Home

Info

Pretplata

Kontakt

Prošli brojevi

Posebna izdanja

Debata

Hronika

Linkovi

NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO

 

Hronika: 14. - 20. januar

hronika vesti (arhiva)

Prethodna nedelja     Sledeća nedelja

 

Bulatovic: Sprecicemo otcepljenje

Dragan Veselinov: Vlada ne pada zbog omnibus zakona

Zoran Đindic: Rekonstrukcija Vlade Srbije u martu, cetiri resora za DSS

Dragan Marsicanin: DSS predlaze novi ustav

Pres klub Medija centra o regionalizaciji i decentralizaciji Srbije

Iz govora predsednika Hrvatske Mesića

 

Blic, 14. jan.

Bulatovic: Sprecicemo otcepljenje

PODGORICA (Montena-fax) - Predsednik SNP Predrag Bulatovic ocenio je da Crna Gora ne može mirno ici u referendum, koji se najavljuje na prolece, s obzirom da je u januaru destabilizovana. On je dodao da ce Koalicija za Jugoslaviju svim dozvoljenim sredstvima onemoguciti osamostaljenje Crne Gore.

„Gde je politicka pamet onima, koji govore da ce referenduma biti u maju, kada smo sredinom januara došli u situaciju destabilizacije Crne Gore, zahvaljujuci njima“ rekao je Bulatovic. On je ocenio da je odluka policije da zabrani proslavu pravoslavne nove godine na centralnom trgu u Podgorici “još jedan od probnih balona, kojima vlast ispituje mogucnosti nasilnog osamostaljenja Crne Gore.

 

Dragan Veselinov, potpredsednik Vlade, ocenio 

Vlada ne pada zbog omnibus zakona 

BEOGRAD (Beta) - Lider Koalicije „Vojvodina“ Dragan Veselinov odbacio je mogucnost da Vlada Srbije „padne“ ukoliko u republickom parlamentu ne bude usvojen zakon o utvrdivanju nadležnosti AP Vojvodina. Veselinov je u intervjuu BK Televiziji, rekao da se, ukoliko ne dode do obnavljanja vojvodanske autonomije, mogu ocekivati „novi raskoli u vladajucoj srpskoj koaliciji DOS“. „Moja je želja da se sastanu premijer Zoran Đindic i Izvršno vece Vojvodine i dogovore da se zakon zastupa jednoglasno, nezavisno od toga da li ce ga podržati DSS“, kazao je Veselinov.

Veselinov je odbacio tvrdnje da autonomija vodi Vojvodinu ka secesiji, naglasivši da je želja za autonomijom te pokrajine „težnja da se uspostavi politicki prostor da Vojvodina raspolaže svojim prirodnim bogatstvom“. „Ne bojte se Vojvodine sa autonomijom, bojte se ako autonomije ne bude“, porucio je on. Veselinov je odbacio i optužbe da je njegovo ministarstvo odgovorno za oboljevanje gradana trihinelozom, rekavši da takve tvrdnje poticu i „iz politickih interesa DSS“, koji traži njegovu smenu. „Svako može da bude zamenjen, ali zahtev da se uklonimo mi koji smo reformski politicari znaci da bi sve ostalo po starom“, kazao je on. Veselinov, koji je i clan komisije za utvrdivanje uzroka pobune pripadnika JSO, takode je najavio i da ce ta komisija „ovih dana Vladi podneti izveštaj o tome šta je uticalo na taj dogadaj, ko je u njima ucestvovao, šta je govorio i kako se ponašao“.

 

Ne znam nijednu licnost koja bi mogla da zameni Mihajlovica. Crna Gora klizi ka referendumu na kome ce sadašnja vlast da izgubi

 Zoran Đindic: Rekonstrukcija Vlade Srbije u martu, cetiri resora za DSS 

Na sednici Predsedništva DOS, koja treba da se održi uskoro, raspravljace se o statusu DSS u vladajucoj koaliciji. Nece se raspravljati o krizi u DOS, jer smatramo da je sve drugo definisano, osim statusa ove stranke, a taj status ne stvara krizu u funkcionisanju ni parlamenta ni vlasti. DOS smatra da nije potrebno da DSS bude u tako nedefinisanom položaju, jer za to dubokih razloga nema, pošto u pogledu potrebe za reformama nema sporova. Njih je bilo na nivou incidenata koji su veštacki izazvani, jer posle njih nije bilo nicega što bi dalo potvrdu njihovoj ozbiljnosti. Suštinskih sporova nije bilo i mi ne vidimo razloga da DSS bude u položaju koji se može definisati kao ni na nebu ni na zemlji - rekao je u intervjuu za „Blic“ predsednik Vlade Srbije Zoran Đindic.

DSS ce verovatno insistirati na ispunjenju svojih zahteva, medu kojima su i vracanje mesta predsednika Skupštine Srbije toj stranci i redefinisanje koalicionog sporazuma. - Nisam spreman na redefinisanje koalicionog sporazuma na nacin na koji to oni zahtevaju. Ne slažem se s tim da neko iz tog sporazuma vadi jednu po jednu stvar, odnosno, samo ono što je u njegovom interesu. Ako govorimo o koalicionom sporazumu, moramo da govorimo o celini. Ako cemo da ga razvrgavamo, onda da ga razvrgavamo u celini. Ali, ja ne vidim razlog da se to cini, jer tako nešto, od 18 partnera zahteva samo jedan ili dva. Postoje obaveze koje su sve clanice DOS na sebe preuzele stvaranjem koalicije i ne može se nakon godinu dana reci - ajde da neke od njih promenimo. U ugovoru, izmedu ostalog, stoji i da je obaveza svih clanica DOS da podržavaju Vladu u parlamentu. Znaci, ako se neko ne slaže sa odredenim zakonom, on to treba ranije da kaže, a ne da nam tek na skupštini kaže da ce glasati protiv tog zakona, ili cak da nam i ne kaže nego da glasa protiv.

Da li ste spremni da mesto predsednika Skupštine Srbije vratite DSS? -Da. To mesto DSS je izgubio, jer je poceo da se ponaša kao opozicija. Nije prirodno da opozicija postavlja predsednika Skupštine, koji rukovodi radom skupštinske vecine. Ako bismo to dozvolili, zašto onda ne bismo dozvolili da opozicija postavlja i predsednika Vlade?

Šta ce se desiti ukoliko se ni na ovoj sednici Predsedništva DOS ne postigne dogovor? - Ništa. Nastavicemo ovako da funkcionišemo do kraja mandata ove Vlade, a to je cetiri godine.

Ne smeta vam to što jedna od najjacih stranaka DOS fakticki nije u koaliciji? - Kako može meni da smeta ako njima ne smeta. To je njihova odluka. Oni imaju otvorena vrata, a ako nece da ude kroz otvorena vrata, nije kriv onaj ko je unutra vec onaj ko nece da ude.

Pominjana je i mogucnost da se resori u Vladi podele u skladu s brojem poslanickih mesta u parlamentu, što bi podrazumevalo da DSS i DS imaju podjednak broj resora - pet ili šest, a druge stranke da raspodele ostatak ministarskih mesta.Da li biste prihvatili taj koncept? -

 Ne. To bi podrazumevalo potpuno drugaciji koncept Vlade od ovog koji imamo. Ne bih pristao da budem saobracajac u Vladi gde bi 18 stranaka imale svoje resore i kroz njih provodile stranacku politiku, a ja sa strane gledao kako se stvaraju stranacka ministarstva. U politickom delu Vlade koji kontroliše njen rad, a to su potpredsednici, mogu da ucestvuju stranacki lideri. U ministarstvima ne mogu. I sada nam problem stvara to što su dva-tri ministra predsednici svojih stranaka.

Da li biste pristali da DSS date veci broj resora u Vladi, ako bi ova stranka za ministre predložila nestranacke licnosti? - Da. O tome možemo da razgovaramo. To je bila i tema o kojoj je u DOS pricano, doduše, ne na sastancima Predsedništva. Cinjenica je da DSS od samog pocetka u tu Vladu nije ušao iskreno. Naprotiv, cilj je bio da na njenom neuspehu neko drugi profitira i nakon godinu dana se pojavio kao alternativa. To nije realno. Oni koji to žele, nemaju format da vode zemlju, niti imaju posla sa tako naivnim ljudima, koji ce, nakon godinu dana, da kažu - jeste mi ne znamo ništa, mi smo nesposobni i korumpirani. DSS treba da odluci da li u ostatku DOS vidi samo merdevine kojima ce se popeti na vrh, na šta mi ne pristajemo, ili politicke partnere s kojima ce saradivati. Ako oni redefinišu odnos prema DOS, a ne DOS prema njima, spremni smo da razgovaramo.

Koliko bi resora u Vladi mogao da dobije DSS? - Tri-cetiri. Postoji ideja da se ministarstva koja su vrlo kompleksna podele. Trebalo bi podeliti Ministarstvo za pravdu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo za trgovinu i turizam, Ministarstvo za rudarstvo i energetiku i Ministarstvo za telekomunikacije i saobracaj. Meni je stalo da Vlada uspe i stalo mi je da i DSS ima svoje ljude u njoj. Ali ne bih više ušao u rizik da imenuju nekoga poput Obrena Joksimovica, jer sve to na kraju ide na moj racun. Stalo mi je da i oni budu zainteresovani za uspeh te vlade, jer time uspevaju i oni kao deo Vlade. Meni je stalo da DSS kandiduje najbolje ljude za clanove Vlade. Osim ovoga, mi imamo nameru da u Vladi uvedemo i ministarstvo za gazdovanje prirodnim resursima i ministarstvo bez portfelja koje bi vodilo racuna o interesima Muslimana. Potrebno je popuniti i mesto ministra zdravlja.

Ko ce doci na to mesto? - Najverovatnije Tomica Milosavljevic iz Klinickog centra Srbije.

Znaci da je rekonstrukcija Vlade izvesna. Kada se to ocekuje? - U martu ili aprilu kada je redovno zasedanje Skupštine Srbije. Videcemo da li ce to biti velika rekonstrukcija koja ce podrazumevati i ulazak DSS u Vladu, što zavisi od njih, ili cemo samo formirati dva nova ministarstva i imenovati ministra zdravlja. Ali, ne treba ocekivati smene ministara i potpuno prekomponovanje Vlade. Naravno, u Vladu može da ude i Velimir Ilic ukoliko to bude želeo.

Mnogo je primedaba na rad ministra policije, koji je, kad je preuzimao funkciju obecao da ce na njoj ostati nekoliko meseci, dok se ne nade neko bolje rešenje. - Mihajlovicevo imenovanje za ministra policije bilo je rezultat kompromisa. On tada nije bio blizak ni DS ni DSS. Mihajlovic je spreman da se svakog trenutka povuce s ministarske funkcije i bude samo potpredsednik Vlade, ako bismo imali rešenje koje bi imalo konsenzus i u javnosti i u DOS, ali ja ne znam nijednu licnost.

Možda znaju u DSS. Da li od njih stižu neki predlozi? - Ne.

Ukoliko se kriza ne reši, postoji li mogucnost da se održe parlamentarni izbori? - Za vanredne izbore treba da postoji razlog, a ja ga sada ne vidim. Oni se održavaju ako Vlada nema vecinu ili joj se izglasa nepoverenje. Ako se to desi, bice izbori, ako se ne desi, nece ih biti.

Da li ce DOS imati jednog kandidata za predsednicke izbore i kad ce poceti razgovori o tom pitanju? - Ne moramo imati jednog kandidata. Kandidati koji su se profilisali kao DOS imace mnogo vecu šansu nego oni koji se nisu tako profilisali. Ne treba nikome uskracivati pravo da proveri svoj rejting na izborima.

Koga biste vi voleli da vidite na tom mestu? - Voleo bih da ne moram o tome da se izjašnjavam u toku predizborne kampanje. Kad vidimo ko ce se sve kandidovati, ocenicu da li postoji potreba da se i ja izjasnim koga podržavam.

Kako vidite dalji tok razgovora izmedu Srbije i Crne Gore? - Crna Gora klizi ka referendumu na kome ce sadašnja vlast da izgubi. Kako koji dan odmice sve je jasnije da je politika u Srbiji stabilna i da su besmileni razlozi koje navode vlasti u Crnoj Gori kada govore zašto nece da žive zajedno sa Srbijom.

Ako je referendum izvestan, zašto se gubi vreme na razgovore? - Razgovori nisu gubljenje vremena. Oni imaju veliku politicku težinu jer gradanima Crne Gore objašnjavaju šta su prednosti zajednicke države, kao i to na cijoj je strani Evropska unija. Uloga EU u Crnoj Gori se objašnjava tako što se govori da su oni nepristrasni i neutralni i da ce prihvatiti svako rešenje. To nije istina.

Postoji li mogucnost da Evropska unija ponudi rešenje po principu „uzmi ili ostavi“? - Ne. Oni imaju svoje mišljenje prema kome je najbolje rešenje demokratska Crna Gora u demokratskoj SRJ, što ce igrati odredenu ulogu u predreferendumskoj kampanji u Crnoj Gori. Kriza u federaciji se mora rešiti najkasnije do jeseni.

Dokle se stiglo sa izradom novog ustava Srbije? - Novi ustav radi se na više mesta i u više verzija. Najkasnije u kasno prolece treba da krene javna rasprava u Srbiji o ovom pitanju. Dve trecine pitanja nisu uopšte sporne. Vrlo sporna ce biti pitanja regionalizacije i decentralizacije. To treba dobro promisliti i naci meru izmedu decentralizacije s jedne strane i stabilnosti sistema s druge strane. Jer Srbija je tradicionalno nestabilan sistem i svaka regionalizacija koja ne bude dobro rešena vodi separaciji i stvaranju centralnih malih jedinica. Kroz izradu novog ustava bice rešeno pitanje Vojvodine i to kroz regionalizaciju.

Kako ce se u novom ustavu tretirati Kosovo? - To je, naravno, problem. Ali, dok se ne donese ustav, mi moramo da rešimo status Kosova, a to je najkasnije do 2003. godine.

Ostanak Nebojše Pavkovica na celu GŠ VJ izazvao je nezadovoljstvo u DOS. - Ovo pitanje spada u jednu od, inace, retkih nadležnosti predsednika SRJ i ja ne bih da se mešam u njegove ingerencije.

Americki Kongres ponovo uslovljava pomoc našoj zemlji ispunjenjem odredenih zahteva medu kojima je najvažnija saradnja sa sudom u Hagu. Postavili su i rok do 31. marta. - Dokaz o saradnji s Hagom je izjava službenika Haškog suda i mislim da cemo uspeti da dobijemo pozitivnu ocenu. Nama je važna ocena koju cemo dobiti i iz drugih oblasti, a ne samo to kako neko ocenjuje saradnju sa sudom u Hagu. To je samo jedan od pet-šest naših prioriteta. Ja nisam zabrinut.

Privatizacija ce podrazumevati nova otpuštanja radnika. Da li Vlada ima valjan socijalni program koji ce spreciti socijalne tenzije? - Socijalne programe mogu da prave vlade koje imaju finansijske rezerve i koje mogu da finansiraju neocekivane rashode kakve izazivaju, na primer, ljudi koji ostanu bez posla. Kod nas ne možete da napravite socijalni program za 500.000 ljudi. Za njih može da se napravi program restrukturiranja privrede i unutar te privrede prestrukturiranja radne snage. To mora da se finansira tekucim prilivima iz privatizacije i investicija i koliko ima tog novca toliko se stvari u društvu preoblikuju. U Srbiji ce svi koji su imali posao na radnom mestu ostati da rade. Oni koji su imali radno mesto, ali ne i posao, moraju da ostanu bez tog radnog mesta. Država ce takvima pomoci na dva ili tri nacina. Jedan je da dodu strane investicije koje stvaraju nova radna mesta, program prekvalifikacije, Država tim ljudima nudi i odredene kredite da otpocnu neki biznis ako žele. To smo ponudili u Kragujevcu, ali se niko nije javio. Sto miliona dinara ceka da neko dode od radnika i kaže - e, ja imam ideju da, na primer, u svom selu napravim farmu goveda. Što se tice banaka, mi smo napravili program u kome je najvažniji deo za dokvalifikovanje i prekvalifikovanje bankarskih službenika za potrebe finansijskog sektora koji ce u Srbiji da eksplodira u narednih godinu dana. Vrlo mali broj ljudi se javio. U ovoj godini jedan od naših prioriteta, osim suzbijanja kriminala i korupcije, jeste i osposobljavanje ljudi da se ukljuce u ekonomiju koja nastaje. Ali i gradani sami moraju da se potrude i umesto da demonstriraju, pocnu da se ukljucuju u ove programe. Ne ocekujem vece izlive socijalnog nezadovoljstva, osim sporadicnih izliva nezadovoljstva koje ja razumem. Jer, kad neko ima 50 godina i prestaje da radi u nekoj firmi, a odjednom se nade u konkurenciji s nekim ko ima 25 godina, sigurno se oseca izgubljenim.

Blizu sam selidbe na Dedinje 

Da li cete se preseliti na Dedinje i ko ce snositi troškove preseljenja? - Vrlo sam blizu da se preselim. Pre tri meseca Šreder mi je prijateljski poslao svog eksperta za bezbednost koji je zajedno sa našim ljudima iz Uprave za obezbedenje licnosti obišao mesta gde ja živim i kuda se krecem i pronašlo 42 mesta sa kojih može da se izvrši atentat na mene, bez ikakvih posledica po atentatora. Od tog trenutka pocinju razmišljanja o mom preseljenju. Ja bih morao da stanujem u objektu koji može normalnim policijskim angažovanjem da bude zašticen, a ne da interventna brigada bude oko moje kuce da mi ne bi neko iz parka ispalio „zolju“ u prozor. Ta kuca, naravno, ne sme mnogo da košta. Objekat je namešten i u njemu niko ne stanuje. On ne košta ništa, sem održavanja. Za MUP je moje obezbedenje sada skuplje, nego što bi bilo da stanujem u objektu koji ima regulisan sistem obezbedenja. Moja žena je protiv preseljenja, jer ono podrazumeva i promenu stila života i ulazak u izolaciju koja baš i nije prijatna.

Boravak u Emiratima platila njihova vlada 

Kontroverze u javnosti izazvao je i vaš boravak u Ujedinjenim Arapskim Emiratima za Novu godinu? - Ja sam 26. decembra redovnom linijom JAT-a otputovao za Dubai i bio privatno i poluzvanicno gost Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Vec duže sam imao taj poziv, a moja ideja je bila da obnovimo veze sa arapskim zemljama. Novu godinu nisam slavio pošto sam u decembru imao smrtni slucaj u porodici. Posetio sam njihovog predsednika i Vladu i tako je to došlo prvo u internacionalne medije pa u naše. Platili su oni. Nisam hteo da javnost Srbije zamaram tom posetom, da ljudi ne kažu - evo sada simulira neku veliku aktivnost kad svi slavimo Novu godinu.

Danas, 15. jan.

Dragan Marsicanin, potpredsednik Demokratske stranke Srbije 

DSS predlaze novi ustav 

DSS nece podrzati omnibus zakon o vracanju nadleznosti Vojvodine

Beograd - Dragan Marsicanin, potpredsednik Demokratske stranke Srbije, ocenio je juce da je najava rekonstrukcije Vlade Srbije dobar znak koji ukazuje da se u DOS razmislja o resavanju krize u vladajucoj koaliciji. Komentarisuci izjavu republickog premijera Zorana Djindjica da ce Vlada na prolece biti rekonstruisana i da bi DSS trebalo da pripadne tri-cetiri ministarska mesta, Marsicanin je na konferenciji za novinare ponovio da za tu partiju nije najvaznije koliko ce mesta imati u Vladi. Navodeci da do sada o tome nije bilo razgovora izmedju DSS i ostatka DOS, Marsicanin je kazao da je DSS zainteresovana za sustinsku izmenu nacina rada vlade i da ce traziti da sve stranke DOS u vladi budu zastupljene "srazmerno svojoj snazi". On je rekao da ce ucesce predstavnika DSS na sledecem sastanku vladajuce koalicije zavisiti od teme sastanka. 

Potpredsednik DSS je saopstio da ta partija nece podrzati u Skupstini Srbije omnibus zakon o vracanju nadleznosti Vojvodini, vec da smatra da to pitanje treba resavati u okviru regionalizacije drzave, koja bi trebalo da bude regulisana novim ustavom Srbije. Ocenjujuci da se radi o pogresnom redu poteza "samo zato sto pojedinci u tome vide licnu korist", Marsicanin je rekao da vojvodjanska skupstina treba da se "uzdrzava od tako krupnih predloga". Takav stav objasnio je time da politicki sastav Skupstine Vojvodine "ne oznacava politicku volju gradjana, zato sto su ti izbori odrzani po Milosevicevom zakonu", da nema legitimitet, o cemu, prema njegovom misljenju, svedoci i cinjenica da u parlamentu nema poslanika opozicionih partija. On je najavio da ce DSS narednih dana predstaviti svoj predlog osnova novog ustava Srbije, koji ce biti ponudjen javnosti na uvid. Taj predlog, kaze Marsicanin, karakterisu regionalna podela Srbije i jaka lokalna samouprava. Kao jedan od prioriteta u ovoj godini, Marsicanin je naveo donosenje novih ustava i, na osnovu njih, raspisivanje prevremenih izbora na saveznom i republickom nivou. On je upozorio na mogucnost opstrukcija donosenja novog ustava, ali i dodao da su novi ustav i izbori "preduslovi za preuredjenje drzave i sistemske reforme". Kritikovao je i Vladin Predlog zakona o lokalnoj samoupravi i najavio da ce DSS pokusati da poboljsa taj zakonski predlog amandmanima. Marsicanin je posebno kritikovao odredbe kojima se, prema njegovom misljenju, daju velika ovlascenja predsedniku opstine, a ostavlja mala samostalnost opstina u finansijskim poslovima.

Pres klub Medija centra o regionalizaciji i decentralizaciji Srbije 

Ka efikasnijoj i modernijoj drzavi

 

Neophodna decentralizacija drzave: Ucesnici jucerasnjeg pres kluba

 

Beograd - Nismo prevladali arhaicnu tradicicionalnu formu po kojoj je pravilno samo unitarno resenje i po kojoj je sve suprotno-podloga za separatizam. Takvog stava drzi se nemali broj aktera na nasoj politickoj sceni i upozorava na opasnost od razbijanja zemlje. Potreban je novi oblik gradjanske, multikulturne efikasne drzave, koja bi bila regionalno uredjena - rekao je na jucerasnjem pres klubu Medija centra Jovan Komsic, iz Instituta drustvenih nauka. 

Da je decentralizacija neophodna slozio se i profesor Filozofskog fakulteta Djordje Vukadinovic, ali izrazio sumnju da ce do fakticke decentralizacije u nasoj zemlji uskoro doci. Pravilo da aktuelna vlast probleme resava tek "kad negde bukne", da se sa ispunjavanjem obecanog hronicno kasni, Vukadinovic je istakao kao potvrdu cinjenice da dobra teorijska resenja nisu presudna. "Proteklih godinu dana u beogradskom delu DOS desavala se borba oko preraspodele vlasti, pa je resenje pitanja Vojvodine ostalo po strani", kazao je Vukadinovic i napomenuo paradoks da u severnoj pokrajini autonomiju podrzava veliki deo stanovnistva, dok je u isto vreme, rejting autonomaskih stranaka nizak. On to tumaci cinjenicom da se autonomija pominje u programima stranaka koji nisu autohtono Vojvodjanske, "a gradjani osecaju podsvesno da se iza najglasnijih zahteva krije nesto drugo". Ocenjujuci da je problem autonomije Vojvodine proizveo nove konflikte, "neko drugi je kriv" retoriku, Vukadinovic je istakao da se gradjani plase novih podela. Zalazuci se za asimetricnu decentralizaciju on je izrazio misljenje da pitanje autonomije nikako nije urgentnije u Novom Sadu nego u drugim delovima Srbije. 

Dusan Vasiljevic iz Palgo centra takodje se zalozio za asimetrican pristup podeli nadleznosti i kao najbolje resenje istakao slobodu gradjana da sami odluce koje ce od mogucih nadleznosti preneti na konkretnu lokalnu sredinu. "Mozda nekome iz Sumadije ne odgovara da placa jos jednu administraciju, a nekome iz Vojvodine lokalna zajednica moze resavati pitanja od vitalnih interesa. Poseban problem je i kapacitet neke opstine da nadleznosti podnese. Nije isti kapacitet Vrsca i Babusnice, na primer", rekao je Vasiljevic. "Medjutim nije poenta jedan centar zameniti drugim centrom, nego efikasno sluziti gradjanima", rekao je Vasiljevic.

Vjesnik, 15. jan.

Iz govora predsednika Hrvatske Mesića

Tadašnjem vrhu hrvatske države valja priznati da je prepoznao cimbenike koji su omogucavali izvodenje Hrvatske na put samostalnosti. Povijest to pamti i pamtit ce. No, povijest pamti i to, da su se tada vukli i neki potezi koji su, objektivno, išli na ruku velikosrpskim ambicijama Slobodana Miloševica. Svjesno se, naime antagoniziralo pripadnike srpske manjine u Hrvatskoj koju je Miloševic u isto vrijeme nastojao upregnuti u kola svoje prividno projugoslavenske, a zapravo samo i jedino velikosrpske politike.

 

 

 

hronika vesti (arhiva)

 

Copyright by NSPM