Home

Info

Pretplata

Kontakt

Prošli brojevi

Posebna izdanja

Debata

Hronika

Linkovi

NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO

 

Hronika - Druga nedelja januara

Prethodna nedelja         Sledeca nedelja

hronika vesti (arhiva)

 

Velimir Ilic: Ove godine bicu predsednik

Žarko Korac: Politicki razlaz u DOS konacan

Dragoljub Micunovic, lider DC, za „Blic“ najavio Predsedništvo DOS do 15. januara

Nebojša Medojevic o mogucim predlozima EU

Miodrag Isakov: Polukorak ka autonomiji

Upozorenja iz Vasingtona: Bez saradnje s Hagom nema pomoci Beogradu

Milosevic: Sudjenje treba da opravda zlocine NATO

Helmut Lipelt, izvestilac Saveta Evrope, o odnosima Srbije i Crne Gore : Sporna saradnja s Hagom

Blic, 8. jan 2002.

Mnogima ne odgovara da neko iz srca Šumadije dode na celo Srbije.

Vreme ljudi koji niti smrde niti mirišu mora da prestane 

Velimir Ilic: Ove godine bicu predsednik 

Verujem da cu sledecu Novu godinu docekati kao predsednik Srbije, izjavio je u razgovoru za „Blic“ Velimir Ilic, lider Nove Srbije i gradonacelnik Cacka.

- Da su prošle godine bili predsednicki izbori sigurno bih pobedio. Ovako pocela je žestoka kampanja politickih protivnika protiv mene. Možda zato što sam prerano najavio kandidaturu, ali sami gradani su prihvatili tu kandidaturu posle petog oktobra. Svake nedelje izbacivali su neku laž, kompromitovali me, dovodili me u vezu sa duvanskom mafijom, pripisivali mi iscenirane napade na novinare, oduzimali tablice na vozilu... Placali su medijima da objave netacnu vest u udarnim informativnim emisijama. Posle se oni svi izvinjavaju, demantuju, ali... Sve su radili samo da bi mi srušili imidž. Bez obzira na sve to nadam se da ce gradani ukapirati ono osnovno da koga aktuelni režim najviše napada taj mu je najveci protivnik - dodao je Ilic.

Ko su vaši politicki protivnici? - Najveci moji protivnici su u DOS. Ne znam zašto. Mnogima ne odgovara da neko iz srca Šumadije dode na celo Srbije, neko ko ce preseci stvari i reci više ne može ovako. Moramo da uvedemo red. Ovde se svi bore za stanje mrtvila. Kome najviše raste rejting poslednjih meseci? Onima koji stalno izigravaju Holbruka, samo nekoga mire, ulaguju se, lepo su sa svima, pricaju gradanima lepe price. Ne može više tako. Vreme ljudi koji niti smrde niti mirišu mora da prestane. Ni luk ni voda, ne znaju ni oni sami šta su i gde su. Nas više ne interesuju te velike i teatralne price. Zasitili smo se praznih prica. Muka nam je više od eksperimenata sa nama. Ne sme kriminal i mafija da budu više uz vlast.

Od kojih stranaka ocekujete podršku za predsednicku kandidaturu? - Stranke nisu bitne. Bitni su ljudi koji misle dobro Srbiji, da se vratimo tamo gde nam je mesto, srpskoj tradiciji, kulturi, da privredu dovedemo u red, da uspostavimo mala i srednja preduzeca... Pošto ne verujem da ce DSS imati svog kandidata bilo bi realno da me podrži ta stranka. Ali Bože moj i ako me ne podrže neka daju svog kandidata, pa cemo videti.

Ko ce vam biti najozbiljniji konkurent? - Ako opstane savezna država i Vojislav Koštunica njen predsednik najveci konkurent ce mi biti kandidat DS i G17 plus Miroljub Labus. On ce sigurno biti predsednicki kandidat. Vidite Labus je vec u kampanji. On stalno prica lepe price, navodno je zaslužan za otpis naših dugova pred Pariskim klubom, a to je bila kamata iz ratnih godina, tako da bi oni te dugove otpisali bilo ko da je otišao tamo. Ocekujem žestoku kampanju, jer smo mi potpuno suprotni. Labus je kabinetski profesor, a ja sam operativac, covek iz naroda.

Ocekujete li da jedinstven DOS „preživi“ ovu godinu? - Ne. Ocekujem da ce do kraja godine biti raspisani izbori na svim nivoima. To je sasvim realno. Posle referendumskog izjašnjavanja Crne Gore na prolece ako odluce da opstane zajednicka država bice donet novi savezni ustav i raspisani savezni izbori. Odmah potom bice donet i republicki ustav posle kojih bi trebalo raspisati izbore i u Srbiji. Ako ode Crna Gora ponovo sledi donošenje Ustava i izbori u Srbiji. Da ce izbori biti krajem godine pokazuje i cinjenica da su maltene svi u kampanji. Sve clanice DOS vode kampanju. Ali to je i najveca nesreca DOS, zbog cega ne možemo da se ujedinimo.

Neki tvrde da je upravo NS sa svojih osam poslanika obezbedila podršku Vladi u parlamentu. - To je vrlo intersantna prica. Vecina lidera DOS došla je na prošli sastanak predsedništva koalicije pripremljena da oduzme 45 poslanickih mandata DSS i zameni ih svojim poslanicima kako bi obezbedili stabilnu vecinu za podršku Vladi. Zamalo se tako nije i desilo. Tada se NS našla u jednoj veoma teškoj situaciji. Ja sam onda obecao da ce poslanici NS podržati Vladu ali da se ne oduzimaju mandati DSS. Tako je i bilo, jer DOS okrnjen bez DSS ne bi bio više DOS i licio bio na karikaturu DOS. Takode, tražio sam vreme da se ohlade glave da se pruži još jedna šansa da se konsoliduje DOS i mislim da nisam pogrešio jer smo vrlo blizu rešenja odnosa i rekonstrukcije Vlade. NS smatra da je za rešenje krize potrebno DSS vratiti mesto predsednika parlamenta, a u rekonstruisanoj Vladi im dati mesto ministra policije, kako smo se dogovorili u startu, i još nekoliko ministarstava. Konkretno još ministarstva energetike i trgovine.

Hocete li uci u Vladu? - Za mene je to veliki izazov. Više su mi preko glave price ne sme da ude, plaši se...Ušao bih u Vladu jer smatram da bi sa investicijama napravio dobre rezultate. Takode, smatram da treba da udem u Vladu kako bi sebe još jednom proverio pred predsednicke izbore. Ako bi kao potpredsednik Vlade nešto ozbiljno uradio i pokrenuo ovo mrtvilo ne bilo bolje kampanje za mene. Iako znam da bi me u Vladi docekale velike opstrukcije i podmetacine, ako ne bih ništa uradio onda ne treba ni da budem predsednik Srbije.

S kim ce NS na parlamentarne izbore? Najavili ste koaliciju NS, DSS i Milana Panica.

- Ozbiljno razmišljam da okupim sve monarhisticke stranke pod jednu kapu, jer smatram da ce za 10 godina na našoj politickoj sceni ostati samo dve ozbiljne politicke opcije - monarhisti i republikanci. Programski nam je najbliži DSS i smatram da sa Milanom Panicem to ne bi bila loša kombinacija. Tu su još neki poput stranke Slobodana Vuksanovica. NS je spremna da ude u takvu koaliciju, ali naravno sve zavisi od DSS koja kao najjaca stranka može da bira.

Ima li u toj monarhistickoj opciji mesta za SPO? - Sve je u igri. Razgovaracemo.

Predsednik SRJ Vojislav Koštunica nije prihvatio da se nacelnik GŠ VJ Nebojša Pavkovic povece sa te dužnosti. - Mesto Pavkovica je jedino mesto koje postavlja i o njemu brine predsednik SRJ. Smatram da ne treba se tu puno mešati u Koštunicinu odluku. To nije funkcija o kojoj se glasa na Predsedništvu DOS i ne bi trebalo da držimo lekcije i pridike Koštunici zbog toga što nije smenio Pavkovica. Ako je pogrešno uradio njemu ce rejting opadati u narodu, a ne drugima u DOS koji ga sada kritikuju.

Pocetak godine obeležio je odlazak cetiri banke pod stecaj. - Zatvaranje banaka je za mene misteriozno. Mislim da nisu nadeni odredeni modusi da li mi zaista želimo da opstanu srpske banke i pod kojim uslovima otvaramo strane banke. Bojim se da Dinkic veoma olako gasi srpske banke i šta ce biti sa ogromnim kapitalom tih banaka koji imaju pod hipotekom. Plašim se da sutra ti stranci koji imaju banke i kapital i kojima se sve servira na tacni ne pocnu da uticu i kreiraju i kontrolišu politicka zbivanja u zemlji.

Duvanska mafija Optužuju vas da ste u vezi s duvanskom mafijom. - Ja u životu nikada nisam kupio paklicu cigareta ili zapalio cigaretu. Tacno je da je Cacak ponudio lokaciju za izgradnju fabrike duvana i da su strani investitori ušli u taj posao, ali tacno je isto tako da su Savezna vlada i nadležna republicka ministarstva dali sve papire i dozvole za izgradnju fabruke. Sada duvanska mafija ne dozvoljava da se grade fabrike cigareta u Srbiji i zato prave veštacke afere protiv mene. Jer ako se izgradi fabrika duvana onda nema potrebe za švercom, a godišnje se švercuju cigarete u Srbiji u vrednosti milijardu maraka.

 

Više spremnosti u Vladi da se primi DSS nego u samom DSS da se vrati u Vladu 

Žarko Korac: Politicki razlaz u DOS konacan 

Vlada Srbije uspela je da održi tempo promena u poslednjih jedanaest meseci, koji je nekada bio jaci, a nekada slabiji. Osnovni problem je što Vlada radi u teškim okolnostima i ponekad je morala da uspori da bi reagovala na dnevne dogadaje. Nije mogla da održi ono što se ocekuje od nje u relativno normalnim politickim okolnostima jer je došlo do dogadaja koje nije moguce predvideti. Nismo mogli da predvidimo da ce u okviru DOS doci do izvesnog politickog razmimoilaženja i da cemo morati da pridobijamo DSS da glasa za naše zakone - istice u razgovoru za „Blic“ Žarko Korac, potpredsednik Vlade Srbije i predsednik Socijaldemokratske unije.

Da li to znaci da se niste dobro pripremili za preuzimanje vlasti? - Ne mislim da smo bili nespremni. Verujem da je ovo uspešna vlada. Ako je tacka procene da li gradani žive bolje, onda je ovo vrlo uspešna vlada. Ako je tacka procene da li žive tako dobro kako bi trebalo da žive, onda vlada nije bila najuspešnija. Nažalost, nije bilo moguce uraditi mnogo za godinu dana. Naravno, u tom radu neki ministri su bolji, ali to je prirodno za svaki tim. Ne postoji nigde, ni u nauci ili sportu, tim za koji vi unapred znate kako ce raditi i u kojem svi rade podjednako dobro. Pravi test za svakoga je realnost i snalaženje u njoj.

Da li je Vlada Srbije spremna za poboljšanja tog tima? - Treba proceniti koliko su zahtevi DSS za rekonstrukciju Vlade iskreni. Verujem da ima više spremnosti u Vladi da se primi DSS nego što ima spremnosti u samom DSS da fakticki ude u Vladu. Nije rec samo o tehnickoj stvari da li ce DSS biti u Vladi, vec o ukupnoj politickoj poziciji ove stranke. Pitanje je da li želite da ucestvujete u procesu promena i rizikujete da uspete ili cete stajati sa strane i navijati za neuspeh onoga ko radi. To je trenutno pozicija DSS. On navija za neuspeh srpske vlade, jer to znaci njegov uspeh na sledecim izborima. Smatram da oni treba da udu u Vladu i da imaju pojacano prisustvo, ali njihove sadašnje price o rekonstrukciji Vlade znace direktno rasturanje DOS.

Mnogi rekonstrukciju vide kao rešenje krize u DOS. - Ne možete sada reci: „Koalicioni sporazum ne važi“, jer smo mi porasli i sada smo velika stranka. Tako se ponašao i SPO kada smo stvarali DOS i znamo gde je sada. DSS kaže da bi smenili ovoga i onoga, ali svi ti ljudi su predsednici stranaka clanica DOS. I to ne samo da budu smenjeni, vec da odu sa žigom da su nesposobni i da su loše radili, i sve to bez ikakvih argumenata. Ne možete zatvoriti krizu na jednoj strani u DOS, a otvoriti je na drugoj. DSS traži rasturanje DOS predlažuci DS da se ove dve stranke medusobno dogovore. To je nerealno sa stanovišta broja poslanika u Skupštini Srbije, jer mogu i male stranke da se udruže.

Kako ce se rešiti sadašnja situacija i koliko dugo ona može da traje? - Kljucno je pitanje ko odgovora za promene u Srbiji. To je kao kada neko iz ekipe ode na tribine da gleda druge kako trce maraton. Za nas u Vladi pitanje je da li cemo istrcati tu trku i dobiti lovor ili biti gubitnici, dok DSS sedi na tribini i ceka svoj red na trku. Mislim da u zahtevima DSS ima mnogo licemerja, jer oni nemaju nameru da udu u Vladu. Nisu spremni da rizikuju i snose teret promena i odgovornosti. Meni je žao zato što u DSS ima kvalitetnih ljudi. Sve price o dogovorima su samo licitiranje novinara, plasirane iz DSS. DSS je najviše zabolelo to što je 17 stranaka jedinstveno na poslednjem sastanku DOS odbilo njihove ulitimatume. Njih najviše boli 17:1 i stalno pokušavaju da unesu metež medu tih 17 stranaka. Ovo stanje može dugo da traje. Politicki razlaz u DOS je, po mom mišljenju, konacan jer su tu jasne dve politicke pozicije. Medutim, ocigledno je da operativno mi još uvek negde funkcionišemo zajedno, jer još uvek imamo više zajednickog nego onoga što nas razdvaja.

Da li ce DOS opstati toliko dugo da bi doneo novi ustav? - Bilo bi dobro, ali zašto to pitate mene. Pitajte DSS zašto su oni prvi napravili posebnu poslanicku grupu i izašli iz DOS u Skupštini Srbije. Na lokalnom nivou DSS je u nekim opštinama, kao što je Irig u koaliciji sa SPS ili SRS. DSS je pokazao da ne želi više da bude sa ostatkom DOS. Sve ovo me podseca na cekanje Godoa. Stalno cekate nekoga ko je vec rešio da ne dode. Oni imaju svoje razloge zašto ne žele da ucestvuju u prvim promenama, jer ocekuju da ce one biti teške, da ce gradani biti nezadovoljni, da cemo mi pasti i da ce tada gradani glasati za DSS. Neko da obavi prljavi posao, da isporuci haške optuženike i zapocne reforme koje u pocetku mogu biti bolne. Kada radimo uspešno, onda DSS pocne da prica da ce da se vrati u Vladu, kada misle da smo neuspešni, onda se brzo odvoji i kaže da nema ništa sa nama. Verujem da gradani to prepoznaju i da DSS zato pada rejting.

Ocekujete li izbore ove godine? - Nama predstoje izbori za predsednika Srbije. Neki bismo voleli da za njih vežu i lokalne i parlamentarne. Više verujem da nece biti izbora nego da ce ih biti. Izbori se raspisuju u principu kada je promenjena izborna volja gradana. Kada saberete glasove DSS i DOS na lokalnim izborima, oni još uvek imaju dve trecine birackog tela i fakticki volja gradana se nije promenila. DSS insistira na izborima ove godine da bi se raspodelila moc stecena unutar tog birackog tela. Iza ovog vrlo luksuznog zahteva krije se želja da se uzme vece parce u vec postojecoj vlasti.

DSS zahteve za izbore argumentuje predizbornim obecanjem DOS da ce novi izbori biti održani u roku od osamnaest meseci. - Tacno je da je DOS obecao izbore za osamnaest meseci, ali taj period može da se razvuce i na dvadeset ili dvadeset pet meseci. Mislim da nam to gradani nece zameriti, jer je bitna procena da li ta vlast nešto menja na bolje u njihovim životima. Zašto je samo DSS kvalifikovan da procenjuje rad drugih. Da li ja imam pravo da ocenjujem rad ljudi iz DSS koji se nalaze na državnim funkcijama. Najgori ministar u Vladi Srbije bio je Obren Joksimovic, a DSS ništa o tome nije rekao. Neki ministri možda i ne rade dovoljno, ali ovaj se svadao i pravio neprekidne konflikte u zdravstvu. Predsednik Koštunica kaže da je Vojska Jugoslavije najviše reformisana, a na njenom je celu još uvek Nebojša Pavkovic, simbol besprekornog služenja Slobodanu Miloševicu. Trinaest hiljada oficira nema stanove, a generalu Pavkovicu se gradila velelepna vila na Dedinju. Nadam se da je sva ova prica sa Pavkovicem novogodišnja šala predsednika Koštunice.

Zakon o saradnji s Hagom - Neki modifikovan zakon o saradnji sa Haškim tribunalom moramo doneti, ali ne ovakav kakav je predložio DSS. Oni hoce da steknu poene da su doneli zakon, a celokupan posao oko izrucenja mora da odradi Vlada Srbije. To su politicke igre daleko od bilo kakve principijelnosti. Taj zakonski predlog pretvara Srbiju u medunarodni subjekt. Toliko što se tice legalizma predsednika Jugoslavije. Ima mnogo prepreka kao što je ta da domaci sudovi moraju da dozvole ko može da ide u Hag. Nadam se da ce biti dovoljno pameti i mudrosti da se prihvate krupne izmene u tom predlogu.

Blic, 10. jan.

Dragoljub Micunovic, lider DC, za „Blic“ najavio Predsedništvo DOS do 15. januara 

BEOGRAD - Dragoljub Micunovic, lider DC, koji je i predsedavajuci narednoj sednici Predsedništva DOS, rekao je za „Blic“ da ce se sednica Predsedništva vladajuce koalicije održati do 15. januara, ali da se tacan datum zasedanja još uvek ne zna. Kontakti sa liderima DOS su redovni, a prema Micunovicevim recima, datum zasedanja znace se nakon što se iz Kine vrate predsednik SRJ Vojislav Koštunica, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus i savezni ministar inostranih poslova Goran Svilanovic.

Micunovic je rekao da lideri DOS treba da raspravljaju o mnogim temama, medu kojima ce se na dnevnom redu naci problem funkcionisanja Skupštine Srbije i teškoce sa Vojvodinom. Prema njegovim recima, još nije izvesno da li ce se na dnevnom redu naci postojeci predlozi o prevazilaženju krize u vladajucoj koaliciji, „ali moramo da vidimo koju cemo metodu koristiti za dalji rad“.

Potpredsednik DSS Zoran Šami izjavio je za „Blic“ da još nije poznato da li ce predstavnici te stranke prisustvovati sednici Predsedništva DOS.

- Verovatno hoce, ali cemo o tome odluciti kada dobijemo poziv za sednicu i vidimo dnevni red - rekao je Šami. On je ocenio da bi na toj sednici moralo da se raspravlja o zahtevu DSS da joj se vrati mesto predsednika Skupštine Srbije, jer „ne vidim o cemu bismo drugom pre toga pricali“.

Predsednik DHSS Vladan Batic rekao je da nema razloga za žurbu da se održi sednica Predsedništva DOS jer „nema posebnih tenzija niti iceg dramaticnog“.

Glas javnosti, 9. jan.

Nebojša Medojevic o mogucim predlozima EU 

Suverene države, a jedna fotelja u UN Crna Gora ima pravo na samoopredeljenje, ali su kriterijumi oštri 

BEOGRAD - Ukoliko se timovi eksperata vlada Srbije, Crne Gore i SRJ ne usaglase i ne nadu rešenje za buduce odnose u federaciji, Evropska unija ce, najavljuje se ovih dana, ponovo ponuditi pomoc.

Nebojša Medojevic, direktor Centra za tranziciju u Podgorici, smatra da ce EU najpre insistirati na utemeljenju opštih principa saradnje i dobre volje, da se kriza reši bez problema i tenzija, a da ce kasnije preporuciti nekoliko scenarija.

Medojevic smatra da ce se o detaljima buducih odnosa Srbije i Crne Gore voditi bileteralni razgovori zvanicnika Brisela, Podgorice i Beograda i da ce oni potrajati od kraja februara do kraja juna.

Po njegovim recima, vlastima u Beogradu i Podgorici kao moguca rešenja bice predloženo: da Srbija i Crna Gora budu nezavisne države, po drugom, da se postojeca federacija redefiniše, a kao treci predlog, Medojevic navodi savez suverenih država s jednom stolicom u UN.

- Evropska unija nece moci Crnoj Gori da ospori pravo na samoopredeljenje, ali ce nametnuti visoke kriterijume, posebno kada je rec o kvalifikovanoj vecini za ucešce na referendumu i vecini za proglašenje pobednika. Mnogo je mesta za arbitriranje medunarodne zajednice - kaže Medojevic i dodaje da sumnja u uspeh ovog rešenja. Za redefinisanje države potrebni su, ocenjuje Medojevic, savezni izbori i novi ustavi, ali istice da je stavovima EU najbliži treci scenario.

- Savez suverenih država, s jednim medunarodno-priznatim subjektivitetom jeste hibrid prethodna dva i pretpostavljam da ce EU insistirati da ga Srbija i Crna Gora prihvate, mada smatram da je ovo rešenje manje prihvatljivo za Beograd - nastavlja Medojevic.

Miodrag Isakov, predsednik Reformista Vojvodine 

Polukorak ka autonomiji

Novi Sad - Miodrag Isakov, predsednik Reformista Vojvodine, ocenio je da tokom prosle godine nije nista uradjeno na vracanju autonomije Vojvodini "zbog otpora snazne centralisticke ideje i u novoj vlasti u Srbiji, sabotaze u vojvodjanskim institucijama od strane predstavnika stranaka koje imaju centrale u Beogradu, a povremeno i nekih vojvodjanskih stranaka". On je ponovio da do kraja januara u Skupstini Srbije mora biti usvojen omnibus zakon sa amandmanima koje su pripremile clanice Vojvodjanskog saveza, inace ce 19 poslanika stranaka ovog bloka uskratiti podrsku drugim vladinim projektima. Vojvodjanski savez ce amandmanima zahtevati jasnije definisanje finansiranja nadleznosti koje treba da se prenesu Vojvodini, a traze i potpuno razdvajanje fondova. Isakov je upozorio da je juce istekao rok zakazivanja sednice za 15. januar, kada je obecano da ce se "omnibus" naci na dnevnom redu republickog parlamenta, kao i zakon o lokalnoj samoupravi u kojem ce vojvodjanske stranke zahtevati vracanje imovine opstinama, gradovima i pokrajini.

Istina o Novakovicevom putu u Solun

- Odbornici RV ce na narednoj sednici Skupstine Novog Sada zahtevati od strucnih sluzbi da upoznaju javnost sa svim detaljima oko puta gradonacelnika Borislava Novakovica u Solun, u vreme kada je u Skupstini Srbije otvorena afera zbog njegovog (ne)glasanja - rekao je Miodrag Isakov.

- Kazu da je to kucanje na otvorena vrata i da je sve dogovoreno. Uznemireni smo sto vec godinu dana dobijamo lazna obecanja, pa ni ovo za 15. januar nije ispostovano - rekao je Isakov. Prema njegovim recima, prosla godina je propustena za politicke i ekonomske reforme, a nju smo preziveli iskljucivo zahvaljujuci stranoj pomoci. Da bi u ovoj godini doslo do pravih reformi moraju biti definisani odnosi Srbije i Crne Gore, donet novi Ustav Srbije i konstitutivni akt Vojvodine. Isakov je ocenio da omnibus zakon nije ni korak ka autonomiji Vojvodine, nego tek polukorak, ali izuzetno vazan jer je prvi. On smatra da ovaj zakon nece bitno promeniti stvari vec ce bitno promeniti proces promena, te da znaci potvrdu priznanja da Vojvodina mora imati mnogo vecu autonomiju. Predsednik vojvodjanskih reformista je izrazio sumnju u realizaciju obecanja Vlade Srbije predsedniku Skupstine Vojvodine Nenadu Canku da ce Vojvodini pripasti 50 posto od novca dobijenog od privatizacije na njenoj teritoriji. On je ocenio da ce " Vlada vestom manipulacijom predstaviti da je novac od privatizacije ulozila u izgradnju autoputa na teritoriji Vojvodine, oko cega je vec potpisan sporazum sa Madjarskom i za sta postoji medjunarodna podrska". 

Danas, 10. jan.

Upozorenja iz Vasingtona 

Bez saradnje s Hagom nema pomoci Beogradu

Vasington - Posle serije upozoravajucih signala, iz Vasingtona su pocela u poslednje vreme da stizu i prva konkretna reagovanja na dalja oglusavanja jugoslovenskog vrha o izvrsavanju obaveza prema medjunarodnom tribunalu. Americki Kongres je, proslog meseca, uslovio realizaciju odobrene pomoci Srbiji za 2002. godinu (115 miliona dolara) uspostavljanjem, do 31. marta, trazene saradnje Beograda sa Hagom, a istovetno upozorenje doslo je sad i preko vasingtonske centrale Svetske banke. Ako u sledecih desetak nedelja (do kraja prvog kvartala 2002) ne krenu izrucenja optuzenih za ratne zlocine i puna saradnja na domacem terenu sa izaslanicima medjunarodnog tribunala, Beograd ce ostati bez nove transe bespovratne pomoci u vrednosti od oko 160 miliona dolara, najavljene na junskoj Donatorskoj konferenciji u Briselu. U ovom slucaju, kako navodi izvor iz Svetske banke, blokada predvidjene pomoci obuhvatice obe federalne jedinice SRJ, bez obzira na cinjenicu da medjunarodni donatori, u ovom slucaju, nemaju primedbe na saradnju Crne Gore sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine. Odluka o mogucem predstojecem uskracivanju SRJ donatorske pomoci u vrednosti od 160 miliona dolara predocena je javnosti i u redovnom informativnom biltenu Svetske banke. 

Hag zaustavlja pomoc od 160 miliona dolara

 Ako do kraja prvog kvartala 2002. ne pocnu izrucenja optuzenih za ratne zlocine i puna saradnja na domacem terenu sa izaslanicima Haskog tribunala, Beograd ce ostati bez nove transe bespovratne pomoci u vrednosti od nekih 160 miliona dolara, najavljene na junskoj Donatorskoj konferenciji u Briselu

Vasington - Vlada SR Jugoslavije dobila je prelaznu ocenu Medjunarodnog monetarnog fonda za dosadasnji ucinak na putu trazenih ekonomskih, finansijskih i nekih strukturalnih sistemskih reformi, tako da se pred vikend moze ocekivati produzenje stend-baj aranzmana kojim je proslog leta pomognut proces obnove Srbije i Crne Gore. Pomenuti aranzman obuhvata citav paket vezanih kredita i zajmova pod veoma povoljnim uslovima, koji je ova kljucna medjunarodna finansijska institucija odobrila novoj vlasti u Beogradu sest meseci posle rusenja Milosevicevog rezima. Medjutim, za razliku od stend-baj aranzmana MMF, koji ide po predvidjenom redu voznje, dalja finansijska pomoc medjunarodnih institucija SR Jugoslaviji zapela je na jednoj, u poslednje vreme, sve isturenijoj prepreci - problemu (ne)saradnje savezne vlasti u Beogradu sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji. Krajem juna prosle godine, na briselskoj Donatorskoj konferenciji za SRJ, medjunarodna zajednica nagradila je Beograd sa dodatnih 160 miliona dolara bespovratne pomoci za izrucenje Milosevica Hagu - obavljeno nekoliko dana pre tog skupa - cime je, kako je tad zvanicno obrazlozeno, "potvrdjena spremnost Jugoslavije da pocne da ispunjava jednu od svojih glavnih medjunarodnih obaveza". U periodu posle Donatorske konferencije, od juna 2001, ostao je neispunjen zahtev medjunarodne zajednice da se izmedju Beograda i Haga uspostavi dupli kolosek - kojim bi, jednom trakom odlazili brojni optuzeni koji nesmetano borave u Srbiji, dok bi drugom dolazili haski istrazitelji, sa perspektivom da isto tako nesmetano dodju do dokumenata, svedoka i svega ostalog potrebnog da pocne da se privodi kraju ova najmracnija epizoda iz novije ratne istorije Srbije i Jugoslavije. Posle serije upozoravajucih signala, iz Vasingtona su pocela u poslednje vreme da stizu i prva konkretna reagovanja na dalja oglusavanja jugoslovenskog vrha da se izvrsi obaveza prema Medjunarodnom tribunalu. Americki Kongres je, proslog meseca, uslovio realizaciju odobrene pomoci Srbiji za 2002. godinu (115 milion dolara) uspostavljanjem ,do 31. marta, trazene saradnje Beograda sa Hagom, a istovetno upozorenje doslo je sad i preko vasingtonske centrale Svetske banke. Ako u sledecih desetak nedelja (do kraja prvog kvartala 2002) ne krenu izrucenja optuzenih za ratne zlocine i puna saradnja na domacem terenu sa izaslanicima Medjunarodnog tribunala, Beograd ce ostati bez nove transe bespovratne pomoci u vrednosti od nekih 160 miliona dolara, najavljene na junskoj Donatorskoj konferenciji u Briselu. U ovom slucaju, kako navodi izvor iz Svetske banke, blokada predvidjene pomoci obuhvatice obe federalne jedinice SRJ, bez obzira na cinjenicu da medjunarodni donatori, u ovom slucaju, nemaju primedbe na saradnju Crne Gore sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine. Odluka o mogucem predstojecem uskracivanju SR Jugoslaviji donatorske pomoci u vrednosti od 160 miliona dolara predocena je javnosti i u redovnom informativnom biltenu Svetske banke.

Glas Javnosti, 10. jan.

Milosevic: Sudjenje treba da opravda zlocine NATO

- Sva navodna nedela naših snaga kojima sam imao cast da komandujem datumski su smeštena u vreme agresije NATO-a. Namera je da se oni koji su branili porodice, kuce i zemlju proglase zlikovcima, a dobrima oni koji su prešli hiljadu kilometara da nocu ruše naše kuce, bolnice, obdaništa, škole, porodilišta i saradivali s albanskim teroristima. 

 

Helmut Lipelt, izvestilac Saveta Evrope, o odnosima Srbije i Crne Gore 

Sporna saradnja s Hagom

Berlin - Helmut Lipelt, izvestioca Odbora za pravne poslove i ljudska prava Parlamentarne skupstine Saveta Evrope, inace, spoljnopolitickog govornika frakcije Zelenih u Bundestagu i jednog od najboljih nemackih poznavalaca prilika u Jugoslaviji u poslednjih desetak godina, zamolili smo da oceni sanse za prijem SRJ u Savet Evrope, s obzirom na neresene odnose izmedju Srbije i Crne Gore.

Djukanovicev projekat unije prihvatljiv

Lipelt se posebno osvrce na razgovor, vodjen s predsednikom Crne Gore Milom Djukanovicem."Spolja gledano, Djukanovic ostavlja utisak staromodnog, orijentalnog vladara, medjutim njegova razmisljanja su odsecna i mudra," kaze Lipelt. S obzirom na Djukanovicev stav da crvsca veza izmedju dve jedinice, koje po velicini stoje u odnosu 1:16 nije moguca, bez steta po obe, njegovu ideju o uniji dveju drzava, sa zajednickim spoljnim granicama, zajednickom valutom (evro) i trzistem, Lipelt ocenjuje kao projekat koji ne protivreci pravcu buducih evropskih integracija. Stavise, i cini mu se da se Djukanovicev projekat moze pomiriti sa zahtevom medjunarodne zajednice o "demokratskoj Crnoj Gori u demokratskoj Jugoslaviji".

"Mnoge kolege -poslanici Parlamentarne skupstine Saveta Evrope zelele bi da znaju iz kojih delova se sastoji SR Jugoslavija, koja je podnela zahtev za prijem, i to je sasvim razumljivo. Medjutim, nije posao Saveta Evrope da uredjuje odnose izmedju Srbije i Crne Gore. To je, eventualno, posao gospodina Solane, odnosno Evropske unije, a nase je da utvrdimo da li Srbija i Crna Gora ispunjavaju uslove, koji su potrebni da bi jedna zemlja bila primljena u Savet Evrope", kaze Lipelt. Kad je rec o ‘otvorenim’ pitanjima, koja bi, eventualno, mogla stajati na putu prijemu SRJ u Savet Evrope, Lipelt naglasava nezadovoljavajucu saradnju s Haskim tribunalom."Imam utisak da cemo tu morati da pojacamo pritisak da bismo, u narednom periodu, dosli do onoga sto se obicno naziva sustinskim napretkom", najavljuje Lipelt. Od predstavnika vlasti, Lipelt kaze da je prilikom boravka u Beogradu polovinom decembra, sreo niz optimisticnih i razboritih ljudi (D.Hiber, M.Grubac), koji rade dobro i u dobrom pravcu, iako rezultati nisu uvek vidljivi. Sa ministrom Baticem dogovorio se da mu se dostavi spisak nestalih i otetih Srba na Kosovu, da bi o tome, prilikom posete Kosovu, koju planira u martu, vodio razgovore sa predstavnicima nove vlasti i medjunarodne uprave. Sto se tice naredne posete u svojstvu izvestioca Saveta Evrope, Lipelt kaze da ce do nje doci posle referenduma u Crnoj Gori, a "tada cemo svi biti pametniji". Branislav Milosevic, Sense

 

 

 

 

 

hronika vesti (arhiva)

 

Copyright by NSPM