka sa premijerom Srbije Zoranom Ðindicem u Vašingtonu.

Pauel je dodao da su SAD donele tu odluku na osnovu toga što je SRJ usvojila Zakon o saradnji s Haškim tribunalom i na osnovu nedavnih dobrovoljnih predaja pojedinih haških optuženika, kao i „optužnicama koje su urucene onima koji su još uvek izvan jurisdikcije tribunala.“ Svilanovic je rekao novinarima: „Shvatamo to kao priznanje za ono što smo ucinili u proteklih godinu i po dana. Možete biti sigurni da ce se to nastaviti.“

Uoci jucerašnjeg susreta premijera Srbije Zorana Ðindica i šefa jugoslovenske diplomatije Gorana Svilanovica sa americkim državnim sekretarom Kolinom Pauelom, predstavnik za štampu Stejt departmenta Ricard Baucer izjavio je da ce americka strana insistirati na punoj saradnji Jugoslavije i Srbije sa Haškim tribunalom. On je pozdravio najnoviju dobrovoljnu predaju Tribunalu jednog od optuženih, bosanskog Srbina Dušana Kneževica, ali je dodao da SAD „zahtevaju od svih lica optuženih za ratne zlocine da slede taj primer“. Pred susret Ðindica i Svilanovica s Pauelom, reagovala je i uticajna americka nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava „Hjuman rajts voc“, koja je u pismu jugoslovenskom ministru inostranih poslova zatražila da Beograd omoguci pristup državnim arhivama i dokumentima o ratnim zlocinima.

„Beograd je zabetonirao pristup zvanicnim dokumentima koji su potrebni za potpuno i pošteno sudenje“, izjavila je izvršna direktorka „Hjuman rajts voca“ za Evropu i centralnu Aziju Elizabet Andersen. Ona je dodala da je bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Miloševic, kome je u toku sudenje u Hagu, dosad imao slobodniji pristup toj dokumentaciji nego Tribunal. Americka pomoc od 40 miliona dolara zamrznuta je 31. marta, sa obrazloženjem da ce biti deblokirana kada administracija u Vašingtonu proceni da je saradnja Beograda sa Tribunalom u Hagu na zadovoljavajucem nivou.

Blic, 22. maj

Milo Ðukanovic o dogovoru DOS i „Za Jugoslaviju“

Neposredne izbore necemo prihvatiti

PODGORICA - Predsednik Crne Gore Milo Ðukanovic izjavio je juce da ce Skupština Crne Gore svojim zakonima regulisati nacin izbora crnogorskih predstavnika u novoj skupštini Srbije i Crne Gore. Za predlog DOS i Koalicije „Zajedno za Jugoslaviju“, da se poslanici biraju neposredno, Ðukanovic je rekao da je „zanimljiv“, ali ne i obavezujuci za državu Crne Gore i Srbije. - To što gospoda iz DOS o tome imaju svoj stav, veoma je zanimljivo, ali ne proizvodi nikakve pravne ni politicke posledice u Crnoj Gori - rekao je Ðukanovic na konferenciji za novinare. Prema njegovim recima, oni taj svoj stav mogu eventualno da formulišu kao zakon koji ce obavezivati Srbiju, a Crna Gora ce doneti zakon voljom svoje parlamentarne vecine, saglasno onome što je njen politicki interes.

Ðukanovic je dodao da je predlog DOS i Koalicije „Zajedno za Jugoslaviju“ o neposrednim saveznim izborima „shvatio kao politicki stav koji je bio neophodan SNP da uz pomoc svojih koalicionih partnera deblokira proces koji je bio vec blokiran u Saveznom parlamentu“. Odgovarajuci na pitanje da li ce EU intervenisati ukoliko bude kasnilo usvajanje ustavne povelje, Ðukanovic je rekao da ne veruje da ce napraviti grešku i prekršiti sporazum ispod kojeg je potpis njenog predstavnika Havijera Solane.

- Ako neko ocekuje da ce EU nametnuti nešto što ne piše u Sporazumu, taj pogrešno, neozbiljno i neupuceno doživljava ulogu EU u citavom procesu - rekao je Ðukanovic i podsetio da u Sporazumu piše da ce se predstavnici zajednice birati na osnovu republickih zakona „i tu ne može pomoci niti stav DOS, niti bilo koji ekspertski stav iz medunarodne zajednice“.

Blic, 22. maj

Skupština Srbija juce obezbedila kvorum, ali i prekinula burno zasedanje

Skandali u Skupštini

BEOGRAD - Skupština Srbija uspela je juce tek posle podne da obezbedi kvorum, ali je prekinula burno zasedanje odmah nakon što je bez rasprave usvojen zakon o ministarstvima u nacelu i pauze koja je data kako bi se poslanici SRS Aleksandar Vucic i Gordana Pop-Lazic, koji su iskljuceni sa sednice, udaljili iz skupštinske sale. Kvorum je obezbedilo 127 poslanika DOS, dok su poslanici opozicije i DSS ostali van sale prilikom utvrdivanja kvoruma.

Nakon obezbedenog kvoruma, u skupštinsku salu prvi je ušao zamenik šefa poslanicke grupe SRS Tomislav Nikolic, ali mu je predsednica Skupštine Srbije Nataša Micic, na predlog šefa poslanicke grupe DOS Cedomira Jovanovica, oduzela rec i potom ga odlukom parlamenta udaljila sa sednice. Nikolic nije ubacio identifikacionu karticu prilikom utvrdivanja kvoruma, zbog cega mu nije dozvoljeno da se obrati Skupštini, ali je on ipak govorio, pa su mu izrecene opomene.

- Stoko, kozo, krmaco, pi... - samo je deo pogrdnih reci koje je Nikolic uputio Micicevoj prilikom izlaska iz sale. Dok je parlament glasao za zakon o ministarstvima u nacelu, u skupštinsku salu su ušli poslanici opozicije i DSS, ali se šef poslanicke grupe DSS Dejan Mihajlov odmah usprotivio usvajanju zakona u nacelu bez rasprave. - Usvajanjem zakona bez rasprave pokazali ste da Skupština ne postoji i da uvodite diktaturu u Srbiju - ocenio je Mihajlov. Nakon toga poslanici DSS napustili su sednicu, a Miciceva je Mihajlovu izrekla opomenu uz obrazloženje da je „uvredio parlament“.

Istovremeno, sa sednice su udaljeni poslanici SRS Gordana Pop-Lazic i Aleksandar Vucic. Pop-Lazic je išcupala jedan od mikrofona na stolu predsednice Skupštine. Vucica i nju su okružili poslanici SRS, ali i poslanicka grupa SSJ, koji nisu dozvolili obezbedenju da ih iznesu iz sale. Kada je stiglo pojacanje oni su sami napustili parlament.

- Mogli smo, ali nismo hteli da se tucemo sa srpskim policajcima, jer su oni nevini ljudi. Sledeci put neka dode Ceda Jovanovic i njegovi da nas izbace - rekao je Vucic. Posle toga je Nataša Micic prekinula sednicu. Lider SSJ Borislav Pelevic je objasnio da poslanici te stranke nisu branili radikale, vec „pravo svakog poslanika, bez obzira na njegovu stranacku pripadnost“. On je zatražio od premijera Srbije Zorana Ðindica da raspusti Vladu Srbije, a predsednika Srbije i SRJ, Milana Milutinovica i Vojislava Koštunicu, pozvao da raspuste Skupštinu i raspišu vanredne izbore na svim nivoima u Srbiji.

Šef poslanicke grupe DOS Cedomir Jovanovic zahvalio se poslanicima DOS što su obezbedili kvorum i najavio da ce uskoro biti promenjen Poslovnik kojim ce se otkloniti blokada rada parlamenta.

Lideri SVM, LSV i LŠ, Jožef Kasa, Nenad Canak i Branislav Kovacevic, zatražili su juce hitnu sednicu Predsedništva DOS na kojoj ce se raspravljati o iskljucenju DSS iz vladajuce koalicije. U pismu lideru GSS Goranu Svilanovicu, koji trenutno predsedava radu Predsedništva DOS, navodi se da su se „zbog flagrantnog i kontinuiranog kršenja koalicionog sporazuma od strane DSS i njenih poslanika u Skupštini Srbije stekli uslovi za razmatranje njihovog daljeg opstanka u DOS“.

Šef poslanicke grupe DOS u Skupštini Cedomir Jovanovic najavio je da ce se o tom zahtevu vrlo ozbiljno razgovarati. „DSS je pokazao otvoreno savezništvo sa SPS, SRS i SSJ i nece moci više da sedi na dve stolice“, upozorio je Jovanovic. Potpredsednik DSS Dragan Maršicanin izjavio je juce da je ta stranka spremna na iskljucenje iz DOS i oduzimanje poslanickih mandata, ali da nece tražiti glasanje o nepoverenju Vladi Srbije.

- DSS je potpuno spremna na svaki akt politickog i pravnog nasilja od strane ostatka DOS - rekao je Maršicanin. On je ocenio da bi odluka o oduzimanju mandata DSS bila nemoguca i pravno nasilje, jer ti mandati po koalicionom sporazumu pripadaju strankama, ali da je sve moguce od ostatka DOS. Potpredsednik DSS je ocenio da „nije moralno“ to što Kasa traži iskljucenje te stranke iz DOS, jer se u Skupštini pojavio samo nekoliko puta.

Maršicanin je rekao da DSS nece tražiti izglasavanje nepoverenja Vladi, jer bi to „destabilizovalo državu“, a da je za kvorum u Skupštini odgovorna vecina koja podržava Vladu Srbije. Inace, juce je usvojen je amandman DOS po kojem se resor šumarstva izmešta iz Ministarstva poljoprivrede i šumarstva i prebacuje u Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine koje bi trebalo da bude formirano.

DS: DSS troši novac gradana

BEOGRAD (Beta) - Predstavnici DS u Skupštini Srbije zatražili su juce od Republicke vlade da smeni poslanike DSS sa državnih funkcija zbog opstruiranja rada srpskog parlamenta. „Vec drugi dan poslanici SPS, DSS, SRS i SSJ ne dolaze na sednicu Skupštine Srbije i na taj nacin sprecavaju usvajanje zakona koji su neophodni da bi se u Srbiji sprovele reforme“, piše u saopštenju DS i dodaje da na taj nacin poslanici nanose štetu gradanima Srbije od preko 5.000 evra dnevno, jer toliko košta održavanje sednice Skupštine. „Nažalost, pojedini poslanici DSS svesno nanose štetu državi Srbiji, jer odbijaju da ucestvuju u radu Skupštine, a istovremeno primaju plate na najodgovornijim državnim funkcijama“, naglašeno je u saopštenju DS.

Kao „najskandalozniji primeri“ navedeni su poslanici DSS Radomir Naumov, Vasilije Pavicevic i Arsen Kurjacki. DS naglašava da Naumov, kao predsednik Upravnog odbora EPS, „prima jednu od najvecih plata u državi, mnogo vecu od one koju primaju premijer i predsednik države zajedno“.

Medu tim funkcionerima DSS su, navodi DS, pored direktora EPS u Bajinoj Bašti Pavicevica i nacelnika Južnobanatskog okruga Kurjacki i „mnogi drugi poslanici koji sede u upravnim odborima, državnim komisijama i drugim državnim telima za šta su placeni“.

SRS traži smenu Vlade

BEOGRAD - Poslanicka grupa SRS podnela je juce predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi Srbije u republickom parlamentu, saopštio je zamenik šefa te poslanicke grupe Tomislav Nikolic. On je izneo niz optužbi na racun Vlade Srbije, navodeci da je „u sprezi s kriminalom, švercom i da je DOS doveo bandite na vlast koji rade protiv predizbornih obecanja“.

- Farsa je da Vlada ima podršku vecine u Skupštini Srbije. Ako ima, onda u Skupštini mora da ima tih 126 poslanika koji su osnov za vršenje vlasti, a ako nema neka podnese ostavku - rekao je Nikolic i izrazio ocekivanje da ce se ovaj predlog naci na dnevnom redu ovog skupštinskog zasedanja.

Danas, 23 maj

Povodom clanka "Otuzne price u zivom blatu" Milosa Misovica

Narod na izdisaju, drzava na rasprodaji

Da li se Milos Misovic plasi svojih stavova i uverenja? Plasim se svog stava i svojih uverenja jer znam da je totalitarizam cudoviste koje sve osvaja, kaze Rade Konstantinovic, pisac "Filozofije palanke". Iz napisanog clanka se vidi da je naseg poznatog publicistu M. Misovica ophrvalo cudoviste novog totalitarizma kome se izgleda pokorio. Jezik kojim se sluzi nije cist jezik vec jezik koji upozorava da u nas dobro stoji totalitarna svest, cak i kod ljudi kao sto je on. A uvek sam ga stavljao u ravan sa nasim Milojevicem. Na osnovu sadrzaja clanka mogu da kazem da stvari umnogome izgledaju drugacije. Stvari stoje sasvim suprotno kod Vuka. Vuk Draskovic je strateg koji ima vece sanse kod naroda. Mnogo vise nego drugi, zbog toga sto im govori prave stvari koje jacaju volju za zivotom. Danas je potrebno da politicar deluje upravo onako kako to radi Vuk Draskovic, a to je: on naocigled celog sveta revitalizuje i pokusava da uzdigne unistenu volju za zivotom pojedinca, porodice i zajednice. Ako nije znao gospodin M. Misovic da je ta volja po svojoj prirodi politicka, kao sto je i ideja o zivotu i zdravlju i zdravom zivotu politicka i socijalna ideja, on treba da zna ipak da svi ljudi danas znaju da ne postoje van drugih ljudi. Odatle ono svi, svi, svi. Mnogo je dublja filozofija Vuka Draskovica za onog koji to zeli da vidi i zna. Angazovanje Vuka Draskovica na podizanju politicke volje nacije, naroda i drzave je usmereno na ideje, cinjenice i osecanja ljudi koje su duboko vezane za nase jezgro kulture koje je i osnova ideji Evrope. On iz svoje riznice, koju mu je podarila nasa kultura, i njegovog talenta, deluje na narod u cilju podizanja nivoa znanja, formiranja stavova i promocije pozitivnih oblika naseg nacina zivota, stavljajuci sve u kontekst savremenog sveta i zivota. To ne moze svaki covek ili politicar. Mora posedovati nadarenost.

Da je hteo, M. Misovic je mogao da se potrudi i da vidi to, medjutim, on je podlegao predrasudama: umesto da je video modernog politicara koji zastupa modernu komponentu demokratskog zivota, on u njemu vidi coveka koji zastupa samo slavnu proslost kao putokaz za buducnost. Danas je mnogo znacajnije pitanje zasto je Vuk Draskovic tako kasno zapoceo kampanju za ustanak srpskog naroda. Upravo njegovo angazovanje u podizanju politicke volje naroda za zivotom je zapoceto u poslednjem trenutku. Valjda je Vuk imao na umu takve ljude, kao sto je M. Misovic, koji ne vide da je narod na izdisaju i da je drzava na rasprodaji. Politika je bolesna a morala bi da bude upravo suprotno - z d r a v a, zdrava javna politika. Zdrava politika morala bi da iznese svoje ciljeve, metode i shvatanja u vezi sa katastrofalnom situacijom koja je nastala iz dugogodisnjeg neprirodnog nacina zivota, pogresnih ljudskih uverenja i pogresnog sistema vrednosti. Vuk Draskovic zasigurno je video da se sve odvija uzasno sporo i da tragediji nema kraja. Sve institucije i stari kadrovi opisuju stanje, a ne znaju kako u akciju. Nova istrazivanja govore da je u narodu veliko r a z o c a r e n j e. Nestala je oktobarska energija i vera. Ocekivanja su izneverena. Svi ekonomski pokazatelji govore o ekonomskom slomu. Umesto realnih ocena imamo samohvalu vlade. Postali smo definitivno "drzava prosjak".

Vuk dobro primecuje da je narod pod negativnim dejstvom stresa, nepokretan, neadekvatno se hrani i zivi u ekoloskom zagadjenju. On vidi da je u etru mnogo otrovnih reci tipa recnika M. Misovica za trovanje zivota ljudi u prostoru gde zive, rade, igraju, zabavljaju se i vole, a to je oblast kulture. Posledice tog otrova se vide na sve strane i prepoznaju se kao hronicne bolesti, pusenje, sida, narkomanija, tabletomanija, delikvencija i kriminal, alkoholizam, saobracajni udesi i dr. Sve je ovo izraz osecanja bespomocnosti celog naroda. Vadjenje iz te bespomocnosti mora da obavlja samo pozvan, neko ko razume bolest naroda. Za svih ovih 12 godina Vuk je izvlacio nas narod iz propasti. Van ovoga konteksta se ne moze drugacije razumeti akcija koju vodi. Stanje zivota i zdravlja drustva prema clanku je takvo da narod mora da prihvati ocenu da je stanje prezivljavanja prirodno stanje i da mu upravo odgovara taj s i z i f o v z i v o t. Vuk Draskovic, upravo, suprotno staje na stranu naroda i ne prebacuje krivicu na njega, jer je narod zrtva, a da se promene prioritetno moraju vrsiti u politickoj i socijalnoj sferi. To je kristalno jasno onome ko ume da cita Vukovu strategiju. M. Misovic bi hteo da on udari u narod kao sto radi postojeca elita, ciji je M. Misovic ocigledno eksponent. Narod je nosilac zivota i zdravlja i to mora da zna svako ko je u politici. Politika je tu da narodu da podrsku, a ne da ga menja prema interesima klase na vlasti jer po njima nije savrsen. Menjanje ljudi zato sto nisu savrseni je davno napusten koncept i zato se Vuk Draskovic zalaze da narod ima sve sanse da bira i da jaca svoju volju i svoja uverenja. Narodu se moraju obecati i ponuditi takvi uslovi zivota koji ga sigurno vode ka zdravom drustvu. Cak i vise bi mogao da obeca Vuk Draskovic, a to je da u drustvu koje stvara bude zivot bez bolesti u kome zive zdravi ljudi. On ima pravo da ponudi snove i jedan takav san. Pravo je naroda da ima san. U njegovim delima se oseca san koji bi se mogao snivati u nasoj kulturi. Politika Vuka Draskovica nije politika koja stoji i ceka, vec ide u akciju da realizuje osnovne ljudske potrebe. To je politika koja ne potpada opseni da se bez rada moze ziveti. U skladu sa idejom usmeravanja energije ljudi za stvaranje zivota i zdravlja, Vukova politika se ostvaruje kroz investicije u narodni zivot i zdravlje. Ideja o akciji se suprotstavlja postojecem nacinu zivota koji nesto ceka! Sve je pod zakonom akcije i reakcije. Vukova akcija je veza sa progresom, a Misoviceva reakcija je reakcionarna i protiv zivota i zdravlja naroda. Ja sam za akciju Vuka Draskovica koja vodi ka obnovi zivota i to celokupnog nacina zivota, kako to kazu na zapadu: rekonstrukcija. Naredni dani ce nam pokazati u kojoj meri smo spremni i sposobni da sprovedemo promene. Nije svejedno ko ce tim promenama dati dah. Nije svejedno - Vuk ili neko drugi.

Prim. dr Milan Rajcevic ekspert Novog javnog zdravstva i Svetske zdravstvene organizacije Beograd

Danas, 24. maj

Zasto sam podneo ostavku na mesto sekretara Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi

Slobodan Lalovic: Odgovornost umesto licemernog precutkivanja

Naglaseni interes javnosti za ostavkom sekretara Komisije za ispitivanje zloupotreba u privredi pokazuje nezrelost politickog zivota u Srbiji. Shvatanje politike kao borbe za funkciju po svaku cenu, nezavisno od efekta rada i licnog stava o odredjenim procesima ili pravilima, preobrazava politicku aktivnost u neodgovorno ponasanje, a odnos prema javnosti u licemernu "igru" precutkivanja i obmanjivanja. Nije realno ocekivati da se za godinu ili dve promeni politicka praksa izgradjivana blizu 60 godina, ali to ne znaci da sa tim ne treba poceti. Ostavka, ili smena isto kao i izbor, cine "prirodne" elemente politickog zivota, i sto se pre na njih naviknemo, ranije cemo osvojiti prostor demokratije. Ovaj proces usporava iskustvo u kome se odlazak sa funkcije povezuje sa gubitkom odredjenih gradjanskih sloboda, a u ekstremnim slucajevima koji nisu bili malobrojni, gubitak se nije samo na to svodio. U konkretnom slucaju, nije se ni radilo o izbornoj, vec cinovnickoj funkciji, pa se postavlja pitanje kakvo bi talasanje nastalo kada bi se radilo o ministarskim, ili slicnim funkcijama. Ostavka jeste, po pravilu, izraz neslaganja sa necim, ali ona moze biti motivisana i drugim razlozima koji se ticu pitanja koja nisu u vezi funkcije, odnosno posla koji se obavlja. Cesto se radi i o pomesanim motivima, u cemu je tesko prepoznati ono sto je bilo pretezno. U tom smislu, ostavku treba, pre svega, shvatiti kao licni cin kojim se istovremeno cini diskontinuitet sa necim, i uspostavlja kontinuitet sa drugim tokovima. To je cesto i pitanje prioriteta. Oni (prioriteti) se menjaju u vremenu. Otud se o celini tek naknadno moze imati prava predstava. Uzrocno-posledicni tok se otkriva protekom odredjenog perioda. Komisija je nastala kao izraz politicke volje i ocekivanja gradjana da se posle politickih promena izvrsi jedna vrsta nacionalizacije bogatstva stvorenih u periodu kada je najveci broj gradjana doveden do ivice egzistencije, ili je gurnut i ispod tog nivoa. Radilo se, pored ostalog, o potrebi da se uspostavi elementarno osecanje pravednosti kao uslov bez cijeg ispunjenja nije moguce izgraditi zdravo drustvo. U prvom planu je svakako bio i materijalni efekat, kroz koji bi se osiromasenoj drzavi stavila na raspolaganje sredstva koja su joj bila (i jos su) preko potrebna. Otud se pojavila potreba ne da se zahvati deo od onih koji su se obogatili, vec od svih onih koji su to ostvarili u prethodnom periodu. U sustini namera je bila da se oporezuju novobogatasi, odnosno njihova preduzeca. U vezi sa mogucim iznosom sredstava pribavljenih na taj nacin, procene su bile razlicite, ali im je zajednicko bilo da su izrazito optimisticke. Ove osnovne ideje nisu uspesno pretocene u zakon, a intervencije na predlog zakona ucinjene u Skupstini (brisanje clana 9), ucinile su odredbe nepodobnim za ostvarivanje ciljeva. Neusaglasenost sredstava i ciljeva dovela je do toga da postupkom budu obuhvacena brojna preduzeca koja su odavno "zrela" za stecaj, a koja su zaista svojevremeno na ovaj, ili onaj nacin, koristila sredstva primarne emisije, ili neku drugu pogodnost. Bilo je zaboravljeno da je Milosevic primarnu emisiju koristio, pre svega, za odrzavanje socijalnog mira. Jos uvek ti postupci teku, a u pojedinim slucajevima se pristupa prinudnoj naplati na pokretnim stvarima (npr. MIP Pozarevac). Na ovaj nacin se ne ostvaruje cilj, prikupljaju se neznatna sredstva, a ulaze se veliki rad. A problem nije u Komisiji, vec u zakonskoj odredbi. Slicni problemi se pojavljuju i u vezi sa drugim pitanjima. Izuzetak je naplata poreza na visak stambenog prostora, zato sto su tu cilj i sredstva usaglaseni. A srecno uskladjivanje je postignuto tako sto je utvrdjen krug lica na koje se odnosi norma. Otud, ako se izuzmu stanovi, cilj donosenja zakona je ostvaren u odnosu na lica koja se mogu izbrojati na prstima jedne ruke, materijalni efekat je ispod ocekivanog, a najveci deo bogatstva ostvarenog u prethodnoj deceniji nije obuhvacen. Ova poslednja konstatacija se odnosi na cinjenicu da je lavovski deo njihovog obilja ostvaren u sivoj ekonomiji, svercom, za koju ne postoje "papiri", a to zakonom nije obuhvaceno. Prema jednoj informaciji koja je dosta pouzdana, godisnji profit na cigaretama, kafi, nafti i viskiju je iznosio oko milijardu maraka. Ocigledno je da ostvarivanje ciljeva definisanih pre 5. oktobra 2000. zahteva donosenje propisa kojima bi bila zahvacena glavnina ostvarenih bogatstava. Radi se o tome da svi oni koji su se obogatili plate porez, i da se to uradi u doglednom vremenu. U tom kontekstu otpali bi prigovori raznih vrsta, koji se iznose, a osiromasena Srbija bi mogla doci do respektabilnih sredstava. Pri tome, treba imati u vidu dve stvari. Prvo, znacajan deo sredstava novobogatasi drze van zemlje. I drugo, jos uvek je veoma snazna parakriminalna mreza koju su svojevremeno stvorili sluzbenici DB. Ovo su limitirajuci faktori bilo kakvih buducih aktivnosti u ovom pravcu. U navedenim okolnostima, ostavka sekretara Komisije i clana Predsednistva Socijaldemokratske partije nema ni objektivno, ni subjektivno znacaj koji joj se pridaje. Interes javnosti bi trebao da bude usmeren prema problemima u kojima se nalazimo, i uspehu ili neuspehu u njihovom resavanju. Ako se situacija posmatra iz tog ugla, stvari dobijaju pravu dimenziju, ostavljajuci prostor za poostreno osecanje licne odgovornosti. Otud ostavku koju je dao autor ovog teksta treba shvatiti kao poziv na razvijanje osecanja odgovornosti.

B92, 25. maj

DOS ODUZIMA MANDATE NANEREDOVNIJIM POSLANICIMA | 08:52 -> 21:35 | Izvor: B92

Beograd -- Predsedsenistvo DOS-a zakljucilo je da su pojedini poslanici, izabrani na listi te koalicije, cestim izostajanjem doveli u pitanje rad Skupstine Srbije. Odluceno je da se najneredovnijim poslanicima oduzmu mandati. Ovom odlukom bice obuhvaceno 50 poslanika koji najcesce izostaju. Na spisku se nalaze poslanici 13 stranaka DOS-a, a najvise iz DSS, njih 23. Ovi poslanici bice zamenjeni poslanicima sa izborne liste DOS. Prilikom donosenja konkretnih odluka o poslanicima kojima ce mandati biti oduzeti vodice se racuna o opravdaniosti izostajanja. O pismu Vojislava Kostunice Predsednistvo DOS-a nije raspravljalo.

B92, 25. maj

PISMO KOSTUNICE LIDERIMA DOS-A | 19:25 | Izvor: Beta

Beograd -- Lider Demokratske stranke Srbije i jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica zauzeo se u petak da parlamentarna kriza u Srbiji bude resena dogovorom poslanickih grupa i zatrazio da prava poslanika ne budu suzavana. U pismu liderima koalicije DOS, koji zasedaju u Beogradu, Kostunica je zatrazio ponistenje Zakljucka Administrativnog odbora Skupstine, kojim se predvidja izricanje opomena republickim poslanicima koji ne prisustvuju sednicama Skupstine, a ubacili su identifikacione kartice u elektronski sistem za glasanje.

Kostunica je liderima DOS-a porucio da im se obraca i povodom "sve ociglednijeg odustajanja od programa" na kojima je DOS osvojio vlast i zbog "ozbiljnog izneveravanja ocekivanja gradjana". "DSS je vec saopstila da nece ustuknuti ni pred teskocama u ispunjenju osnovne preuzete obaveze - ocuvanja savezne drzave, ni pred pretnjama iskljucenjem iz DOS-a i oduzimanjem drzavnih funkcija narodnih poslanika. Utoliko pre sto ovde i nije rec o interesu jedne stranke, vec o volji birackog tela i interesima gradjana Srbije", navodi se u pismu jugoslovenskog predsednika liderima DOS-a.

Kostunica ocenjuje da je Skupstina Srbije "obezvredjena kao institucija", a za zakljucak Administrativnog odbora od 20. maja navodi da je "donet naprecac" i da je "pravno nasilje nad Poslovnikom Skupstine i pravna farsa". "Da se poslanicki rad ne svodi samo na prisustvovanje sednicama i puko izglasavanje zakonskih predloga koji poticu od Vlade, vec se umnogome ogleda i u samostalnoj zakonodavnoj inicijativi, svedoci upravo primer DSS-a, cija je poslanicka grupa podnela citav niz vaznih zakonskih predloga koji su potom usvojeni i amandmanima poboljsala mnoge vladine predloge", pise Kostunica.

Originalan tekst pisma

PISMO PREDSEDNIKA KOŠTUNICE PREDSEDNICIMA STRANAKA DOS

NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE JE OBEZVREÐENA

Predsednik DSS Vojislav Koštunica uputio je danas predsednicima ostalih stranaka-clanica DOS-a pismo sledece sadržine:

Poštovani,

Obracam vam se kao predsednik Demokratske stranke Srbije, jedne od clanica-osnivaca DOS-a i kao nosilac liste DOS-dr Vojislav Koštunica na saveznim i republickim izborima 2000. godine, kako zbog ucestalih napada na DSS i pretnji DSS-u, tako i zbog sve ociglednijeg odustajanja od programa na kome su ti izbori dobijeni i ozbiljnog izneveravanja ocekivanja gradana koji su nam na tim izborima poklonili poverenje. Umesto da se najviše energije posveti stvarnim i trajnim reformama, silno vreme je procerdano na dalje usavršavanje nepravnih i autoritarnih metoda prethodnog režima. Zato danas u Srbiji imamo na delu jedan sistem vladavine uredbama i nedomišljenih, kvazi-reformskih zahvata.

Narodna skupština Republike Srbije je obezvredena kao institucija. Zakljucak Administrativnog odbora, donet na naprecac sazvanoj sednici 20. maja 2002, nije samo pravno nasilje nad Poslovnikom za koji su listom glasali poslanici stranaka DOS-a u septembru prošle godine, vec i pravna farsa. Iz njega proizlazi da ce poslanici biti kažnjeni za narušavanje reda na sednici koja nije ni zapocela, a obavezno ucešce u radu Narodne skupštine svodi se samo na prisustvovanje sednicama. Pri tom je jasna težnja da se kažnjava ono odsustvovanje koje spada u legitimni vid politickog delovanja, a da se istovremeno prenebregava, pa cak i podstice, fiktivno prisustvovanje, koje inace podleže i krivicnoj odgovornosti. Navešcu samo da su politicki motivisanom odsustvovanju sa sednice tako, izmedu ostalog, pribegavali i poslanici GSS, SD i SDU prilikom rasprave o zakonima o osnovnom i srednjem obrazovanju, poslanici GSS prilikom usvajanja Rezolucije o Kosovu i Metohiji, poslanici stranaka iz Vojvodine prilikom glasanja o tzv. Omnibus zakonu i poslanici DS posle odluke o poništavanju izglasavanja Zakona o radu, da bi sprecili utvrdivanje stvarnog rezultata glasanja. Da i ne govorim o primerima onih stranaka u DOS-u koje, suprotno programskom zalaganju DOS-a za ocuvanje države, transparentno rade na njenom rasturanju.

Da se poslanicki rad ne svodi samo na prisustvovanje sednicama i puko izglasavanje zakonskih predloga koji poticu od Vlade, vec se u mnogome ogleda i u samostalnoj zakonodavnoj inicijativi, svedoci upravo primer DSS cija je poslanicka grupa podnela citav niz važnih zakonskih predloga koji su potom usvojeni, i amandmanima poboljšala mnoge Vladine predloge.

Da bi se izašlo iz parlamentarne krize, neophodno je postici dogovor poslanickih grupa o uvodenju reda u rad Narodne skupštine, što bi logicno podrazumevalo poništenje Zakljucka Administrativnog odbora i poštovanje još uvek važeceg Poslovnika, bez daljeg sužavanja poslanickih prava. Ovo je prilika da se podsetimo i na obavezu Skupštine Srbije da odredi svoje predstavnike u Komisiji za izradu Ustavne povelje buduce državne zajednice Srbije i Crne Gore. Kako iz Beogradskog sporazuma od 14. marta proistice i obaveza prilagodavanja ili izrade novog ustava Republike Srbije, trebalo bi formirati i republicku Ustavnu komisiju, tim pre što je na sednici Predsedništva DOS-a u septembru prošle godine u Novom Sadu jednoglasno doneta odluka da se odmah pristupi izradi novog ustava Srbije.

DSS je vec saopštila da nece ustuknuti ni pred teškocama u ispunjenju osnovne preuzete obaveze - ocuvanja savezne države - ni pred pretnjama iskljucenjem iz DOS-a i oduzimanjem državnih funkcija narodnih poslanika. Utoliko pre što ovde i nije rec o interesu jedne stranke, vec o volji birackog tela i interesima gradana cele Srbije.

S poštovanjem,

Vojislav Koštunica

U Beogradu, 24. maja 2002.

B92, 25. maj

MONTGOMERI: USKORO VELIKE INVESTICIJE AMERICKIH KOMPANIJA | 12:15 -> 16:27 | Izvor: B92, Beta

Beograd -- Americki ambasador u SRJ Vilijam Montgomeri izjavio je u petak da je ekonomski tim u Jugoslaviji najbolji tim u regionu i najavio da ce u narednih nekoliko meseci doci do velikih investicija americkih kompanija u domacu privredu. Na konferenciji Americko-jugoslovenskog saveta, posvecenoj privatizaciji i drugim poslovnim mogucnostima u Jugoslaviji Montgomeri je rekao da je ekonomski tim obavio fantasticni posao i postavio osnove za privredni rast, ali da prosecni Jugosloveni jos nisu osetili mnogo koristi od toga: ”Oni vide da su cene osnovnih proizvoda daleko vece nego ranije, dok im plate nisu mnogo porasle. Zato ekonomija mora da se razvija i da se podstice i ja zaista verujem da ce se to sada i desiti. U oblasti privatizacije ureaadjeno je mnogo. Kao sto znate, to je spor proces, ako hocete da ga obavite valjano. Prilicno je lako odraditi ga brzo, ali to je pogresno. Ovdasnji timovi su naporno radili zajedno sa Svetskom bankom i drugim organizacijama da bi pripremili tendersku prodaju velikih preduzeca i taj posao ce biti zavrsen”, rekao je Montgomeri na konferenciji Americko-jugoslovenskog saveta u Hajatu, posvecenoj privatizaciji i drugim poslovnim mogucnostima u SRJ. Prema njegovim recima, tokom nedavne posete srpskog premijera Zorana Djindjica SAD, americki drzavni sekretar Kolin Pauel potvrdio je Kongresu da Jugoslavija dobro saradjuje u svim oblastima pogotovo sa Haskim tribunalom, sto otvara mogucnosti za sveobuhvatnu ekonomsku saradnju Amerike i SRJ.

Jugoslovenski ministar spoljnih poslova Goran Svilanovic izrazio je ocekivanje da ce americki kongres uskoro doneti odluku o odmrzavanju sredstava domacih firmi u americkim bankama, kao i da ce trgovinski odnosi dve zemlje biti normalizovani u bliskoj buducnosti. Potpredsednik Americkog saveta za jugoistocnu Evropu Meri Robson kazala je da su sredstva domacih privrednika u vlasnistvu americkih banaka, a ne kompanija, i da je za proces odmrzavanja neophodno da jugoslovenski privrednici pripreme dokumentaciju o krajnjim korisnicima tih depozita.

B92, 25. maj

SVETSKA BANKA ODOBRILA JUGOSLAVIJI KREDIT ZA PRIVATIZACIJU | 12:36 -> 14:30 | Izvor: Beta

Beograd -- Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic izjavio je u petak da je kredit Svetske banke od 85 miliona dolara, koji je sinoc odobren Jugoslaviji, namenjen za razvoj finansijskog sektora, za ubrzanje procesa privatizacije i reformu socijalnog sektora u Srbiji.

"Za razliku od kredita Medjunarodnog monetarnog fonda, koji je bio namenjen za podrsku deviznim rezervama i platnom bilansu zemlje, ovaj kredit ce doprineti strukturnim reformama", izjavio je Dinkic.

Rec je o povoljnom kreditu sa rokom otplate od 20 godina, sa deset godina poceka i 0,75 procenata kamate na godisnjem nivou, rekao je Dinkic.

Dinkic je ocenio da se u odnosima sa medjunarodnim finansijskim institucijama postigao maksimum i da sada sve zavisi kako ce se podrska dobijena iz inostranstva "pretociti" na teren investicija i povecanja standarda gradjana.

Dinkic je rekao da je predstavnik Sjedinjenih Americkih Drzava glasao za kredit, tako da su svih osam izvrsnih direktora Svetske banke u svom izjasnjavanju podrzali reforme.

B92, 25. maj

JELASIC: PROCES ODMRZAVANJA SREDSTAVA U SAD NECE BITI LAK | 16:02 | Izvor: Beta

Beograd -- Viceguverner Narodne banke Jugoslavije Radovan Jelasic ocenio je u petak da ce postupak odmrzavanja jugoslovenskih sredstava u americkim finansijskim institucijama biti "prilicno dug i nimalo lak proces".

"Siguran sam da ce Amerikanci pokusati da budu 110 odsto sigurni kome ce ta sredstva vratiti, ali svako zna da ta sredstva treba da pripadaju banci, koja ce nakon odmrzavanja podeliti novac deponenetima", kazao je Jelasic na Americko-jugoslovenskom poslovnom savetu koji se odrzava u beogradskom hotelu "Hajat".

Jelasic je rekao da se ne moze tacno proceniti koliko bi taj proces mogao da potraje i izrazio nadu da "necemo opet cekati deset godina da se to desi".

"Siguran sam da ce nedavna poseta jugoslovenske delegacije Americi doprineti ubrzanju tog procesa", dodao je on.

B92, 25. maj

AUKCIJSKA PRIVATIZACIJA | 17:45 | Izvor: B92

Beograd -- U Privrednoj komori Jugoslavije odrzana je u petak druga javna aukcija preduzeca na kojoj je prodato po 70% kapitala 5 drustvenih preduzeca. Ministar Vlahovic je u izjavi za TV B 92 rekao da je procenat uspesnosti danasnje aukcije 50%. To je jako dobar rezultat, ocenjuje Vlahovic:

"Prosli put smo imali 33% uspesnosti, a danas imamo 50% uspesnih. Nas cilj je da imamo negde oko 60% uspesnih aukcijskih privatizacija. Ne treba nikada ocekivati da ce sve od onoga sto se ponudi biti i prodato u prvoj aukciji. Ocekujem da ce druge aukcije postati mnogo interesantnije nakon donosenja Zakona o staroj deviznoj stednji, jer ce se onda na beogradskoj Berzi pojaviti i veci iznosi obveznica za staru deviznu stednju, a ne zaboravite da u drugoj aukciji kapital moze da se plati i kupljenim obveznicama za staru deviznu stednju", kaze Vlahovic.

Ugostiteljsko-turisticko preduzece "Golubac" iz Arilja kupio je poslovni covek iz Toronta, inace rodjeni Ariljac, Vladan Bogdanovic za 28 miliona dinara. "Montazu" iz Beograda kupio je njen generalni direktor Miomir Pajkovic sa, kako je rekao, grupom partnera za skoro 35 miliona dinara. Poljoprivredni kombinat "Zlatibor" iz Cajetine kupio je biznismen iz tog mesta Radisav Acimovic za 69 miliona dinara: "Osnovni motiv za kupovinu je sto se bavimo istom granom proizvodnje duzi niz godina, sto se bavimo proizvodnjom mesa. To je osnovni motiv, a sta cemo dalje, videcemo. Sto se tice radnika, radnike zadrzacemo", kaze Acimovic.

Na aukcijskoj prodaji trenutno se nalazi preko 180 firmi, a tokom godine ocekuje se pokretanje procedure za jos priblizno 200 preduzeca.

B92, 25. maj

VLAHOVIC: OCEKUJE SE ULAZAK AMERICKIH FIRMI U PRIVATIZACIJU | 15:36 | Izvor: Beta

Beograd -- Srpski ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahovic izjavio je u petak da ocekuje da se odredjeni broj americkih investitora ukljuci u proces privatizacije u Srbiji. Na konferenciji Americko-jugoslovenskog poslovnog saveta, Vlahovic je kazao da je odredjeni broj americkih investitora vec pokazao interesovanje da se ukljuci u privatizaciju, medju kojima su firme US Steel, Good Year, Coca Cola i "neka druga preduzeca koja cekaju".

Prema njegovim recima, direktno ulaganje velikih americkih firmi bice poziv manjim kompanijama da uzmu svoje ucesce u privatizaciji. On je jos rekao da ce uskoro biti normalizovani odnosi sa americkom "Egzim" bankom, koja bi trebalo da ucestvuje u finansiranju projekata americkih investitora na domacem trzistu.

Grupi americkih privrednika, koji ucestvuju na ovom savetu, Vlahovic je takodje predstavio dosadasnje rezultate procesa privatizacije u Srbiji. On je naglasio da ce ukupan prihod od privatizacije biti namenjen otplati inostranih dugova domace privrede i za isplatu stare devizne stednje gradjanima, pri cemu ce se bivsi vlasnici preduzeca kompenzirati u gotovom novcu. "Prihodima od privatizacije nameravamo da doprinesemo strogoj budzetskoj kontroli i stvaranju liberalne trzisne privrede", kazao je Vlahovic.

On je objasnio da "smo svesno zrtvovali brzinu zarad transparentnosti" procesa privatizacije, kako bi pre svega, povratili poverenje gradjanstva i medjunarodnih institucija.

B92, 25. maj

VASINGTON NE PRIZNAJE KOSOVSKU REZOLUCIJU | 08:48 | Izvor: Beta

Vasington -- Sjedinjene Americke Drzave u potpunosti podrzavaju odluku specijalnog predstavnika UN na Kosovu Mihaela Stajnera kojom se ponistava i proglasava nevazecom rezolucija pokrajinske skupstine o granicnom sporazumu izmedju SR Jugoslavije i Makedonije. U saopstenju Stejt departmenta podseca se da je 7. marta 2001. godine Savet bezbednosti UN podrzao sporazum o granici izmedju SR Jugoslavije i Makedonije i naglasio da taj sporazum moraju da postuju sve strane, sto su potvrdili i generalni sekretar UN i americka Vlada u februaru 2002. godine. Sjedinjene Drzave su stoga, navodi se u saopstenju, "duboko zabrinute" rezolucijom koju je u cetvrtak usvojila skupstina Kosova. "Granicni sporazum ostaje i ne postoji zakonska osnova za njegovo odbijanje od kosovske skupstine. SAD traze od svih strana da pocnu doslednu i punu implementaciju sporazuma", navodi se u saopstenju Stejt departmenta.

B92, 25. maj

USVOJEN PROGRAM VLADE KOSOVA | 11:29 -> 20:09 | Izvor: B92

Pristina -- Albanski predstavnici u Skupstini Kosova, posle rasprave u kojoj su ucestvovala 33 poslanika, usvojili su trogodisnji program Vlade, ciji ce prioritet biti, kako se navodi, borba protiv organizovanog kriminala. Srpski poslanici koalicije "Povratak" odbili su izjasnjavanje o ponudjenom predlogu. Kako prenosi dopisnik Radija B92, premijer Kosova Bajram Redzepi je rekao da su i on i ministri u vladi Kosova svesni velike odgovornosti za primenu pomenutog programa, dodavsi da ce prioritet nad prioritetima vlade Kosova biti neprikosnovena bornba protiv korupcije, droge, prostitucije i ostalih segmenata devijacije drustva Ksova. Upitan da li ce glasanje protiv programa vlade Kosova od strane poslanika Koalicije "Povretek" uticati na implementaciju programa, premijer Redzepi je rekao da je "program vlade usvojen demokratskim nacinom, to jest vecinom glasova" i ocenio da je on u skladu sa rezolucijom 1244 UN i Ustavnog okvira Kosova. "Program vlade", rekao je Redzepi, "nije samo za Albance, vec za sve gradjane Kosova, u cilju afirmacije svih osam tacaka koje se nalaze u programu vlade Kosova". S druge strane, govoreci o protivljenju srpskih poslanika u parlamentu Kosova za usvajanje pomenutog programa, predsednik DPK Hasim Taci je rekao da je to volja srpskih poslanika, i ocenio da ce vlada premijera Redzepija, bez obzira na tu njihovu odluku, realizovati i primeniti sve tacke programa na celoj teritoriji Kosova.

B92, 25. maj

BATIC: LUSTRACIJA ZA SUDIJE | 15:11 -> 17:09 | Izvor: B92

Beograd -- Ministar pravde Srbije Vladan Batic najavio je da ce sledeceg cetvrtka na sednici republicke Vlade biti razmatran predlog izmene i dopune republickih zakona o pravosudju i da ce se vec u junu naci pred poslanicima Skupstine Srbije. Na danasnjem skupu pravnika, koji se upravo bavio ovom temom, Batic je saopstio i da ce Zakon o sudijama biti izmenjen odredbom koja ce uvesti lustraciju za sve one koji su nesavesno ili protivzakonito obavljali sudijsku funciju: "Iskreno verujem da ce veci deo sudija koje sam ja predlozio, biti razresen sudijske funkcije, jer oni su bruka i sramota pravosudja i oni su ga iskompromitovali. Kada ljudi vide one koji su odlucivali o njihovim sudbinama, koji su ucestvovali u mnogim montiranim procesima, normalno je da sa prezirom gledaju na reforme u pravosudju i kazu da se nista nije promenilo. Dakle, moramo da razdvojimo zito od kukolja", rekao je ministar Batic.

Sudija Vrhovnog suda Srbije Leposava Karamarkovic kaze da je, zbog pravne sigurnosti i postovanja ljudskih prava, zagovornik Zakona o lustraciji: "Samo pravosudje i samo Veliko personalno vece nece moci da to iznese, ako ne bude imalo pravila postupanja i definisane razloge, bez arbitrarnosti, bez selektivnosti ljudi koji ce doci pred Veliko personalno vece. Mislim da je to suvise osetljiva stvar, a mislim da se nama zaista ne sme prigovoriti da mi radimo ono sto je bivsi rezim radio. Mi moramo da postupamo zakonito, bez obzira sta su razlozi za razresenje. Svaki covek ima pravo da se u jednoj demokratskoj proceduri brani, da se utvrdjuju razlozi za njegovo razresenje, jer otici iz pravosudja nije mala stvar, pogotovo na ovakav nacin. Treba da odu oni koji su se ogresili, ali to treba nesumnjivo da se utvrdi", kaze Karamarkovic.

Sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivosevic istice da postoji problem saradnje izmedju Jugoslavije i organa na Kosovu oko ucecsa Srba i drugih nealbanaca u radu multientickih, medjunarodnih sudova: "Moramo da vidimo kakav je polozaj tih sudija, sudova na Kosovu koji ne funkcionisu. Oni su tu, u Srbiji i njih treba iskoristiti, ako nista drugo a ono da ucestvuju u radu sudova u Srbiji, da bi se ti sudovi koliko-toliko azurirali. Zato mi se cini da bi prelaznim odredbama i jednog i drugog zakona trebalo to pitanje resiti. Kada je rec o statusu sudija Zakonom o uredjenju sudova, a Zakonom o sudovima kada je rec o statusu sudija koji su bili birani za sudove na Kosovu. Sa druge strane moramo omoguciti da i oni ucestvuju - iako su sudije ove zemlje - u radu multietincih sudova na Kosovu", kaze Ivosevic.

Republicki ministar pravde, Vladan Batic, naglasio je da su izmene neophodne i u okviru Zakona o uredjenju sudova, ocenjujuci da je objektivno nemoguce da upravni i apelacioni sudovi pocnu sa radom 1. oktobra ove godine, kako je predvidjeno zakonom, vec je predlozeno da taj rok bude pomeren na 1. mart iduce godine.

Danas, 25. maj

Pres sluzba Narodne banke Jugoslavije povodom optuzbi gradonacelnika Cacka na racun guvernera

Ilic trazio proviziju za kiparske pare

Beograd - Pre vise od godinu dana MUP Srbije je kontaktirao sa NBJ s molbom da gospodinu Velimiru Ilicu organizuje put u Kipar. Naime, u to doba, gospodin Ilic se hvalio kako navodno poseduje jake veze na Kipru i da moze pomoci oko vracanja novca koji su pripadnici Milosevicevog rezima svojevremeno izneli iz zemlje. Ministar unutrasnjih poslova je tom prilikom zamolio guvernera da se Ilicu pruzi sansa da dokaze svoje tvrdnje. Tako je pocetkom aprila 2001. godine, Velimir Ilic otputovao na Kipar u pratnji dva visoka predstavnika MUP i jednog sluzbenika NBJ - navodi se u saopstenju Pres sluzbe Narodne banke Jugoslavije. U prilogu saopstenja Danasu je dostavljena sluzbena beleska sa puta na Kipar koju su, kako se navodi, jos 12. aprila 2001. godine sastavili major Mladen Spasic i Oliver Bogavac, pripadnici MUP koji su sa gospodinom Ilicem tada boravili na Kipru. "Nakon povratka sa Kipra, gospodin Velimir Ilic je obavestio ministra policije i guvernera kako njegova kiparska veza navodno poseduje dokumenta koja mogu pomoci u pronalazenju racuna na kojima se nalazi oko 150 miliona dolara porodice Milosevic, ali da je prethodno neophodno isplatiti proviziju od 10 miliona dolara, pri cemu je minimalna kapara tri miliona dolara, koju Kiprani traze unapred da bi MUP Srbije i NBJ stavili na uvid ova dokumenta. Iako je gospodin Ilic vise puta insistirao da se nepoznatim Kipranima odmah isplati kapara od vise miliona dolara, u zamenu za naknadno dobijanje papira nepoznate sadrzine i vrednosti, sluzbenici MUP i NBJ su odbacili ovaj zahtev kao neozbiljan", navodi se u saopstenju i napominje da "NBJ, kao fiskalni agent drzave, nikada od Vlade nije dobila zahtev da isplati pomenutu kaparu, jer je ocito da je i ministar unutrasnjih poslova Srbije ocenio da se radi o zahtevu sarlatana koji na lak nacin zele da zarade novac, zbog cega ga cak ne treba ozbiljno ni razmatrati a kamoli udovoljiti mu. Medjutim, ostaje nejasno zasto je gospodin Velimir Ilic, i pored negativnog stava MUP i NBJ, tako uporno zahtevao da se pomenuta kapara isplati i navodna istraga nastavi". U saopstenju se dalje navodi da "ova sluzbena beleska koju je NBJ dobila od MUP Srbije, verovatno nikada ne bi bila objavljena da gospodin Ilic nije iznenada odlucio da svoju predsednicku kampanju zapocne svakodnevnim optuzbama na racun guvernera NBJ, tvrdeci da je on navodno na svoju ruku sprecio istragu o kiparskim racunima". U sluzbenoj belesci MUP Srbije od 12. aprila prosle godine napominje se da je na inicijativu Velimira Ilica, predsednika SO Cacak, NBJ organizovala put na Kipar i da je "cilj putovanja bio uspostavljanje kontakta sa kiparskim drzavljanima, koji navodno poseduju dokumentaciju koja se odnosi na nelegalno iznosenje stranog efektivnog novca iz SRJ, deponovanje novca na racune kiparskih kompanija koje su pod kontrolom jugoslovenskih drzavljana i trenutno stanje sredstava na tim racunima". Navodi se i da je Velimir Ilic imao ovlascenje za pregovore od republickog ministra unutrasnjih poslova i guvernera NBJ. Predstavnici MUP navode da su oni insistirali da se citav posao zavrsi bez kapare, odnosno da se po eventualnom povracaju novca u zemlju Kipranima isplati odredjena provizija, ali da su "Kiprani zauzeli kategorican stav da je minimum kapare tri miliona USA dolara. Visinu kapare pregovarac je obrazlozio cinjenicom da je ona neophodna kako bi se porodicama lica umesanih u ovaj posao obezbedila egzistencija van Kipra, jer ce oni u svakom slucaju snositi odredjene posledice". U belesci MUP se dodaje da su "pregovaraci" ukupno trazili deset miliona dolara, i da su pripadnici MUP Oliver Bogavac i Mladen Spasic ocenilio "da eventualni dalji koraci i kontakti zahtevaju odluku nadleznih drzavnih organa".

Sastanak u hotelu "Meridien" u Limasolu

- Sastanak sa Kipranima odrzan je dana 05. 04. 2001. godine oko 20.30 casova u hotelu "Meridien" u Limasolu. Sastanku su prisustvovala dva kiparska drzavljanina, jedan mladji koji se nije predstavio, a drugi stariji (oko 70 godina) se predstavio kao policajac. Osim toga, on je kum predsednika Kipra i bio je glavni pregovarac - stoji u saopstenju MUP i dodaje se da je zadatak ove nase delegacije bio, "na osnovu ranijih dogovora Velimira Ilica sa Kipranima, uvid u dokumentaciju koju bi prezentirali Kiprani, a koja bi eventualno ukazivala na nelegalno iznosenje stranog efektivnog novca iz SRJ i deponovanje na racune kompanija". - Na nasa strucna pitanja o kakvoj se dokumentaciji radi, pregovarac je u vise navrata ponovio da se na osnovu dokumentacije koja se nalazi u njihovom posedu, lako moze utvrditi povezanost porodice Milosevic i drugih lica sa nelegalnim finansijskim transakcijama. Pregovarac je posebno apostrofirao cinjenicu da se u ovom trenutku na racunima kompanija koje on dovodi u vezu sa porodicom Milosevic, u raznim valutama, nalazi oko 150 miliona USA dolara. U toku razgovora, pregovarac je u vise navrata kontaktirao sa odredjenim licima od kojih je dobijao odgovore na nasa pitanja - kaze se u saopstenju MUP.

Danas, 25. maj

Zoran Zivkovic, potpredsednik Demokratske stranke

Ocekujem da DSS iskljucimo iz DOS

Beograd - Doslo je vreme da se prekine poslednja izborna kradja Demokratske stranke Srbije. Ocekujem da Predsednistvo DOS iskljuci tu partiju iz koalicije. DSS je to sam ucinio, a mi samo treba da im ispunimo zelju - izjavio je Zoran Zivkovic, potpredsednik Demokratske stranke, na jucerasnjoj konferenciji za novinare. On je podsetio da DSS vec mesecima govori da nije u DOS, sto je, prema njegovim recima, potvrdio i predsednik SRJ i DSS Vojislav Kostunica kada je na sastanku DOS i Koalicije za Jugoslaviju trazio da se saopsti da je "postignut dogovor izmedju dve koalicije i jedne stranke". Optuzio je nekadasnje ministre i potpredsednike iz redova DSS da posle podnosenja ostavki na funkcije nisu "vratili stanove i vozila", niti su izasli iz kadrovskih komisija ili upravnih odbora. Zivkovic je ostro kritikovao ponasanje poslanika DSS u Skupstini Srbije, navodeci da su oni na izborima dobili poverenje gradjana u okviru DOS, a "sada stoje kao glavni asistenti, a mozda i reziseri tog vandalizma".

O oduzimanju mandata

Prema recima Zorana Zivkovica koalicioni sporazum predvidja mogucnost iskljucenja, navodeci i da postoji zakonski osnov za oduzimanje mandata u republickom parlamentu. "Zakon o izboru narodnih poslanika kaze da mandat prestaje sa istekom ili prestankom clanstva u partiji ili koaliciji. Da li ce ta odluka biti doneta na sastanku ili narednih dana, videcemo", kazao je Zivkovic, navodeci da je neophodno odluciti sto pre.

Danas, 28. maj

Dragan Marsicanin, potpredsednik DSS

Neozbiljna ponuda Gorana Svilanovica

Beograd - Bilo bi dobro da se ostatak DOS dogovori da li ostaje pri odluci svog Predsednistva od petka o oduzimanju mandata 23 poslanika DSS. Dok to ne ucini, ponuda Gorana Svilanovica ne odaje ozbiljnost - izjavio je Dragan Marsicanin, potpredsednik DSS na jucerasnjoj konferenciji za novinare. Dodajuci da su pojedini ucesnici sednice Predsednistva DOS, verovatno radi "umirivanja svoje savesti", sutradan poceli da daju zbunjujuce i kontradiktorne izjave, Marsicanin je primetio da kompromisni predlog predsednika GSS sadrzi neke elemente pismenog obracanja predsednika Kostunice celnicima vladajuce koalicije. Svilanovicev predlog DSS ipak ne namerava da razmotri pre nego sto to ucini ostatak DOS", zakljucio je Marsicanin.

Sastav vlade u senci znace se ovih dana

Dragan Marsicanin je najavio da ce sastav DSS vlade u senci biti poznat krajem ove ili pocetkom sledece nedelje. Sami je demantovao pisanje pojedinih dnevnika koji su vec objavili navodni sastav vlade u senci pod predsednistvom Dragana Marsicanina. "Mi jos nismo raspravljali o imenima, kako bi onda oni mogli da znaju ko ce biti premijer i ministri", dodao je Sami.

Zoran Sami, potpredsednik DSS ponovio je da je odluka Predsednistva ostatka DOS o oduzimanju mandata 50 neredovnih poslanika neutemeljena sa pravnog, politickog i moralnog aspekta. On smatra da ova odluka, ukoliko bude sprovedena predstavlja "mini drzavni udar". Sami je stoga upozorio clanove Administrativnog odbora da dobro razmisle kako ne bi odgovarali zbog krsenja zakona. Sami i Marsicanin optuzili su ostatak DOS i Zorana Djindjica da vode destruktivnu i nemoralnu politiku cime se "u Srbiji otvara proces kriminalizacije drustva". Citirajuci poznatu izjavu Zorana Djindjica da oni kojima je do morala treba da idu u crkvu, a ne politiku, Sami je premijera Srbije upozorio da "politicar mora da bude moralan, ako zeli da opstane". - Ako tocak nastavi u pravcu kojim je krenuo, mozemo se samo nadati da cemo uskoro imati izbore kako bi bila zaustavljena destrukcija zemlje - kazao je Sami. Marsicanin je istakao da je DSS zadovoljan reakcijom javnosti na odluku DOS, navodeci da osvajanje 29,4 odsto glasova na prekjucerasnjim ponovljenim lokalnim izborima u 10 izbornih jedinica pokazuje da gradjani veruju ovoj partiji. On je najavio da ce clanovi DSS danas podneti ostavke na funkcije nacelnika okruga, clanstva u upravnim odborima javnih preduzeca i institucija koje postavlja republicka vlada. Govoreci o beogradskom Sporazumu, Sami je izrazio nadu da ce taj dokument ipak biti usvojen ove nedelje u Saveznoj skupstini. Zakljucci crnogorskog parlamenta, smatra on, "potpuno degradiraju i falsifikuju" Sporazum o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore. Sami je kritikovao i SNP zbog odugovlacenja u prihvatanju Sporazuma i zbog trazenja da Brisel presudi u medjucrnogorskom sporu o beogradskom Sporazumu. "Time se devalvira ozbiljnost politickih snaga u samoj zemlji. To je kao kad malo dete neko napadne, a ono trci do tate da ga brani", zakljucio je Zoran Sami. Odgovarajuci na pitanje o Vidovdanskom saboru, Sami je kazao da organizatori nisu zvanicno pozvali DSS, te da je ova stranka spremna da sama organizuje tribine i mitinge. S. Bisevac

Danas, 28. maj

Nova Srbija ce vratiti mandate?

Beograd - Ako nekome mandati Nove Srbije trebaju ja bih najradije da te mandate vratimo i da se oslobodimo balasta, jer je to mozda najjednostavnije - kazao je Velimir Ilic predsednik Nove Srbije najavljujuci da ce svoj predlog izneti poslanicima svoje stranke na narednom sastanku. "Predsednistvo i clanovi poslanicke grupe ce o tome odluciti, pa ako oni i prihvate moj predlog da se povucemo to ne znaci nista veliko. Ako se sada sve premontira kako je najavljeno za mandatima nema ni potrebe, nemamo nikakvu svrhu u parlamentu, a i manji su troskovi", istakao je Ilic. On je dodao da ne zna ni sa koje liste je koji poslanik skinut, ni koliko ko sada ima poslanika i da nije razmisljao da prihvati ponudu Borislava Pelevica da se formira vlada nacionalnog spasa. "Ako se nastavi ovakva praksa parlament nema svrhe. Treba da otaljava posao dokle moze, dok ne izaberemo predsednika Srbije koji ce nas uvesti u pravi parlamentarizam", rekao je Ilic.

Danas, 28 maj.

Komentar redakcije Danasa

Rodno mesto svake krize u aktuelnoj vlasti u Srbiji je, naravno, u DOS. Ova koalicija (za koju smo, uzgred, bas povodom ovih dogadjaja culi da i nije formalno registrovana u Ministarstvu pravde) ima uverljivu vecinu na svim nivoima vlasti, tako da joj snage razbijene 5. oktobra 2000. objektivno ne bi mogle praviti smetnje. Ponasanje radikala i drugih primitivaca u parlamentu bilo bi, eventualno, problem za skupstinsko obezbedjenje, ali ne i za zemlju u celini, da se pukotina u reformsko-demokratskom bloku sve vise ne siri, preteci da se u nju survaju kakvi-takvi, u svakom slucaju s mukom ostvareni, tranzicioni rezultati.

Povlacenje DSS-a povlaci radikalizaciju politickog zivota | 28. maj 2002. B92

DSS je najavila da ce formirati vladu u senci i da ce povuci svoje poslanike iz Skupstine Srabije ukoliko administrativni odbor prihvati odluku DOS-a o oduzimanju poslanickih mandata. Analiticari smatraju da ce to dovesti do radikalizacije politickog zivota.

Politicki analiticar Vladimir Goati u izjavi za B92 ocenjuje da bi povlacenje poslanika DSS iz republicke skupstine znacajno radikalizovalo politicki zivot u Srbiji: "Stvari se radikalizuju i jedna od stranaka koja je pobedila u okviru koalicije izlazi iz parlamenta sto nije dobra stvar i verovatno iza toga, bez obzira na to da li u ovom momentu arhitekti te stranke imaju u vidu, logika politicke borbe ce vuci ka radikalnim merama. Stranka koja nije u parlamentu, koja nema mogucnost da preko prenosa komunicira sa biracima, ona mora da trazi druge nacine borbe. Jedno su borba na ulici, protesti, masovne demonstracije, sto moze da bude u okviru demokratskih pravila, ali cini mi se da se time uloga parlamenta smanjuje, a politicko odlucivanje prenosi na druga mesta sto u ovom moment ne mogu da ocenim kao pozitivno".

Ognjen Pribicevic iz Instituta drustvenih nauka ocenjuje da je trenutna situacija daleko od konacnog resenja. Prema njegovom misljenju vanredni izbori su jedini put izlaska iz krize: "Ovo predstavlja pokusaj Vlade da dobije utakmicu za zelenim stolom, a ne u pravoj utakmici i to niko ne voli. Uvek je bolje dobiti utakmicu na terenu i u tom smislu je i raspolozenje u narodu da se ide na izbore i da se vidi ko koliko ima podrske".

Vladimir Goati kaze da je veoma mala verovatnoca da ce dva suprotstavljna tabora kao sto su DOS i DSS postici nekakav racionalan dogovor o resenju parlamentarne krize: "Ja se bojim da cemo biti svedoci takvog zbivanja da ce u parlamentu prakticno nastaviti da deluje samo parlamentarna vecina sto nije pohvalno ni za jedan parlament na svetu. Tesko je reci ko dobija, a ko gubi. Verovatno ce vlast lakse da sprovodi zakonodavne inicijative, jer zaista je DSS bila jedan od izrazitih kocnicara tih promena, ali mislim da radikalizacija politickog zivota, narocito u ovo vreme koje je bramenito i socijalnim napetostima, toliko podize rizike da mi se cini da na duzi rok Srbija time ne dobija".

»Beskonacna nadigravanja unutar vladajuce koalicije jacaju radikalne snage na svim nivoima«, smatra profesor Filozofskog fakulteta Djordje Vukadinovic: "Vrlo je verovatno da ce jedna od posledica, ali ne samo ovog sukoba, nego i politike koju vladajuci DOS vodi, biti jacanje esktremno nacionalistickih snaga. Jos uvek je sveze secanje na ucinak bivseg rezima, ali neka vrsta radikalizma, generalne frustracije, jednog opsteg nezadovoljstva, razocarenja u politicku klasu, to je ono sto nas sigurno ceka", tvrdi Vukadinovic.

Danas, 30. maj

KOSTUNICA: Zamena mandata tesko ogresenje o zakon

Beograd - Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica izjavio je juce da ne veruje da ce doci do internacionalizacije medjustranackog spora u Srbiji, isticuci da je odluka Predsednistva DOS o oduzimanju mandata grubo krsenje Ustava i zakona.

On je dodao da ga ohrabruje izjava sefa Misije OEBS Stefana Saninija, koji upucuje na tekst Zakona o izboru narodnih poslanika. Upitan na redovnoj konferenciji za novinare u Palati federacije o eventualnom susretu sa srpskim premijerom Zoranom Djindjicem, Kostunica je rekao da za takav susret uvek nedostaje treci, a to se odnosi "na slovo zakona". - Ceo spor je u tome da li ce se postovati zakon - podvukao je Kostunica i dodao da spora ne bi ni bilo da je postovan zakon. Odluku Predsednistva DOS da zameni 50 poslanika u Skupstini, medju njima i 23 iz DSS, usmerena je, prema Kostunicinim recima, na obezbedjivanje komotne skupstinske vecine za Vladu Srbije i njene predloge zakona. Jugoslovenski predsednik je istakao da DOS nije registrovana koalicija, vec zbir stranaka i da vrh koalicije shodno tome ne moze doneti takvu odluku. Izrazio je ocekivanje da ce Administrativni odbor doneti, kako je kazao, ispravnu odluku i da nece biti potrebe za intervencijom sudskih organa.

Kritikujuci stranacki sastav u upravnim odborima javnih preduzeca, jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica je naglasio da je izlazak clanova DSS iz tih organa "konacno podvlacenje crte izmedju DSS i Vlade Srbije". Kostunica je kazao da se reforme moraju odvijati u okviru prava, ocenjujuci da za njih nije dovoljno "hiljadu puta" ponoviti tu rec ili "glumiti" da se one odvijaju. Na pitanje da li je DSS i dalje clanica DOS, Kostunica je rekao da postovanje programa jednu stranku cini clanom koalicije i da DSS nije izneverila program DOS. On je pritom ocenio da je to problem za neke druge.

- Vaznije od moguceg kompromisa je vracanje na pocetak - odgovorio je Kostunica na pitanje da li je moguc kompromis izmedju DSS i DOS, i dodao da o tome nije razgovarao sa predsedavajucim sastanka DOS Goranom Svilanovicem niti sa drugima iz koalicije. Upitan da li ce se kandidovati za predsednika Srbije, Vojislav Kostunica je rekao da nije trenutak za razgovore o tome jer izbori nisu ni raspisani. Naglasio je da je njegov prioritet ocuvanje zajednicke drzave Srbije i Crne Gore. - Spominjanje izbora za neke je gore od spominjanja crvenih marama ili djavola - kazao je Kostunica. Pred danasnje zasedanje Savezne skupstine, Kostunica je izrazio nadu da savezni parlament nece ponoviti gresku Skupstine Crne Gore i insistirati na usvajanje zakljucaka koji bi prejudicirali rad buduce ustavne komisije. Naveo je da usvajanje ustavne povelje ocekuje u "letnjim mesecima". On je kritikovao DPS i SNP zbog toga sto su doveli u pitanje usvajanje beogradskog Sporazuma i istakao da je vremena za to sve manje. Suverenistickom bloku Crne Gore on je zamerio sto "iskrivljuju sustinu i karakter beogradskog Sporazuma". Takodje je prozvao i DHSS i guvernera Narodne banke Jugoslavije Mladjana Dinkica zbog, kako je kazao, svojevrsne kampanje protiv beogradskog Sporazuma. Naglasio je da je on kao predsednik SRJ ucinio sve na ocuvanju zajednicke drzave i da to ocekuje i od drugih potpisnika polaznih osnova za preuredjenje odnosa Srbije i Crne Gore.

Privilegovani svedoci

Vojislav Kostunica se zalozio da novinari dobiju status privilegovanih svedoka, cime bi se, prema njegovom misljenju smanjio pritisak na njih. On je istakao da su u poslednje vreme sve cesci pritisci na novinare i da oni dolaze iz vrha vlasti, ali i od organizovanog kriminala.

Vanredni izbori pocetkom 2003.

Jugoslovenski predsednik je izrazio ocekivanje da ce vanredni republicki izbori biti raspisani pocetkom naredne godine, isticuci da se od toga ne moze pobeci. On je kazao da bi najprirodnije bilo da prevremeni izbori budu raspisani posle usvajanja ustavne povelje saveznih izbora za buduce organe zajednicke drzave i usvajanja novog ustava Srbije.

Sajt DSS-a. 30. maj

ÐORÐE VUKADINOVIC O ODNOSU MEDIJA I KRITICKE JAVNOSTI PREMA DS I DSS

VEŠTACKA NEUTRALNOST

Ovde se pokušava nametnuti stav da je objektivan onaj ko podjednako kritikuje obe "zaracene" strane, iako se ne radi o zaracenim stranama, nego o tome da DS i Zoran Ðindic drasticno krše demokratska pravila igre.

Ðorde Vukadinovic predaje filozofiju politike na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a urednik je i casopisa "Nova srpska politicka misao". Uz sociologa Slobodana Antonica, bio je prvi nestranacki kriticar Ðindiceve tehnologije vlasti koji ima ozbiljan naucni integritet. O ulozi medija i kriticke javnosti posle 5. oktobra mr Vukadinovic kaže:

– Velika je njihova odgovornost jer su suviše dugo tolerisali razne, više ili manje dramaticne primere uzurpacije vlasti, skandale i afere, pravdajuci to raznim razlozima, a u stvari izgovorima, sve u strahu od tobožnjeg mracnjaštva DSS i zarad tih famoznih reformi. Bez obzira na retoriku Zorana Ðindica, ukljucenje u Evropu, reforme i modernizacija na ovaj nacin nisu moguci – upozorava on.

Vukadinovic istice da se ovde pokušava nametnuti stav da je objektivan onaj ko podjednako kritikuje obe "zaracene" strane, iako se ne radi o zaracenim stranama, nego, kako kaže, o tome da DS i Zoran Ðindic drasticno krše demokratska pravila igre.

– Zato nije cudo što se ostatak DOS potpuno razobrucio i izgubio orijentaciju i osecaj za meru, što je kulminiralo ovim parlamentarnim udarom. Sada je ocigledno koliko su lažne i površne simetrije koje se u javnosti uspostavljaju izmedu DSS i grupacije koju predvodi premijer Ðindic, jer to koliko neko treba da bude kritikovan zavisi od njegovog ponašanja – zakljucuje mr Ðorde Vukadinovic.

POLITICKI FILOZOF ÐORÐE VUKADINOVIC O ODLUCI PREDSEDNIŠTVA DOS

PARLAMENTARNI UDAR I GUBITAK OSECAJA ZA REALNOST

Iritira dosta površna i prozirna demagogija kojom se ovo pokušava pravdati

Komentarišuci oduzimanje mandata DSS u republickoj skupštini za B92, politicki filozof Ðorde Vukadinovic je rekao:

– Ovaj parlamentarni udar, kako bih ga ja nazvao, jeste simptom naraslog gubljenja osecaja za realnost i elementarnu demokratsku proceduru koji je prisutan u ponašanju vecinskog dela DOS, pri cemu iritira dosta površna i prozirna demagogija kojom se ovaj parlamentarni udar pokušava pravdati: pozivanje na to da ne može da se dobije plata, a da se ne radi, pri cemu se previda cinjenica da je obezbedivanje skupštinske vecine posao upravo te skupštinske vecine. Ukoliko se taj posao ne može realizovati, to je najbolji dokaz da ta parlamentarna vecina ne postoji i da je to potvrda da treba ici na neke druge aranžmane, a najpoželjnije i najprihvatljivije je raspisivanje prevremenih izbora.

Kao posebno opasno Vukadinovic je istakao to što DOS pothranjuje utisak da sve što radi radi uz podršku zapadnih zemalja:

– Time se u našu, balkansku pricu uvlace medunarodni faktori na jedan loš nacin, kao što je otprilike, samo sa drugacijim predznakom, cinio Miloševic. Tako se pothranjuje antizapadno, antievropsko i pogotovo antiamericko raspoloženje, koje ionako postoji unutar srpske javnosti. Sve to skupa dodatno blamira upravo te evropske, reformske ideale za koje se vecinski deo DOS navodno bori – zakljucio je Ðorde Vukadinovic.

Sajt DSS-a, 29. maj

MARKO BLAGOJEVIC, PREDSTAVNIK CENTRA ZA SLOBODNE IZBORE I DEMOKRATIJU

ODLUKA DOS NEMA UTEMELJENJE U ZAKONU

Mandat poslanika prestaje njegovom smrcu, istekom roka na koji je izabran, ostavkom na taj položaj i prestankom clanstva u stranci ili koaliciji na cijoj je izbornoj listi bio kada su izbori održani

Predstavnik Centra za slobodne izbore i demokratiju Marko Blagojevic izjavio je za agenciju "Beta" da odluka o oduzimanju mandata 50 poslanika DOS nema pravno utemeljenje u Zakonu o izboru poslanika.

On je kazao da taj zakon ne predvida mogucnost da se poslaniku oduzme mandat zbog lenjosti ili neposlušnosti, a da pri tom ne bude iskljucen iz stranke ili koalicije na cijoj listi je izabran.

Prema Blagojevicevim recima, Zakon propisuje da mandat poslanika prestaje njegovom smrcu, istekom roka na koji je izabran, ostavkom na taj položaj i prestankom clanstva u stranci ili koaliciji na cijoj je izbornoj listi bio kada su izbori održani.

Blagojevic je naveo i da je DOS na izborima nastupio kao koalicija stranaka, ali da nije tako i formalno registrovan, jer bi, u suprotnom, morao da ima svog lidera, izvršni odbor i ostale partijske organe koje predvida zakon.

Danas, 30. maj

Funkcioneri DSS podneli ostavke na clanstvo u upravnim odborima i funkcije nacelnika okruga

Ne gubimo mi, vec Srbija

Beograd - Clanovi DSS podneli su juce ostavke na clanstvo u upravnim odborima i funkcije nacelnika okruga. U ime 31 clana UO i pet nacelnika okruga ostavke su generalnom sekretaru Vlade Srbije Maji Vasic podneli Radomir Naumov, predsednik UO EPS, Milos Aligrudic, clan UO JAT i Arsen Kurjacki, nacelnik Juznobackog okruga. Funkcioneri DSS, po recima Arsena Kurjackog, nastavljace da obavljaju duznosti dok Vlada ne imenuje njihove zamenike.

DS: Napustite sve upravne odbore

Demokratska stranka pozvala je DSS da napusti sve upravne odbore umesto dvadesetak koji su najpoznatiji javnosti. U jucerasnjem saopstenju DS navodi da tvrdnja DSS da ima clanove u samo 28 upravnih odbora nije tacna i da su predstavnici ove stranke ostali u desetinama odbora manje poznatih preduzeca. Jucerasnje ostavke DS naziva predstavom koja pokazuje "svu licemernost DSS i njenog rukovodstva". Odgovarajuci na optuzbe DS, Aligrudic kaze da potez DSS nije licemeran: - Nema veceg licemerja od odluka DOS.

Milos Aligrudic je novinarima ispred Vlade Srbije objasnio da je DSS u UO javnih preduzeca i fondova imala 6,3 odsto clanova sto dokazuje da nisu tacne price koje lansiraju pojedine clanice DOS da gradjani basnoslovno placaju funkcionere DSS. Aligrudic tvrdi da vecina funkcionera DSS nije ni primala plate u javnim preduzecima i da je Radomir Naumov jedini funkcioner ove partije stalno zaposlen u javnom preduzecu i da je primao platu. Dodajuci da je i ranije bilo razloga za povlacenje DSS sa ovih funkcija, Aligrudic je kazao da su ostali da ne bi bili optuzeni za opstrukciju. Nakon poslednjih odluka Predsednistva DOS o oduzimanju poslanickih mandata nasoj stranci, ne vidimo smisla da nekome dajemo pokrice", rekao je on i dodao da ce DS sada snositi punu odgovornost za stanje u javnim preduzecima. Aligrudic je naglasio da pokusaj oduzimanja mandata DSS nece lako proci i da se u tu pricu umesao i OEBS.

Danas, 30. maj

Odmrzavanje ju-dolara u americkim bankama

Vasington - U Ministarstvu finansija SAD potvrdjuje se na delu ono sto je drzavni sekretar Kolin Pauel najavio pre nedelju dana, posle susreta sa premijerom Srbije Zoranom Djindjicem i saveznim ministrom inostranih poslova Goranom Svilanovicem. A, to je cinjenica da je u odnosima SRJ sa SAD nacinjen u poslednje vreme "znacajan iskorak" odlukom Beograda da se otpocne trazena puna saradnja sa Tribunalom u Hagu. Taj kurs podrazumeva, pre svega, znacajno poboljsanje ekonomskih odnosa izmedju SAD i preuredjene drzavne zajednice Srbije i Crne Gore. Kao prvi korak na tom putu, u nadleznom komitetu Ministarstva finansija pokrenuta je akcija odmrzavanja finansijskih sredstava banaka i preduzeca iz SRJ (u vrednosti, kako se nezvanicno saznaje, izmedju 100 i 300 miliona dolara) koja su zamrznuta u americkim bankama vise od deset godina. Pauel je najavio da ce za taj predstojeci proces otopljavanja ekonomskih odnosa sa SAD biti potrebno "izvesno vreme". Proces deblokiranja jugodolara u americkim bankama, trebalo bi da bude propracen vracanjem Srbiji i Crnoj Gori statusa "najpovlascenije nacije" u trgovini sa SAD, kao i potpisivanjem medjudrzavnog sporazuma o otpisivanju dugova SRJ prema Pariskom klubu. A, sve to predstavljalo bi i pripremu terena za pristup nove srpsko-crnogorske drzave STO i Partnerstvu za mir.

Danas, 30. maj

Goran Svilanovic nezadovoljan razgovorima sa pravnim izvestiocem Saveta Evrope

Podnecu ostavku ukoliko SRJ ne udje u SE do kraja godine

Beograd - Podnecu ostavku na svoju funkciju ukoliko Jugoslavija do kraja godine ne postane clan Saveta Evrope, rekao je jugoslovenski sef diplomatije Goran Svilanovic posle jucerasnjeg razgovora sa izvestiocem Komiteta za pravna pitanja i pitanja ljudskih prava u Parlamentarnoj skupsini Saveta Evrope Helmutom Lipeltom. Svilanovic je rekao i da je "neodgovorno" sada, kada je u toku proces prijema SRJ u Savet Evrope, otvarati pitanje statusa Kosova u ovoj organizaciji. Lipelt je, medjutim, rekao da ga je, prilikom posete Kosovu, Ibrahim Rugova pitao o mogucnosti da Kosovo ima ulogu posmatraca. On je, s tim u vezi, povukao paralelu sa polozajem Palestinaca u SE, koji takodje imaju status posmatraca, pored zvanicnog predstavnika Izraela. Svilanovic je istakao da je Komitet SE za politicka pitanja na celu sa Klodom Frejom zavrsio izvestaj i da se to sada ocekuje i od Lipelta koji bi trebalo da u svom izvestaju oceni iz pravnog ugla mogucnosti ulaska u clanstvu SE. On je obavestio novinare da se ovo pitanje nece pokrenuti tokom junskog zesedanja u Strazburu i dodao da je zasad neizvesno da li ce status SRJ uopste biti u agendi i za septembarsko zasedanje, sto je koliko juce bila gotova stvar. Svilanovic, vidno nervozan, ocenio je kao "izuzetno negativne" pokusaje da se Kosovo uvrsti u dnevni red skupstine petnaestorice u Strazburu. - Odjednom, posle svega sto je Jugoslavija ucinila kako bi ispunila sve svoje obaveze, pitanje Kosova je postalo glavna tema razgovora. Evropske zemlje ne zele da prihvate odgovornost koju smo mi prihvatili. Mora se imati u vidu da je status Kosova regulisan Rezolucijom 1244 UN, Sporazumom izmedju Covica i Hekerupa, kao i Ustavnim okvirom - rekao je Svilanovic i konstatovao da bi bilo dobro da se pronadje bolje resenje za Kosovo, ali za jedan duzi period. Sef jugoslovenske diplomatije konstatovao je da SRJ ima realne sanse da pristupi clanstvu u SE ukoliko resi pitanje drzavnog uredjenja Srbije i Crne Gore i saradnje sa Tribunalom u Hagu. - Odnose Srbije i Crne Gore resicemo u najskorije vreme, politicka situacija u Srbiji, ma koliko nestabilna, nece uticati na resavanje najvaznijih drzavnih obaveza, a kada je rec o saradnji sa Hagom, mislim da nema zemlje u svetu koja je konkretnije saradjivala sa ovom institucijom - rekao je Svilanovic i podsetio da se u Seveningenu nalaze izmedju ostalih bivsi predsednik Republike i SRJ, bivsi nacelnik Generastaba i bivsi potpredsednik Savezne vlade. On je podvukao to da od Evrope ocekuje onaj stepen politicke odgovornosti koju je ispoljila i jugoslovenska vlada tokom perioda posle pada prethodnog rezima i ponovio da ce ukoliko do toga ne dodje podneti ostavku.

Danas, 30. maj

Ustavni sud Srbije ne funkcionise 15 meseci

Beograd - U tumacenju Zakona o izboru narodnih poslanika Ustavni sud Srbije nece moci da ucestvuje jer je od 15. februara prosle godine njegov rad blokiran, rekla je juce sekretar tog suda Ljiljana Slavnic. Prema njenim recima, prema Ustavu Srbije, republicki ustavni sud treba da ima devet sudija, a da bi se odlucivalo o nekom sporu potrebno je da u tome ucestvuje najmanje pet sudija. Sud sada ima samo troje sudija i zbog toga je njegovo odlucivanje o sporovima prakticno nemoguce.Poslanici bi u postojecoj situaciji pravnu zastitu eventualno mogli da potraze kod Saveznog ustavnog suda, podnosenjem ustavnih zalbi, rekla je Ljiljana Slavnic.

Glas javnosti, 30. maj

Premijer Ðindic o ideji da nam OEBS "priskoci" u pomoc

Samo tracevi bez pokrica

BEOGRAD - Mislim da su to nagadanja i tracevi i da Oebs nema nikakve veze sa našom politickom situacijom. Ne znaci da treba za svaki "kašalj" da angažujemo svetske strucnjake.

Bilo bi zaista neprimereno da se sada pojavljuje ideja gde bi Oebs trebalo da ima bilo kakvu ulogu u zemlji koja ima zakone i demokratski izabrane organe, demokratski izabranu Vladu, jer oni bi trebalo da rešavaju probleme u svojim zemljama. A Oebs se pojavljuje u zemljama koje su u ratu i posle ratova i koje nemaju instituciju koje su u stanju da rešavaju svoje probleme - rekao je juce premijer Zoran Ðindic, odgovarajuci na novinasrko pitanje da li ce možda doci Oebs i "pomoci" nam u najnovijem sukobu u vrhu vlasti.

Samo glasine Šef misije Oebsa u Jugoslaviji Stefano Sanino izjavio je sinoc FoNetu da su price o njegovom posredovanju u sporu izmedu DSS-a i DS-a "samo glasine". "Ne mogu da posredujem ni u cemu, cak ni na jugu Srbije. Vlada Srbije dovoljno je zrela da zna koje korake treba da povlaci", rekao je Sanino posle sastanka predstavnika Koordinacionog tela za jug Srbije i lokalnog DOS-a u Bujanovcu.

B92, 30 maj

Bus produzio za jos godinu dana vanredne mere prema SRJ | 09:00 -> 09:44 | Izvor: SENSE

Vasington -- Navodeci kao razlog da "jos nije ressena kriza u vezi sa situacijom na Kosovu, kao i u vezi sa Slobodanom Milosevicem, njegovim bliskim saradnicima i sledbenicima i ostalim osobama optuzenim za ratne zlocine od strane Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju", predsednik Bus produzio je za daljih godinu dana vanredne mere protiv SRJ (Srbija i Crna Gora) koje su na snazi, sa odredjenim modifikacijama, od 30. maja 1992. godine, javlja dopisnik agencije Sense iz Vasingtona. Par dana pred kraj svog mandata, 17. januara 2001 - a reagujuci na promene do kojih je tri meseca pre toga doslo svrgavanjem Milosevicevog rezima u Srbiji - Bil Klinton je objavio novi predsednicki ukaz kojim je ukinut dotadasnji "spoljni zid" ekonomskih sankcija prema Srbiji i Crnoj Gori. Istim ukazom, medjutim, objavljena je zabrana izdavanja ulaznih viza i, uopste, svih poslovnih transakcija sa jugoslovenskim drzavljanima koji su optuzeni za ratne zlocine ili bili poslovno ili politicki povezani sa Slobodanom Milosevicem i njegovim rezimom.Pomenuta zabrana i dalje je na snazi, a na nju se u sredu nadovezala Busova odluka da se za jos godinu dana produze vanredne mere koje su - u vise ili manje izrazenoj formi - na snazi prema Beogradu vec citavu deceniju. Predsednik SAD obavestio je Kongres da se objavljene vanredne mere prema SRJ (Srbija i Crna Gora) zadrzavaju zbog preostalih problema na Kosovu, zbog nedovoljne saradnje Beograda sa Hagom, kao i zbog neresenog statusa blokirane imovine u SAD. Posle toga, sad ostaje da se vidi sta ce taj Busov ukaz konkretno znaciti u odnosu na najave koje se u poslednje vreme uveliko cuju u Vasingtonu o "otopljavanju" ekonomskih odnosa Amerike sa Jugoslavijom, prenosi Sense.

hronika vesti (arhiva)